Zlo se ne čestita

Gospođo, postali ste tata. Ne čestitamo.

Zlo se ne čestita. Zlo se ne ignoriše. Sa zlom se ne zbijaju pošalice.

Zlo se osuđuje i odseca. Zlo izaziva užas. Za zlo se kaje.

Zašto danas reagujemo drugačije? Zato što postoje dve vrste ljudi: zli, koji prihvataju zlo, i dobri, koji ne prihvataju zlo.

Mi reagujemo na svakojake načine, ali svima je zajedničko načelno prihvatanje zla.

Čestitanje je paradno prihvatanje. Satira je prihvatanje uz podsmeh. Ignorisanje je prihvatanje zatvaranjem jednog oka. Delimične osude su prihvatanje koje se krije iza neprihvatanja.

Prva i od sveg srca čestitaju sva čudovišta, svi bezakonici. Gledajući odvratnost kako postaje simpatična, osećaju da je njihovo vreme došlo, jer više nemaju čega da se plaše.

„Normalni“ ljudi se trude da prihvate zlo da bi se uklopili. „Normalnost“ je postala poltronstvo zlu i meri se spremnošću da se ono pravda i brani (a značila je suprotno).

Opozicija se svodi na prihvatanje zla uz „ali“. „I ja u načelu odobravam, nemam ništa protiv, i ne bih nikada osudio zlo kao zlo, ali…“

Najveća oblast je obmana, sa bezbrojnim načinima da se zlo prihvati, a da tako ne izgleda.

Jedina ispravna reakcija je jedina koja se ne čuje: „To je zlo“. Bez odobravanja. Bez ali.

Tako bi reagovali svi pristojni, čestiti, pravedni ljudi od davnina do nedavno. Kad je moguće, borili bi se protiv zla junački. Kad nije moguće, trpeli bi zlo, jednako junački (tolerancija je značila trpljenje, sada znači suprotno).

Ako javnost tako ne reaguje, to nije znak da zlo više nije zlo, već da u javnosti nema dobra.

Ako mi tako ne reagujemo, to ne znači da smo bolji od svojih čestitih predaka, već da smo gori, i treba da se zapitamo gde spadamo: u dobre ili u zle.

Ovo zlo ćemo svakako ispaštati zajedno. I gospođa tata, i njeno zlostavljano dete („gej“ i „džender“ eksperimenti nad decom su oblik zlostavljanja), i njene službe, koje sirotinji oduzimaju decu zbog siromaštva, a bogatima i moćnima neće postaviti pitanje ni kada otvoreno preziru zakon (istopolne zajednice i roditeljstvo su nezakoniti).

Ali ispaštaćemo i mi, njeni podanici. Narod u kojem se zlo javi je odgovoran, onaj u kojem zavlada je još odgovorniji, a onaj koji tu vlast služi i sa njenim zlom se poistoveti, kriv je koliko i ona.

Povezani članci

Jasenovački sindrom: Ćutanje o kanonizaciji Stepinca Genocid u Jasenovcu je bio čudovištan ali nije bio bezuman. Iza njega su stajali državni sistem, industrijska organizovanost i politički plan...
O meni Rođen sam u Novom Sadu na Sv. Vasilija Ostroškog 1978. godine. Vratio sam se u Srbiju, nadam se za stalno, iako mnogi daju sve od sebe da me...
Građanski zakonik opasnost za porodicu Od oduzimanja dece do gej brakova, šta roditelje najviše brine u Nacrtu Građanskog zakonika Republike Srbije?...
Moskovska patrijaršija prekinula opštenje s Carigradskom Dakle moguće je. Ali ekumenizam nije ni pomenut među razlozima.

1 komentara

  1. Poštovani,
    pratim vaš sajt. Nadam se da ste vi i vaša porodica dobrog zdravlja i vredni. Ne predajte se!
    Primite puno pozdrava,
    Draško Klikovac
    Lajden, Holandija

    Reply

Ostavi komentar.