Зло се не честита

Госпођо, постали сте тата. Не честитамо.

Зло се не честита. Зло се не игнорише. Са злом се не збијају пошалице.

Зло се осуђује и одсеца. Зло изазива ужас. За зло се каје.

Зашто данас реагујемо другачије? Зато што постоје две врсте људи: зли, који прихватају зло, и добри, који не прихватају зло.

Ми реагујемо на свакојаке начине, али свима је заједничко начелно прихватање зла.

Честитање је парадно прихватање. Сатира је прихватање уз подсмех. Игнорисање је прихватање затварањем једног ока. Делимичне осуде су прихватање које се крије иза неприхватања.

Прва и од свег срца честитају сва чудовишта, сви безаконици. Гледајући одвратност како постаје симпатична, осећају да је њихово време дошло, јер више немају чега да се плаше.

„Нормални“ људи се труде да прихвате зло да би се уклопили. „Нормалност“ је постала полтронство злу и мери се спремношћу да се оно правда и брани (а значила је супротно).

Опозиција се своди на прихватање зла уз „али“. „И ја у начелу одобравам, немам ништа против, и не бих никада осудио зло као зло, али…“

Највећа област је обмана, са безбројним начинима да се зло прихвати, а да тако не изгледа.

Једина исправна реакција је једина која се не чује: „То је зло“. Без одобравања. Без али.

Тако би реаговали сви пристојни, честити, праведни људи од давнина до недавно. Кад је могуће, борили би се против зла јуначки. Кад није могуће, трпели би зло, једнако јуначки (толеранција је значила трпљење, сада значи супротно).

Ако јавност тако не реагује, то није знак да зло више није зло, већ да у јавности нема добра.

Ако ми тако не реагујемо, то не значи да смо бољи од својих честитих предака, већ да смо гори, и треба да се запитамо где спадамо: у добре или у зле.

Ово зло ћемо свакако испаштати заједно. И госпођа тата, и њено злостављано дете („геј“ и „џендер“ експерименти над децом су облик злостављања), и њене службе, које сиротињи одузимају децу због сиромаштва, а богатима и моћнима неће поставити питање ни када отворено презиру закон (истополне заједнице и родитељство су незаконити).

Али испаштаћемо и ми, њени поданици. Народ у којем се зло јави је одговоран, онај у којем завлада је још одговорнији, а онај који ту власт служи и са њеним злом се поистовети, крив је колико и она.

Повезани чланци

Фајгељ: Ни дворац, ни Еђшег Стрељана коју многи неправилно називају „Дворац Еђшег” никада није била ни дворац ни Еђшег....
Фајгељ поднео неопозиву оставку Масовни медији, опозиција и власт сложно нападају резултате Културног центра Новог Сада. Удесетостручене активности проглашавају за срамоту,...
10 разлога зашто мигранти нису као српске избеглице ”Исти као наше избеглице”. Под тим изговором у Србији пролази планетарна медијска пропаганда у корист таласа миграција. Али као и читава про...
Фејсбук ме блокирао Дан након што сам најавио да ћу се кандидовати за председника Србије и кампању спроводити преко интернета. Наводно, због слике Ратка Младића...
Деманти аутора: Фајгељ јесте спровео у дело постављање спомен плоче жртвама Рације... Љубомир Шћепановић, академски вајар из Новог Сада упутио је отворено писмо јавности поводом реакције на текст који је у октобру месецу био о...

Остави коментар.