Зло се не честита

Госпођо, постали сте тата. Не честитамо.

Зло се не честита. Зло се не игнорише. Са злом се не збијају пошалице.

Зло се осуђује и одсеца. Зло изазива ужас. За зло се каје.

Зашто данас реагујемо другачије? Зато што постоје две врсте људи: зли, који прихватају зло, и добри, који не прихватају зло.

Ми реагујемо на свакојаке начине, али свима је заједничко начелно прихватање зла.

Честитање је парадно прихватање. Сатира је прихватање уз подсмех. Игнорисање је прихватање затварањем једног ока. Делимичне осуде су прихватање које се крије иза неприхватања.

Прва и од свег срца честитају сва чудовишта, сви безаконици. Гледајући одвратност како постаје симпатична, осећају да је њихово време дошло, јер више немају чега да се плаше.

„Нормални“ људи се труде да прихвате зло да би се уклопили. „Нормалност“ је постала полтронство злу и мери се спремношћу да се оно правда и брани (а значила је супротно).

Опозиција се своди на прихватање зла уз „али“. „И ја у начелу одобравам, немам ништа против, и не бих никада осудио зло као зло, али…“

Највећа област је обмана, са безбројним начинима да се зло прихвати, а да тако не изгледа.

Једина исправна реакција је једина која се не чује: „То је зло“. Без одобравања. Без али.

Тако би реаговали сви пристојни, честити, праведни људи од давнина до недавно. Кад је могуће, борили би се против зла јуначки. Кад није могуће, трпели би зло, једнако јуначки (толеранција је значила трпљење, сада значи супротно).

Ако јавност тако не реагује, то није знак да зло више није зло, већ да у јавности нема добра.

Ако ми тако не реагујемо, то не значи да смо бољи од својих честитих предака, већ да смо гори, и треба да се запитамо где спадамо: у добре или у зле.

Ово зло ћемо свакако испаштати заједно. И госпођа тата, и њено злостављано дете („геј“ и „џендер“ експерименти над децом су облик злостављања), и њене службе, које сиротињи одузимају децу због сиромаштва, а богатима и моћнима неће поставити питање ни када отворено презиру закон (истополне заједнице и родитељство су незаконити).

Али испаштаћемо и ми, њени поданици. Народ у којем се зло јави је одговоран, онај у којем завлада је још одговорнији, а онај који ту власт служи и са њеним злом се поистовети, крив је колико и она.

Повезани чланци

Овако сам прославио слободу Да се окупљамо у слози, а не у неслози и онда ћемо се окупљати у победи, а не у поразу....
Вратио се жути картел (Печат) Највећи промашај деснице је препуштање културе либералима. За то нема неког посебног разлога, обична глупост и одсуство стратешког промишљањ...
Чудно: САД предвиделе убиство Оливера Ивановића 10. јануар: Стејт департмент упозорава на ризик од "тероризма" у Косовској Митровици. 16. јануар: Оливер Ивановић убијен у Косовској Митров...
Двоазбучност: зашто је Хрвати неће а Срби хоће? (одговор ће вас изненадити) Хрватски ногометни савез био је изричит: двоазбучни постер је ”неприхватљив Хрватима”. Америчкој медијској кући ЕСПН остало је само да ценз...
Ево ја желим са децом на Косово Поводом најновије Вучићеве шамарчине српском народу: „Сви говоре о светој земљи, само нико неће на ту свету земљу да иде да живи“....

Остави коментар.