Svi gledaju Mona Lizu, niko Hrista

Luvr: desno od nezanimljive Mona Lize nalazi se Ticijanovo remek delo „Krunisanje Hrista trnovim vencem“.
Pretpostavljam da su tako ravnodušno prolazili i pored pravog Hrista hodočasnici koji su se slivali u Jerusalim u dane njegovog stradanja. Krenuli su u hram da se poklone Bogu, ali kad im se Bog stvarno ukazao, prošli su pored njega skrećući pogled, a bogami i uz povike „Raspni ga, raspni!“. Odvijao se najtragičniji i najapsurdniji dan ljudske povesti.

Ova slika je snimljena u pariskom muzeju Luvr, na godišnjicu tog dana. I Luvr je svojevrsni hram, u koji hrle poklonici umetnosti iz čitavog sveta, a naročito zastanu u ovoj prostoriji, ispred Leonardove Mona Lize, iliti Đokonde. Desno od nje nalazi se Ticijanovo Krunisanje, posvećeno događaju u kojem su legionari, da bi se narugali, Hristu nabili venac od trnja na glavu (Mat. 27:27-30). Ruganje je bilo tako grubo da se, po pravoslavnom predanju, jedan dugački trn Isusu zabio duboko u mozak.

Ticijanovog namučenog Hrista, na tamošnji Veliki petak, niko nije udostojio pogleda.

Istini za volju, posetioci nisu zapravo gledali ni Mona Lizu. Ni druga dela. Zastali bi ispred, slikali, slikali se, pozirali, mahali selfi stikovima. Te njihove slike su ih zanimale više od onih na zidovima.

Ni ja ne gledam Mona Lizu, ali iz drugih razloga. Nikada nisam razumeo šta ljudi vide u toj slici i zašto je posebna. Mislim da velika većina tako misli, ali samo retki smeju i da kažu. Oseća se neki pritisak da Mona Liza mora biti veliko remek delo. Posebnost Đokonde počiva baš u toj fami koju diktira društvo, a ne u dvema bitnim lepotama – objektivnoj koja se nalazi u umetničkom delu i subjektivnoj koja se nalazi u očima posmatrača.

Ta fama je u skladu sa modernom ideologijom, koja Renesansu proglašava za vrhunac jedne epohe, a ono što je bilo pre nje „mračnim Srednjim vekom“. Ne slavi se ni bilo kakva Renesansa, već njen najnovotarskiji deo, koji je imao najaviti i materijalizam, i ateizam i sve moguće moderne „izme“. Da bi se to utuvilo svima u glavu, po dobrim marketinškim praksama, bio je potreban još samo prepoznatljiv simbol. Tu ulogu nije mogao igrati Ticijanov Hristos, istovremeno renesansni i jevanđeljski.

Mona Liza je pak bila savršena, u svom kulturnoistorijskom vakuumu (ko je uopšte ta žena?), estetski neodređena (simpatična? lepa?), razmazanih linija (tehnika sfumato), jednostavna kao neki logo.

Đokonda je proglašena posebnom na silu – rekli bismo mi koje njen zagonetni osmeh nije oborio sa nogu. I sada u središtu Luvra nezasluženo zasenjuje i Niku Samotračku i Hrista na Veliki petak.

Ili se prava kruna nađe na pogrešnoj glavi, ili pogrešna kruna na pravoj glavi… baš nemamo sreće sa krunisanjima.

Povezani članci

Povratnici u Srbiju: Najbolje prolaze najgori (Vesti onlajn) Kad sam se sa doktoratom vratio u Srbiju, nisam očekivao crveni tepih, ali ni da će mi sva vrata biti zatvorena, ni da će me dočekati na nož...
„Fajgelj“ u Enciklopediji Novog Sada ”Fajgelj”, Enciklopedija Novog Sada, Knj. 29, Novi Sad, 2008.
Nemojte više uplaćivati, skupio sam čitavu globu Ovaj put nisam tražio pomoć, ali nisam mogao ni da odbijem. Hvala vam. Zadužili ste me u svakom smislu. I moju porodicu. Bog vas blagoslovio...
Radio 021 blati tragično preminulu mladu Novosađanku (izvorna vest) Kada je mlada Novosađanka pala mrtva u Dunavskom parku, Radio 021 je objavio da je preminula od prekomerne količine droge, a da su drugarice...
Fajgelj podneo neopozivu ostavku Masovni mediji, opozicija i vlast složno napadaju rezultate Kulturnog centra Novog Sada. Udesetostručene aktivnosti proglašavaju za sramotu,...

2 komentara

  1. Sve je fejk, radi se o majstorima za marketing = plasiranje pogodno skrojenih priča (a i slika) za ono sto treba da se prikaze.

    Reply

Ostavi komentar.