Svaki čovek je kralj

Sastanak Trilateralne komisije u Beogradu rasplamsao je priče o tajnim vladarima sveta.

Kruna

 

Iako su teorije zavere češće uzbudljive nego ubedljive (omiljena mi je ona o reptilima), postoje i autori koji izučavaju konspirologiju kao naučnu disciplinu.

Miša Đurković u „Tamnim koridorima moći” podseća da politička teorija ne sme da ignoriše političku praksu, u kojoj moć nije uvek transparentna.

Neformalni centri moći kao što su Trilaterala i Bilderberg, slikovito prozvani „svetskim vladama iz senke”, uglavnom se kritikuju sa stanovišta demokratičnosti i suvereniteta. O našoj sudbini ne treba da odlučuju drugi, pogotovo ne iz senke.

Pažljivi posmatrač može da primeti da se kroz kritike često provuku i drugačije poruke. U Srbiji, tajne vladare predstavljaju kao Osmanlije: dolaze izdaleka i vladaju svetom, pojma nemamo šta pričaju ali znamo da nam se crno piše. Oni su svemoćni a mi potpuno nemoćni, raja.

Problem je što takvim stavom kritika prelazi u laskanje a umesto suvereniteta se promoviše zavisnost.

Zavera, ukoliko postoji, leži upravo u tome: ubediti Srbe da su nemoćni i nametnuti kulturološku regresiju iz slobodarskog u ropski mentalitet. Apsurd je što u tome učestvuju i oni koji navodno raskrinkavaju zaverenike.

Nijedna vlast na ovom svetu nije svemoćna. Bar mi Srbi, koji smo srušili dva carstva, treba to da znamo.

Poslednji ozbiljni kandidat za „svemoćnog” vladara na ovim prostorima bila je Marija Terezija. I pored toga što je suvereno vladala Svetim Rimskim Carstvom i velikim brojem odanih srpskih podanika, njenoj ćerki Mariji Antoaneti rulja je odsekla glavu. Ko bi poželeo takvu vlast, da ne može da sačuva rođeno dete?

Još veća obmana je da smo mi nemoćni. Ne pitaj ko tobom vlada, već čime ti vladaš. Svaki čovek je kralj. To je poruka hrišćanstva, koje u svakom čoveku gleda ikonu Božiju; demokratije, koja je nastala kada je u helenskim polisima svaki građanin postao vladar; srpskog domaćinstva, koje uči da je svaki dom jedan dvor.

Svako od nas vlada sobom, a to nije malo kraljevstvo. Odgovorni smo i za svoj dom i porodicu, društvo i državu. Kolika je samo moć vaspitavanje dece, ili glasanje. Kad bismo to bolje radili, zar ne bismo promenili svet?

Nezavisnost, samostalnost i samopomoć su ispisale našu istoriju.

Stefan Nemanja je savetovao sinove da zadobiju srpsku krunu i mitru umesto da služe tuđoj. Ustanici nisu čekali druge da ih oslobađaju, već su to uradili prvi i sami. Šačica mladobosanaca je u „sivo, sitno vrijeme” verovala u slobodu i pobedila imperiju.

Danas nam se model zavisnosti nameće svuda: „privreda zavisi od stranih investicija, politika od stranih ambasadora, građani od države, tridesetogodišnjaci od mame i tate”. I sama Srbija nam je zapala, nevoljnima, tako što je neko drugi odlučio da se otcepi. Kakva razlika spram prethodnih Srbija koje smo dosanjali i izborili!

Zato je toliko važno da čuvamo Srpsku, koja danas nosi tu baklju.

Zavisnost je kad drugi rešavaju naše probleme i kad su drugi krivi za sve. Samostalnost je kad uzmemo svoju sudbinu u svoje ruke. Pozivi „U pomoć!” najavljuju poraz, pobede se osvajaju uz poklič „Za mnom!”.

Vreme je da ponovo otkrijemo samostalnost i samopomoć, najpre u ličnom životu. Njegoš je izrekao veliku istinu: nada nema pravo ni u koga do u Boga i u svoje ruke. A pregaocu Bog daje mahove.

Kad budemo lično uzrastali, izgradićemo i državu. Kad budemo jeli svoj hleb, moći ćemo da branimo državni suverenitet. A sa drugim vladarima, u senci ili pod reflektorima, nećemo imati odnos kao sa Osmanlijama.

Treba podsetiti da je tajno udruženje Heterija odigralo važnu ulogu u borbi za oslobođenje od Turaka.

Dolazak Trilaterale u Beograd je krupan zalogaj, naročito u sendviču između poseta ruskog predsednika i kineskog premijera. Ovi izuzetni događaji najavljuju promene, spremimo se da budemo učesnici.

Andrej Fajgelj, „Svaki čovek je kralj”, Večernje Novosti, 7. novembar 2014, str 18.

Povezani članci

Govor u Skupštini Novog Sada Govor održan neposredno nakon imenovanja za v.d. direktora Kulturnog centra Novog Sada, na samom kraju maratonske sednice od 9 sati....
Kulturni rat „Umetnost radi umetnosti” – bilo je geslo umetnika koji su mislili, kao Teofil Gotje, da je sve što je korisno ružno. Da li je „mržnja radi m...
Pristrasnost Što se više boriš protiv njega to će više rasti - reče Atina Herkulu o inatu, koji je pod udarcima njegove batine samo postajao veći i veći. S...
Goli život – Andrej Fajgelj Gostovanje u emisiji Goli život na televiziji Happy 24.12.2014.
Gde je sada osuda cenzure? Otkazana promocija knjige u Domu Vojske! Gde su sada povici na cenzuru, gde borci za slobodu govora? Al’ gde li je bože lanjski sneg?...

3 komentara

  1. Nije Mariji Antoaneti odsekla glavu nikakva „rulja“ nego profesionalni dželat koji je radio po zakonima države koja je ideju da je svaki čovek, građanin, suveren i „kralj“ ozakonila i stvorila modernu republiku šutirajući monarhistički u budžak istorije.

    I nije to uradio čak ni brutalno, nego naučno-tehnički vešto, koristeći spravu koju je dizajnirao hirurg dr Antoine Louis uz pomoć švapskog inženjera Tobiasa Schmidta, a koja je usvojena u Narodnoj skupštini Francuske na predlog još jednog lekara, Josepha-Ignacea Guillotina.

    Reply
      • Ja ne bih, fala, ali ako je vaš fetiš da vas dekapitiraju, samo izvol’te. Samo kažem da treba biti malo konzistentniji sa činjenicama i pripremljeniji za kritiku kad to niste. Od nekog kao što ste vi se očekuje takav nivo.

        Uzgred, morate se opredeliti podržavate li francusku kulturu i onda kad obezglavljuje monarhe (pa i rimokatoličke provenijencije, svoje ili bračno pripojene tuđe) ili samo kad peva o Rolandu koji se tuče s muslimanima.

        Reply

Ostavi komentar.