Srpski jezik šire pobednici

Srpske reči retko ulaze u svetske jezike. Šta je nateralo engleskog komentatora da usred prenosa progovori srpski?

Izuzetna trojka Bogdana Bogdanovića na utakmici sa Grčkom toliko je oduševila Lijama Kenija, komentatora zvanične televizije FIBA, da je uzviknuo „the troyka!”.

To nije prvi put da Keni tokom prenosa upotrebi ovu srpsku reč u engleskom jeziku. Ideja je potekla od srpskih studentata kojima predaje u Londonu, a priliku da ih posluša dobio je 2013. godine tokom utakmice Partizan – CSKA, kada je Dragan Milosavljević dao spektakularnu trojku sa svoje polovine terena.

Izuzetnost je bila i ostala preduslov za širenje kulture i jezika. Guglovati, lajkovati i ostali engleski pojmovi preplavili su svetske jezike zbog tehnološke izuzetnosti preduzeća iz Silicijumske doline. Uticaj ima onaj ko ga zasluži.

Naravno, nije isto da li reč prelazi iz srpskog u globalni engleski ili obratno. Izuzetnost se kod svetskih jezika podrazumeva zbog kulturne, privredne i političke dominacije matičnih država. Svaka reč koja uspe da pliva uzvodno, protiv struje dominacije, krije iza sebe uzbudljivu priču sa prizvukom borbe Davida i Golijata.

Srpska reč „tesla” ušla je u sve svetske jezike kao međunarodna jedinica za magnetnu indukciju. Pre toga, bila je naziv za drvodeljsku alatku, pa šaljivi nadimak za čoveka čiji prednji zubi su podsećali na alatku, da bi najzad poslužila kao prezime za njegove potomke, uključujući Nikolu Teslu koji je svojim izumima promenio svet.

„Pupinizacija”, proces koji je uneo revoluciju u telekomunikacije, u jezicima širom sveta nosi ime po Mihajlu Pupinu, drugom slavnom fizičaru i potomku srpskih graničara, koji je svoju životnu pustolovinu „Od pašnjaka do naučenjaka” opisao u istoimenoj autobiografiji ovenčanoj Pulicerovom nagradom.

Pupin je osnovao laboratoriju iz koje je izašlo više desetina nobelovaca, ali Jovan Cvijić je ipak otišao korak dalje. On je svojom doktorskom disertacijom, sa nepunih trideset godina, utemeljio čitavu novu nauku – karstologiju – u čiju međunarodnu terminologiju je uvrstio više srpskih reči.

U vreme Cvijića, Pupina i Tesle, Srbi su bili pobednici. Danas se pobednički mentalitet najviše zadržao u sportu, i odatle ga treba kalemiti u druge oblasti.

Srpski lingvisti imaju mnogo da nauče od košarkaša koji, iako im to nije posao, uspevaju da uvedu novu reč u strani jezik. Naime, naši lingvisti ne uspevaju da uvedu novu reč ni u svoj jezik, iako im to jeste posao. Dok se njihove kolege širom sveta upiru da tvorbom reči drže korak sa vrtoglavim širenjem rečnika informaciono-komunikacionih tehnologija, srpski lingvisti se decenijama zadovoljavaju prepisivanjem tuđih rešenja i konstatovanjem stanja. Kada je konačno predložena jedna nova reč – ubrojčavanje (za digitalizaciju) – pojedini srpski lingvisti su na kratko prekinuli zimski san da bi je iskritikovali, a onda se povukli nazad u svoju pećinu.

Gubitnici umeju da kritikuju, ali ne umeju da čuvaju ni da stvaraju. Srpska kultura i jezik su u povlačenju i stagnaciji jer je zavladao gubitnički mentalitet. On se najrečitije očitava u argumentu za nepisanje ćirilicom: jer stranci ne razumeju.

Kao odgovor na beskičmenjačko „Ne govori srpski jer te niko ne razume” nudi se „Govori srpski da te ceo svet razume”. Uz malu izmenu konteksta, ova druga krajnost ne mora da bude ni bahata ni ironična. Reci gubitniku „možeš ti to” i misliće da ga ismevaš; pobednik će misliti da ga bodriš.

Srpski je dokazao da može da bude jezik, ne samo sporta, već i nauke i novih tehnologija, pod uslovom da ima pobednike kadre da daju trojku sa pola terena ili izmisle novu nauku. Budi najbolji, pa govori srpski da te ceo svet razume!

Andrej Fajgelj, „Srpski jezik šire pobednici”, Večernje Novosti, 20. septembar 2014, str 16.


Ovaj popularni članak je zasnovan na ranijem naučnom članku ”Srbizmi u francuskom” koji možete preuzeti ovde:

Fajgelj, A., & Fajgelj, J. (2011). Les serbismes en français. Nasledje, 19, 303–314.

Povezani članci

Sloboda, a ne komunizam Ove godine Srbija obeležava 70 godina pobede nad fašizmom i 70 godina od pobede komunizma. Hoćemo li znati da razlikujemo ove dve pobede?...
Pristrasnost Što se više boriš protiv njega to će više rasti - reče Atina Herkulu o inatu, koji je pod udarcima njegove batine samo postajao veći i veći. S...
Predgovor mog doktorata Predgovor moje doktorske disertacije: ”Uporedna frazeologija i ideologija u epici: Homer, francusko viteško pesništvo, gusle” je prvi deo ko...
Svaki čovek je kralj Sastanak Trilateralne komisije u Beogradu rasplamsao je priče o tajnim vladarima sveta....
Gde je sada osuda cenzure? Otkazana promocija knjige u Domu Vojske! Gde su sada povici na cenzuru, gde borci za slobodu govora? Al’ gde li je bože lanjski sneg?...

7 komentara

Ostavi komentar.