Српски језик шире победници

Српске речи ретко улазе у светске језике. Шта је натерало енглеског коментатора да усред преноса проговори српски?

Изузетна тројка Богдана Богдановића на утакмици са Грчком толико је одушевила Лијама Кенија, коментатора званичне телевизије ФИБА, да је узвикнуо „the troyka!”.

То није први пут да Кени током преноса употреби ову српску реч у енглеском језику. Идеја је потекла од српских студентата којима предаје у Лондону, а прилику да их послуша добио је 2013. године током утакмице Партизан – ЦСКА, када је Драган Милосављевић дао спектакуларну тројку са своје половине терена.

Изузетност је била и остала предуслов за ширење културе и језика. Гугловати, лајковати и остали енглески појмови преплавили су светске језике због технолошке изузетности предузећа из Силицијумске долине. Утицај има онај ко га заслужи.

Наравно, није исто да ли реч прелази из српског у глобални енглески или обратно. Изузетност се код светских језика подразумева због културне, привредне и политичке доминације матичних држава. Свака реч која успе да плива узводно, против струје доминације, крије иза себе узбудљиву причу са призвуком борбе Давида и Голијата.

Српска реч „тесла” ушла је у све светске језике као међународна јединица за магнетну индукцију. Пре тога, била је назив за дрводељску алатку, па шаљиви надимак за човека чији предњи зуби су подсећали на алатку, да би најзад послужила као презиме за његове потомке, укључујући Николу Теслу који је својим изумима променио свет.

„Пупинизација”, процес који је унео револуцију у телекомуникације, у језицима широм света носи име по Михајлу Пупину, другом славном физичару и потомку српских граничара, који је своју животну пустоловину „Од пашњака до научењака” описао у истоименој аутобиографији овенчаној Пулицеровом наградом.

Пупин је основао лабораторију из које је изашло више десетина нобеловаца, али Јован Цвијић је ипак отишао корак даље. Он је својом докторском дисертацијом, са непуних тридесет година, утемељио читаву нову науку – карстологију – у чију међународну терминологију је уврстио више српских речи.

У време Цвијића, Пупина и Тесле, Срби су били победници. Данас се победнички менталитет највише задржао у спорту, и одатле га треба калемити у друге области.

Српски лингвисти имају много да науче од кошаркаша који, иако им то није посао, успевају да уведу нову реч у страни језик. Наиме, наши лингвисти не успевају да уведу нову реч ни у свој језик, иако им то јесте посао. Док се њихове колеге широм света упиру да творбом речи држе корак са вртоглавим ширењем речника информационо-комуникационих технологија, српски лингвисти се деценијама задовољавају преписивањем туђих решења и констатовањем стања. Када је коначно предложена једна нова реч – убројчавање (за дигитализацију) – поједини српски лингвисти су на кратко прекинули зимски сан да би је искритиковали, а онда се повукли назад у своју пећину.

Губитници умеју да критикују, али не умеју да чувају ни да стварају. Српска култура и језик су у повлачењу и стагнацији јер је завладао губитнички менталитет. Он се најречитије очитава у аргументу за неписање ћирилицом: јер странци не разумеју.

Као одговор на бескичмењачко „Не говори српски јер те нико не разуме” нуди се „Говори српски да те цео свет разуме”. Уз малу измену контекста, ова друга крајност не мора да буде ни бахата ни иронична. Реци губитнику „можеш ти то” и мислиће да га исмеваш; победник ће мислити да га бодриш.

Српски је доказао да може да буде језик, не само спорта, већ и науке и нових технологија, под условом да има победнике кадре да дају тројку са пола терена или измисле нову науку. Буди најбољи, па говори српски да те цео свет разуме!

Андреј Фајгељ, „Српски језик шире победници”, Вечерње Новости, 20. септембар 2014, стр 16.


Овај популарни чланак је заснован на ранијем научном чланку ”Србизми у француском” који можете преузети овде:

Fajgelj, A., & Fajgelj, J. (2011). Les serbismes en français. Nasledje, 19, 303–314.

Повезани чланци

Мера У Културном центру Новог Сада недавно је освануо студентски рад који приказује Исуса на неприкладан и увредљив начин, према оцени верских за...
Затвор за Ханса из „Брава” Тинејџерски часопис „Браво” у последњем броју учи девојчице како да задовоље момка, уз порнографске илустрације и сведочење једне Сање....
Негативна селекција У овом раду показали смо да у Србији за најбоље нема места. Негативна селекција чини њихов опстанак неодрживим....
Пешчаник не брани науку већ напада Стефановића У наводној бризи за науку, Пешчаник је данас објавио критику доктората Небојше Стефановића. Подсећам да је претходно цензурисао одговор стру...
Голи живот – Андреј Фајгељ Гостовање у емисији Голи живот на телевизији Happy 24.12.2014.

7 коментара

  1. Мада, српских речи има у свим језицима и више него што се мисли, чак и у јапанском. То је ваљда због тога што су Срби народ најстарији.

    Reply

Остави коментар.