Српска децо постаните бабе

harvardНа Харварду мртва трка између Американаца и Кинеза.  Не зна се ко је мотивисанији. А где смо ми?

Срећом, интернета има и на 11277 метара изнад Атлантика. Згодно за објављивање утисака са пута. Најјачи, као и прошли пут, долази са Харварда.

Од раније знам да тамо студенти не долазе неспремни на час, не ћуте кад их професори питају и не очекују рок после рока. Или положиш кад треба, или јово наново догодине. Са друге стране, пошто стално прате рад студената, професори (или барем асистенти) познају и подржавају сваког понаособ.

Знам и колико је такмичарског духа и колико су сви ти млади људи изванредни. Није то само учење. Баве се добротворним радом, спортом и другим активностима. Под притиском тог такмичења неки професори стрепе да дају било коју оцену сем А (десетка). Али зато за преписивање или плагијат без икакве бојазни избаце студента са универзитета.

Знао сам и да су Кинези други по заступљености на Харварду након Американаца, углавном захваљујући подршци њихове државе. Овај пут сам са пријатељима са Харварда мало више причао о тим Кинезима. И сазнао да у тој великој трци неретко побеђују. Наравно, најтеже излазе на крај са језичком баријером, али су тако упорни и систематични да ни осредњи енглески не може да их спречи да дођу до одговора који траже. У математици и информатици по правилу засењују остале. Слично важи и за друге азијске нације.

Значи, мртва трка између Американаца и Кинеза. Не зна се ко је мотивисанији. А ми?

Има на Харварду и наших студената, има чак и деце оних који су деведесетих у новој домовини морали да крећу испочетка, са дна лествице. Сутра, кад тамо постану привредници, судије, конгресмени… биће то прави амерички сан. Али шта је са српским сном?

Прошли пут сам на Харварду говорио о томе, не примеру срећке ”Српски сан” Државне лутрије Србије. Да, ”државне”! Наша држава можда не шаље најбоље студенте на најбоље универзитете, као Кина, али их зато учи да сањају, као Америка. Додуше са малом разликом. Ми не треба да сањамо блиставу будућност, већ јадну и жалосну: двадесет година без рада, за европску цркавицу.

Не морам да радим следећих двадесет година. Остварио сам српски сан. (мисли се на хиљаду евра месечно)

Не морам да радим следећих двадесет година. Остварио сам српски сан. (мисли се на хиљаду евра месечно)

Наша држава младима поручује, саркастично, као Нушић: ”Српска децо постаните бабе”. Или као данашњи сатиричари из серије Државни посао: ”Ни за живу главу да не прелазиш у привату фирму!”

Нажалост, Бошкић није једини који прихвата овај наук. Чак је и једна анкета 2012. потврдила да млади сањају посао у јавној служби.

Српска децо, не будите бабе! Ваше место под сунцем је као медаља. Ако не трчите, остаћете без њега. Заузеће га ваши вршњаци са дипломама и другим победама. Американци, Кинези, или она спремачица што је у представи Државни посао једина вредно радила и једина (остали су погинули) дочекала срећан крај – примљена је на Харвард.

Систем вас учи другачије, учи вас погрешно. Али сутра ће вам то бити слаб изговор и никаква утеха. Избор да ли ћете послушати, или не, ипак је пре свега ваш. Као и последице.


Затутњаше сва четири звона
Поврвеше ките и мундири
Поврвеше перјанице бојне
Поврвеше безбројни шешири

Сви мајори дебели и суви
Официри цела кита сјајна
Пуковници, с орлом и без орла
И још неко, али то је тајна

Потмуло су ударала звона
Ударала звона из буџака
А и што би да се чини џева
Кад је пратња српскога јунака

Српска децо што множити знате
Из овога поуку имате:
У Србији прилике су таке
Бабе славе, презиру јунаке

Зато и ви не мучите се џабе
Српска децо постаните бабе.

Бранислав Нушић, ”Два раба”, Нови београдски дневник, 1887.

Овде прочитајте о позадини песме.

Повезани чланци

Где је сада осуда цензуре? Отказана промоција књиге у Дому Војске! Где су сада повици на цензуру, где борци за слободу говора? Ал’ где ли је боже лањски снег?...
Култура предаје: Зашто Србија не шаље војску на Косово Посечена шума, убијени жандарм и верска репресија над 150 повратника биланс је зулума косовских Албанаца над Србима у само једном дану, на В...
Српски језик шире победници Српске речи ретко улазе у светске језике. Шта је натерало енглеског коментатора да усред преноса проговори српски?...
Ђубре на Фрушкој Гори: јер опште добро није битно Ништа боље не показује наш немар од односа према природи.
Берисављевић: Културни центар ‘заудара’ на светосавље Сукоб мишљења два директора Културног центра Новог Сада - Живана Берисављевића и Андреја Фајгеља....

Остави коментар.