Srpska deco postanite babe

harvardNa Harvardu mrtva trka između Amerikanaca i Kineza.  Ne zna se ko je motivisaniji. A gde smo mi?

Srećom, interneta ima i na 11277 metara iznad Atlantika. Zgodno za objavljivanje utisaka sa puta. Najjači, kao i prošli put, dolazi sa Harvarda.

Od ranije znam da tamo studenti ne dolaze nespremni na čas, ne ćute kad ih profesori pitaju i ne očekuju rok posle roka. Ili položiš kad treba, ili jovo nanovo dogodine. Sa druge strane, pošto stalno prate rad studenata, profesori (ili barem asistenti) poznaju i podržavaju svakog ponaosob.

Znam i koliko je takmičarskog duha i koliko su svi ti mladi ljudi izvanredni. Nije to samo učenje. Bave se dobrotvornim radom, sportom i drugim aktivnostima. Pod pritiskom tog takmičenja neki profesori strepe da daju bilo koju ocenu sem A (desetka). Ali zato za prepisivanje ili plagijat bez ikakve bojazni izbace studenta sa univerziteta.

Znao sam i da su Kinezi drugi po zastupljenosti na Harvardu nakon Amerikanaca, uglavnom zahvaljujući podršci njihove države. Ovaj put sam sa prijateljima sa Harvarda malo više pričao o tim Kinezima. I saznao da u toj velikoj trci neretko pobeđuju. Naravno, najteže izlaze na kraj sa jezičkom barijerom, ali su tako uporni i sistematični da ni osrednji engleski ne može da ih spreči da dođu do odgovora koji traže. U matematici i informatici po pravilu zasenjuju ostale. Slično važi i za druge azijske nacije.

Znači, mrtva trka između Amerikanaca i Kineza. Ne zna se ko je motivisaniji. A mi?

Ima na Harvardu i naših studenata, ima čak i dece onih koji su devedesetih u novoj domovini morali da kreću ispočetka, sa dna lestvice. Sutra, kad tamo postanu privrednici, sudije, kongresmeni… biće to pravi američki san. Ali šta je sa srpskim snom?

Prošli put sam na Harvardu govorio o tome, ne primeru srećke ”Srpski san” Državne lutrije Srbije. Da, ”državne”! Naša država možda ne šalje najbolje studente na najbolje univerzitete, kao Kina, ali ih zato uči da sanjaju, kao Amerika. Doduše sa malom razlikom. Mi ne treba da sanjamo blistavu budućnost, već jadnu i žalosnu: dvadeset godina bez rada, za evropsku crkavicu.

Ne moram da radim sledećih dvadeset godina. Ostvario sam srpski san. (misli se na hiljadu evra mesečno)

Ne moram da radim sledećih dvadeset godina. Ostvario sam srpski san. (misli se na hiljadu evra mesečno)

Naša država mladima poručuje, sarkastično, kao Nušić: ”Srpska deco postanite babe”. Ili kao današnji satiričari iz serije Državni posao: ”Ni za živu glavu da ne prelaziš u privatu firmu!”

Nažalost, Boškić nije jedini koji prihvata ovaj nauk. Čak je i jedna anketa 2012. potvrdila da mladi sanjaju posao u javnoj službi.

Srpska deco, ne budite babe! Vaše mesto pod suncem je kao medalja. Ako ne trčite, ostaćete bez njega. Zauzeće ga vaši vršnjaci sa diplomama i drugim pobedama. Amerikanci, Kinezi, ili ona spremačica što je u predstavi Državni posao jedina vredno radila i jedina (ostali su poginuli) dočekala srećan kraj – primljena je na Harvard.

Sistem vas uči drugačije, uči vas pogrešno. Ali sutra će vam to biti slab izgovor i nikakva uteha. Izbor da li ćete poslušati, ili ne, ipak je pre svega vaš. Kao i posledice.


Zatutnjaše sva četiri zvona
Povrveše kite i mundiri
Povrveše perjanice bojne
Povrveše bezbrojni šeširi

Svi majori debeli i suvi
Oficiri cela kita sjajna
Pukovnici, s orlom i bez orla
I još neko, ali to je tajna

Potmulo su udarala zvona
Udarala zvona iz budžaka
A i što bi da se čini dževa
Kad je pratnja srpskoga junaka

Srpska deco što množiti znate
Iz ovoga pouku imate:
U Srbiji prilike su take
Babe slave, preziru junake

Zato i vi ne mučite se džabe
Srpska deco postanite babe.

Branislav Nušić, ”Dva raba”, Novi beogradski dnevnik, 1887.

Ovde pročitajte o pozadini pesme.

Povezani članci

Mera U Kulturnom centru Novog Sada nedavno je osvanuo studentski rad koji prikazuje Isusa na neprikladan i uvredljiv način, prema oceni verskih za...
Junaštvo i preduzetništvo: Vrednosni sistem gusala u 21. veku Srpske gusle su vekovima igrale određenu političku ulogu. Uspomena na izgubljenu državnost i ideja slobode prenošene su prevashodno guslama. ...
Zajedno protiv ”kulturnog” totalitarizma! U prošlom Kulturnom dodatku Politike napala su me trojica. U današnjem odgovoramo nas sedamnaest: dosta govora mržnje!...
Dvoazbučnost: zašto je Hrvati neće a Srbi hoće? (odgovor će vas iznenaditi) Hrvatski nogometni savez bio je izričit: dvoazbučni poster je ”neprihvatljiv Hrvatima”. Američkoj medijskoj kući ESPN ostalo je samo da cenz...
Etničko čišćenje srpske kulture Vlast je smenila svoje ljude da bi postavila kadrove opozicije - gde je još moguće pročitati ovakvu vest?...

Ostavi komentar.