Српска Атина, како то чудно звучи (др Мирјана Детелић, Новине новосадске)

23. марта, одржана је у Новом Саду седница градске скупштине на којој је, по дневном реду, Андреј Фајгељ био биран за редовног (дотле вд) директора Културног центра. По свему судећи, то је био медијски наступ, нарочито у случају одборника ДС господина Протића. Ево његовог кратког филмског дебија:

Особа коју критикује је др Андреј Фајгељ, професор француског језика и књижевности у Крагујевцу. Оно што смета г. Протићу јесте »назадњаштво« тема којима се Фајгељ бави: гусле, соколи, кукавице, гује и јакрепи. Ја бих јако волела да се испостави како г. Протић у овој прилици није заступао своју странку него себе лично јер би ми заиста било жао да демократи падну тако недопустиво ниско на сваком плану. Успут, књиге у којима су објављени поменути Фајгељеви радови издали су Балканолошки институт САНУ (Гује и јакрепи: књижевност, култура, Београд 2012; уредници др Лидија Делић и др Мирјана Детелић) и Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Крагујевцу (Птице: књижевност, култура, Крагујевац 2011; уредници др Драган Бошковић и др Мирјана Детелић).

Немам намеру овде да браним г. Фајгеља од његових политичких противника – он то уме боље од мене и ја му за то нисам потребна. Онима који га не познају довољно напомињем да је он један од ретких млађих научника који – осим општег образовања у које спада владање европским језицима – са лакоћом савлада албански, старогрчки и санскрит када се то покаже потребним за рад на научном пројекту. Дан када је одлучио да се бави политиком био је за мене, као фолклористу и професора усмене књижевности, тужан дан.

Господину одборнику Протићу би требало објаснити да теме које је он побројао ругајући им се не застаревају. Оне су део српског националног идентитета, и то онај (бољи) његов део који нас – као мали народ у запећку историје – равноправно повезује са свима, са оним што се зове светска породица народа. Једино тиме ми можемо да се меримо са светским величинама – тиме, и уметношћу.

Наша примењена наука не може да хвата корак са светским трендовима зато што иза озбиљних природноматематичких и техничких истраживања мора стајати озбиљна држава, држава са озбиљним финансијским плановима и озбиљним материјалним средствима. Наша привредна политика, економија, правосуђе и здравство могу служити само за подсмех у озбиљним срединама – судећи по ономе што говоре компетентни стручњаци и што сви грађани ове земље свакодневно осећају на сопственој кожи. Спорт у којем држимо прво место је тенис, индивидуална вештина у коју улог државе, нације, љубитеља спорта, навијача и свих осталих којих се то тиче износи – нула. Од свега је, ипак, највећа катастрофа наша свакодневна, унутрашња и спољна политика, она која нас је свакад доводила у животну опасност без потребе и коју су демократи исто тако лепо спроводили као и напредњаци који то и данас вешто чине. У тој ситуацији нико, па ни одборник г. Протић, нема права да буде тако беспризорно необавештен. Ипак он није ни Дачић, ни Коштуница.

Уосталом, да потпуно занемаримо Андреја Фајгеља, полуобразовање, напабирчене и непроверене информације проблематичног порекла и дилетантизам тамо где само професионализам може да опстане – то је права слика оног што се видело на кратком филму са јутјуба. Гусле и гусларска поезија се данас изучавају (не само али највише) на Харварду у Америци (претпостављам да сви знају колико је то престижан универзитет), а кривица је искључиво наше државе и става као што је Протићев што се то не дешава код нас, у Београду – на пример. Десетине докторских теза је урађено на ту тему, литература о гусларској епици је дебела као телефонски именик, нека од најцењенијих научних имена (Роман Јакобсон, Милман Пери, Алберт Лорд, Џон Мајлс Фоли, Георгиј Маљцев и др.) везана су за ову област у којој ми имамо једнако добре стручњаке али их не ценимо ни најмање. Није ни чудо, јер г. Протић није сам крив за оно што говори: из њега проговара необавештена и некултивисана маса која већ врло дуго кроји културну и научну политику у нашој земљи.

Веровали или не, фолклор је једини извозни производ којим Србија данас располаже као неискоришћеним научним ресурсом. Ако мени не верујете, распитајте се около. А пошто већина под термином фолклор подразумева куд-ове и ђускање у народним ношњама, овде званично објављујем да у фолклористичка изучавања спадају следеће научне дисциплине: жанровске поетике (теорија усмених књижевних врста), етнолонгвистика, етнологија, антропологија, социолингвистика, упоредна теорија религије и историја уметности онда кад се баве материјалним и нематеријалним добрима традицијске културе. Звучи познато?

Повезани чланци

Жељко Цвијановић, Утеривање Фајгеља у слику ”идеалног националисте” (Политика, 17.12.2014)... Присуствујући уличном призору кад тројица пребијају једног, осим нелагоде пред насиљем, бивамо, претпостављам, додатно узнемирени призором о...
Протест против кршења основних начела демократије (Зоран Мутаовић, Политика, Међу нама, 29.12.2014)... Захваљујем се г. Мутаовићу што ми је указао част својом подршком и поређењем са Александром Дероком. Његово језгровито писмо је доказ да има...
Петиција 15 интелектуалаца против дискриминације (Политика, 17.12.2014) Упућујемо јавни протест због кршења основних правила демократског понашања на страницама културног додатка Политике од 10. маја 2014. године...

Остави коментар.