Sloboda, a ne komunizam

Ove godine Srbija obeležava 70 godina pobede nad fašizmom i 70 godina od pobede komunizma. Hoćemo li znati da razlikujemo ove dve pobede?anti_authoritarianism

Triput meri jednom seci, kaže narodna mudrost. Mi nikako da presečemo, ne zato što je teško izmeriti, već zato što smo negde zaturili osnovno merilo: srpsko stanovište. To je razlog što nas komunizam uvek iznova zbuni i iznenadi , kao sneg u decembru, evo već čitav vek.

Dovoljno je da vidimo petokraku na ruskoj šapki da opet počnemo da se predomišljamo da li je komunizam dobar ili loš. Ruska petokraka je oslobodila Aušvic, a naša nije oslobodila Jasenovac. Ruskim komunistima glavni neprijatelj je bio nemački nacizam, našim srpska monarhija. Zato su u aprilskom ratu sabotirali kraljevsku vojsku, zato su stajali po strani dok je Draža Mihajlović podizao prvi ustanak u okupiranoj Evropi.

Sa svojim progonima, logorima, jamama i antisrbizmom, komunizam je nešto najsličnije fašizmu u čemu je srpski narod učestvovao – doduše ne svojom odlukom.

Možda su carske tradicije Rusije i Kine uspele da zavrte ovu totalitarnu ideologiju na svoju stranu, možda je nekim komšijama odlično poslužila kao presvlaka za nacističke uniforme, ali za Srbe je komunizam bio loš.

Stvari stoje sasvim drugačije sa godišnjicom pobede nad fašizmom. Srbi su najviše stradali od fašizma i najviše se borili protiv njega. Napadnuti su kao Srbi i branili se kao Srbi, a pušku su prihvatili od onog koji ju je dao. Nije se na Kozari jurišalo za marksizam, još manje za titoizam, već za srpsku slobodu.

Nema razloga da budemo zbunjeni dok znamo šta je žito a šta kukolj. Sa srpskog stanovišta, pobeda komunizma je srpski poraz, a pobeda nad fašizmom je srpska pobeda.

Četvrt veka od kada je komunizam završio na smetlištu istorije krajnje je vreme da budemo načisto: slobodu hoćemo, komunizam nećemo.

Staljin je dvadesetih godina prošlog veka učio Kominternu da sve protivnike zove fašistima. Krajnje je vreme da poručimo naslednicima komunista koji i danas koriste staljinističke metode: antifašizam hoćemo, komunizam nećemo.

Naslednici komunista su do te mere zadržali autoritet da Srbi i danas radije zauzimaju njihovo stanovište nego svoje. Naročito su aktivni u Vojvodini, za koju tvrde da je nastala voljom naroda 1945. godine (tada je valjda i svet nastao), a mi ćutimo da smo je stvorili vek ranije. Čak smo počeli da izbegavamo i samu reč Vojvodina, prepuštajući im svoje nasleđe, samo zato što ga oni svojataju.

Šta je sledeće? Hoćemo li odbaciti guslarske pesme kao komunističke, zato što je ”Smrt fašizmu sloboda narodu” epski deseterac?

Deveti maj je srpski praznik i nema razloga da ga prepuštamo komunistima. Oni nama duguju pobedu, a mi njima ako smo nešto i dugovali, višestruko smo isplatili.

Komunizma više nema a Srbi su i dalje tu. Na nama je da čuvamo antifašizam kao deo slobodarskih tradicija i slavimo Dan pobede među ostalim pobedama naših oslobodilačkih borbi.

Živeći između Istoka i Zapada, Srbi su često bivali primorani da biraju između dva zla. Zato je vladika Nikolaj rekao ”Najgore je biti između, slava je biti iznad”.

Zaista, ima li goreg izbora nego između dve okupacije, dva totalitarizma? I ima li veće slave od slobode? Slobode da budeš i antifašista i antikomunista, da osudiš ono što je loše i slaviš ono što je dobro, ni po babu ni po stričevima.

Pobeda nad fašizmom je najbolje što nam se tih mučnih godina dogodilo. Nek 9. maj bude varnica koja je odskočila između nakovnja nacizma i čekića komunizma, nulti dan između odlaska jednih i dolaska drugih. Dan kada ćemo slaviti sve borce za slobodu, jer oni to zaslužuju.

Slava im!

Andrej Fajgelj, „Sloboda, a ne komunizam”, Večernje Novosti, 14. maj 2015, str. 16

Povezani članci

Treća Srbija nije napravljena u Vučićevoj kuhinji, već u mojoj dnevnoj sobi Zašto sam dao ostavku a ostao u politici, i to u stranci sa najgorim publicitetom? Eto baš zato. Da operem Treću Srbiju od kleveta....
Rasizam za srpske žrtve Srebrenice Šta bi rekle srpske žrtve Srebrenice, danas kad čitav svet govori o žrtvama Srebrenice - a o njima ćuti? Šta bi rekao Vidoje Lazić, razapet n...
Dvoazbučnost: zašto je Hrvati neće a Srbi hoće? (odgovor će vas iznenaditi) Hrvatski nogometni savez bio je izričit: dvoazbučni poster je ”neprihvatljiv Hrvatima”. Američkoj medijskoj kući ESPN ostalo je samo da cenz...
Mera U Kulturnom centru Novog Sada nedavno je osvanuo studentski rad koji prikazuje Isusa na neprikladan i uvredljiv način, prema oceni verskih za...
Povodom vraćanja Titovog spomenika u Užice: oproštajno pismo ubijenog sveštenika... Drugi svojoj deci ostavljaju u nasleđe novac i palate, a ja, naprotiv, ostavljam im moje ime i junačku smrt koja je veći kapital nego novac i ...

Ostavi komentar.