„Šarli“ sin šezdesetosmaša

O pokojniku sve najlepše, zapisali su još stari Grci, a mi Evropljani prenosili sa kolena na koleno. A onda je nastupila 1968. sa svojim rušenjem tradicija.

suischarlie

Lire en français

Nedeljnik „Šarli ebdo“, „sin maja šezdeset osme“, nastao je u novembru 1970. iz ruganja jednom pokojniku. Naziv „Šarli“ je poneo kao posprdnu aluziju na upravo preminulog Šarla de Gola. To je bilo najviše što su osnivači mogli da urade nakon što im je prethodni časopis zabranjen zbog ismevanja njegove smrti na naslovnici.

Sloboda govora je služila kao paravan, kao ona žuta zvezdica koju je „Šarli“ nacrtao preko Muhamedovog anusa. Taj paravan je sloboda taman koliko je ta zvezdica simbol Evropske unije.

Sa velikim olakšanjem otkrivamo da „Šarli“ ne ismeva svoje mrtve kolege. Svako ima nešto sveto. Komičar Djedone, takođe poznat po korišćenju slobode govora za iživljavanje, uhapšen je zbog jedne svetogrdne reči o „Šarliju“ na „Fejsbuku“.

NATO je 1999. godine u Televiziji Srbije pobio više ljudi nego islamisti u „Šarli ebdou“. Svet nije branio ni ljudske živote ni slobodu govora, ni tada, ni kada je, upravo na Svetski dan slobode medija, sravnjena sa zemljom Televizija Novi Sad. „Šarli“ je bio zauzet objavljivanjem antisrpskih karikatura u znak podrške bombardovanju.

Uostalom, „sinu šezdeset osme“ bombardovanje Srbije dođe mlađi brat. Havijer Solana na čelu NATO pakta, ratni ministar Nemačke Joška Fišer, administrator Kosova Bernar Kušner, komandant Kfora Klaus Rajnhart, ima ih toliko da se operacija može nazvati „šezdesetosmaški rat“.

Pod njihovom upravom na Kosovu se dogodilo etničko čišćenje, nezapamćeno zatiranje hrišćanskih svetinja i najjeziviji zločin ratova devedesetih: krađa organa u Žutoj kući. Suočen sa zločinom, humanitarac Kušner se grohotom nasmejao. Cerekanje šezdesetosmaša još odjekuje Srbijom.

Borac protiv NATO-a Solana je prvi poslao NATO u rat. Levičar Fišer je prvi nakon Hitlera poslao nemačke trupe u stranu zemlju. Nek vas ne prevari preobražaj osedelih antiratnih ekstremista u ratne huškače. To je samo linjanje starog vuka koji menja internacionalu za atlantizam, ali ćud nikada.

U nedavnom bestseleru „Francusko samoubistvo“ Erik Zemur daje pregled 40 godina njihovog podrivanja francuskog identiteta i tradicija metodom „ismevanje, dekonstrukcija, uništenje“. Rezultat: prepuni „Stad de Frans“ zviždi „Marseljezi“. Na tribinama su neki novi Francuzi, deca imigranata iz departmana Sena – Sen Deni, koja svoje drugačije poreklo i veru stavljaju ne samo iznad, već i protiv pripadnosti Francuskoj. Kao atentatori iz „Šarlija“.

Sličnost sa srpskom samomržnjom i učinkom naših komunista i liberala tu ne prestaje. Sve češće se čuju strepnje da bi Sena – Sen Deni mogla da doživi sudbinu Kosova.

Da li je Evropa dobro izabrala parolu „Ja sam Šarli“? Nju ponosno ispoveda čak i Evropska unija koja je odbila da pomene hrišćanske korene u ustavu i prikaže velikane na evru. Poistovećivanje u prvom licu zvuči religijski i krajnje je neuobičajeno, tim pre što se ne odnosi na ljude, već na firmu, na komad papira.

Povodom 11. septembra nismo govorili „ja sam kula bliznakinja“ već „svi smo Amerikanci“, a „Šarli“ je zaglušio i Ahmeda, policajca koji je dao život braneći ga.

„Šarli“ je izabran jer je simbol. „Ja sam Šarli“ znači „ja sam sin šezdeset osme“. U vreme velikog povratka degolovskog suverenizma, francuski šezdesetosmaši se nadaju da će napad na „Šarlija“ osigurati prevlast njihove ideologije, kao što je 11. septembar ustoličio neokonzervativizam njihovih atlantskih saboraca i braće po trockističkim korenima.

Na taj način bi problem rešavali oni koji su ga izazvali. Radikalnom islamu bi suprotstavili radikalni liberalizam; njihovoj veri, natalitetu i sili svoje ismevanje; muslimane bi uvredama terali u naručje islamista a samomržnjom i dvostrukim aršinima ih odbijali od evropske civilizacije. Na kraju bi nas gurnuli u džihad ljudskih prava.

Takvu politiku možemo nazvati „Barjaktaru darivat Evropu“, ili „Od ‘Šarlija’ do šarije“. Srećom, nismo svi sinovi šezdeset osme.

Andrej Fajgelj, „‘Šarli’ sin šezdesetosmaša”, Večernje Novosti, 22. januar 2015, str. 18

Povezani članci

10 razloga zašto migranti nisu kao srpske izbeglice ”Isti kao naše izbeglice”. Pod tim izgovorom u Srbiji prolazi planetarna medijska propaganda u korist talasa migracija. Ali kao i čitava pro...
Odbaciti komunističko nasleđe Reči desničar, konzervativac, patriota, privatnik, pa čak i srpstvo, imaju loš prizvuk, a za leve totalitarce ne samo da nemamo negativnu re...
Pristrasnost Što se više boriš protiv njega to će više rasti - reče Atina Herkulu o inatu, koji je pod udarcima njegove batine samo postajao veći i veći. S...
Šta se krije iza iznenadnog podsticanja rađanja? Do sada su sve mere vlasti bile usmerene protiv roditelja.
Jasenovački sindrom: Ćutanje o kanonizaciji Stepinca Genocid u Jasenovcu je bio čudovištan ali nije bio bezuman. Iza njega su stajali državni sistem, industrijska organizovanost i politički plan...