Promocija soft-incesta u Nemanjićima i Sinđelićima

U prvih pet minuta današnje treće epizode Nemanjića saznali smo da nisu razlikovali katoličanstvo i pravoslavlje, da su sa Nemcima rušili Vizantiju i spavali sa polu-sestrama.

Porodica se taman namestila da gleda istorijsku hit-seriju nacionalne medijske kuće – konačno nešto naše – ali nisam izdržao duže od tih pet minuta. Seriju više neću gledati.

Ali me je nateralo da razmišljam. Ako se ovakav scenario ne oslanja na istorijske podatke, na šta se onda oslanja?

U zemlji kojom vlada naprednjačka lezbijka, nije mi dugo trebalo da shvatim. Promena ljudske seksualnosti je globalna agenda, koja se u zemljama još „naprednijim“ od naše sprovodi daleko otvorenije. Tamo se homoseksualizam, incest i pedofilija promovišu na načine koji bi kod nas još uvek bili nezamislivi.

U srpskom društvu su ostaci patrijarhalnog morala možda retki, ali još uvek duboko ukorenjeni, te ista agenda nastupa opreznije, onako kako je na zapadu nastupala pre koju deceniju.

Ta tehnika društvenog inžinjeringa zove se Overtonov prozor, istražite. Zasniva se na nekoj vrsti postepenog i inkrementalnog razgibavanja narodne svesti, dok neprihvatljivo ne postane prihvatljivo, pa poželjno, pa jedino prihvatljivo.

Pošto kod nas još uvek ne mogu trećacima da predaju analni seks i dele pornografske slike dece sa odraslima, rade ono što mogu.

U najpopularnije serije javne televizije (dakle mi ih plaćamo) ubacuju temu seksa polubrata i polusestre. Odnosno četvrtbrata i četvrt sestre, nije ni bitno. Situacija je namerno učinjena taman toliko zbunjujućom da njihovi botovi uvek mogu da kažu: šta pričate, nije to incest, nisu to brat i sestra, nisu u krvnom srodstvu. Međutim, i u Nemanjićima i u Sinđelićima kao bitna tema je istaknuta seksualna privlačnost – i odnosi! – mladića i devojke koji žive pod istim krovom kao deca istih roditelja. U prvom slučaju je devojka usvojena i odrasla sa bratom pre nego što mu je završila u krevetu, u drugom se radi o deci iz različitih brakova svojih roditelja.

Primetite da se serije u kojima se plasiraju takvi sadržaji zovu zvučnim imenima srpskih velikana: Nemanjići, Sinđelići. Kao što se ostali najogavniji sadržaji nazivaju Dvor, Farma, pa i Zadruga, koja je upravo bila osnova srpske porodice vekovima.

Primetite takođe da su ciljna grupa ovog formatiranja mladi. Njima se sugeriše da je u redu da legnu sa nekim iz kruga porodice.

Ima li boljeg načina da se našoj deci razgiba svest nego kad, ovako kao moja deca, legnu u toplini porodičnog doma, nedeljom uveče, da gledaju nacionalnu seriju. Nešto svoje, što su im roditelji preporučili.

U onom dokumentarnom filmu o brzoj hrani (Supersize Me), autor se pita koji je razlog što ljudi idu u Mek Donalds da jedu to đubre koje ga je zamalo dotuklo. Neki ekspert, ako se dobro sećam, odgovara mu da je to zato što su formatirani još kao mali da povezuju Mek Donalds i prijatnost, preko rođendana, hepi milova, Ronalda Mek Donalda… Sledi odličan autorov komentar: „Sledeći put kad budem prolazio sa sinom pored Mek Donaldsa, treba da ga lupim pesnicom u nos“.

To je bila šala, ali se zbilja postavlja pitanje kako ćemo parirati ovoj propagandi. Za početak da jedno bude sigurno: omladino, niti su Nemanjići jebavali porodicu, niti vi to treba da radite! To je ružno i pogrešno, ma čime vam moćnici ispirali mozak.

Povezani članci

Pravilo srednjeg prsta: Homoseksualizam Ne daj da te varaju jer maske padaju.
Slučaj Petreus: kad činjenice prevazilaze teorije zavere (MULTILINGUAL) Većinu srpskih medija drži Dejvid Petreus, američki general koji je bombardovao Srbiju, otkriva višejezično istraživanje (SR, RU, EN, FR, ES,...
Novi Sad u Ulmu Novi Sad u Ulmu! Novi Sad auf dem DonauFest
Ovako sam proslavio slobodu Da se okupljamo u slozi, a ne u neslozi i onda ćemo se okupljati u pobedi, a ne u porazu....
Kako smo sagradili kuću svojim rukama Bez predznanja, za godinu dana, sa 4000 evra.

1 komentara

  1. Overtonov prozor je u ovom društvu patentiran pre nego što smo počeli da bivamo svesni njegovog delovanja. Ja ga vezujem za početke plasiranja izopačenih muzičkih formi na estradu SFRJ, a naročito njenog istočnog dela (tu se valjda lakše uhlebljuje). Tako smo u prvoj fazi dobili Lepu Brenu, a vrlo brzo i njene pandane i rivale. I ova prva i ovi drugi su poslužili svrsi: taj šund je „ušao u uho“ i postao „normalan“, pa su kasnije destruktivne muzičke forme učinile da Brena kod 70% nacije dobije status evergrina. Kasnije je isti patent lako ušao u ostale sfere društvenog života: politiku, sport, neke privredne grane, sa epilogom u religiji, obrazovanju i nauci, a te posledice sada osećamo u punom zamahu. Završni udarac eto, dobijamo u sferi srpske istorije. Naravno, postoje mnogi koji će sve ovo podvesti pod „teoriju zavere“, ne shvatajući, ili naprotiv, itekako shvatajući, da je i „teorija zavere“ sastavni deo Overtonovog prozora i da to dvoje kao produkti iste kuhinje deluju sinhrono!

    Reply

Ostavi komentar.