Predgovor mog doktorata

Predgovor moje doktorske disertacije: ”Uporedna frazeologija i ideologija u epici: Homer, francusko viteško pesništvo, gusle” je prvi deo koji je preveden na srpski.

Lire en français

Doktorat je odbranjen sa najvišom pohvalom na Univerzitetu Pol Valeri (Monpelje, Francuska) u decembru 2008.

Moj prvi kontakt sa guslama kao živom tradicijom – sa pevačem, instrumentom i publikom – desio se u Novom Sadu (Srbija), u jednoj improvizovanoj školi gusala. Tu sam 1999. naučio da pevam, više loše nego dobro. Od tada u krugu porodice guslam omiljene pesme (poput one na strani 180). Imajući to u vidu, u krajnjem slučaju bi se moglo reći i da je ovu studiju napisao guslar.

Odlučujući trenutak u njenoj izradi bilo je dobijanje stipendije prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, u proleće 2002, sa u to vreme rekordnim iznosom, i još ambicioznijim obećanjem da đe stipendistima, kada bude došlo vreme, finansirati nastavak studija na univerzitetu koji izaberu bilo gde na svetu . U konsultaciji sa Aleksandrom Lomom, koji mi je dodeljen za mentora, izabrao sam Univerzitet Pol Valeri. Njegove prednosti bile su profesor Pjer Sozo, koga je preporučio Loma, francuski jezik i more. U leto 2003, stipendija Odeljenja za kulturnu saradnju i akciju Francuske ambasade u Beogradu omogućila mi je da dođem u Monpelje. U Sozoovoj „letnjoj kancelariji“, kafeu u blizini katedrale Svetog Petra, određena je tema ovog rada. Neposredno poznavanje srpske epike, slučajno pomenute u toku razgovora, pokazalo se odlučujućim.

Tako sam dobio vrlo retku priliku da učestvujem u ponovnom uspostavljanju veza između Srbije, i Istočne Evrope uopšte, i Zapada, na temi od velikog značaja: epici. Zadatak je sa sobom nosio podjednako velike izazove i nagrade. Istraživač i guslar, stipendista bez stipendije (prvobitno obećanje nije ispunjeno), disertaciju sam pisao između smena u restoranu, po autobusima i vozovima, u praznini između različitih univerzitetskih sistema (nemogućnost dobijanja novih stipendija) i naučnih disciplina (lingvistika i književnost).

U tim uslovima, profesor Sozo je sem mentora bio i vodič između dva sveta, koji je morao da se nosi sa različitim logističkim problemima – upisima, vizama, slanjem pošiljki – a iznad svega da bude prevodilac između različitih metoda i mentaliteta. Dugujem mu dodatnu zahvalnost za dodatni trud koji je uvek ulagao. Zahvalan sam i Žanu Kristofu Tomasu Lorenu i Karolini Loren, Kseniji Đorđević, Sandri Raškov i Benžamenu Bareru, Miletu Vilotiću i Nikoli Krbanjeviću za smeštaj koji su pružali meni i mojoj porodici; Nerminu i Jasmini Džananović za velikodušnost i Divni i Olivjeu Soleju za prijateljsku pomoć. Najzad, mojoj supruzi Jovani, roditeljima Stanislavu i Oliveri i tastu i tašti Dobrici i Draginji, za stalnu podršku.

Rado bih zahvalio i predstavnicima srpskih ustanova, ali su oni pokazali neobičnu nezainteresovanost, koja je ponekad prelazila u otvoreno neprijateljstvo sa epskim prizvucima (v. dole, str. 242). Tim veću zahvalnost dugujem Aleksandru Lomi, Snežani Gudurić i Branislavu i Larisi Čović za pristupačnost koju su pokazali. Moram da pomenem i gest Saveta FILUM-a, Filološko-umetničkog Fakulteta u Kragujevcu, koji je napravio izuzetak (inače nešto što se podrazumevalo do neočekivane promene u zakonu) odobrivši mi plaćeno odsustvo u trajanju od jednog semestra za pisanje disertacije.

Zahvaljujem se Davidu Goleu za iščitavanje rada i dragocene napomene, Jovanu Vujoviću za shematski crtež gusala i Nadeždi Đurović za prevod jednog dela primera. Tekstove korpusa gusala (dole, str. 15) koristim uz dozvolu urednika: Mirjane Detelić (Gradovi), Aleksandra Gogića, Aleksandra Lazića i Predraga Janičića (Njegoš), Radomira Nikčevića (Svetigora).

Ostaje mi još da naglasim značaj koji gusle imaju za region. One su vekovima igrale povlašćenu političku ulogu izgradnje svesti i razvoja vrednosti prenoseći ideal koji je bio relevantan, svrsishodan i plemenit. Međutim, pre najmanje pola veka, okolnosti su se promenile. Ne samo najskorije međuetničko nasilje, već i sadašnja tranzicija, svedoče o neophodnosti ideološke evolucije. U ovom trenutku javnom raspravom o guslama dominiraju dihotomni i neodrživi tradicionalizam i negacionizam. Nacije regije su u potrazi za novim rasuđivanjem o nasleđenoj epskoj aksiologiji.

Trudio sam se da ovo istraživanje istovremeno ostane u skladu sa tradicijom i bude odlučno okrenuto ka perspektivi pozitivne budućnosti, gradeći mostove prema evropskim vrednostima i nauci. Uostalom, ono je već nadahnulo jedan model ideološke evolucije: projekat afirmacije vrednosti rada koji vodi Centar za savremenu edukaciju (http://radnaetika.org).

Centar koji sam osnovao 2006. godine sa Aleksandrom Đurđevom prepoznao je razvoj vrednosti, koje su trenutno u krizi, kao glavnu potrebu srpskog društva. Vrednost rada je prioritet jer je preduslov obnove privrede i izgradnje ustanova. U guslama smo prepoznali bitnog saveznika, čije su vrednosti drugačije ali kompatibilne: izuzetnost i preduzetništvo jednog Obilića moraju biti prenete sa bojnog bolja na tržište. Ma kako teško, prilagođavanje postojećeg sistema vrednosti je održivije od izgradnje novog ili uvoza tuđeg.

Doktorat

Preuzmi čitav doktorat

 

2 komentara

Ostavi komentar.