Predgovor mog doktorata

Predgovor moje doktorske disertacije: ”Uporedna frazeologija i ideologija u epici: Homer, francusko viteško pesništvo, gusle” je prvi deo koji je preveden na srpski.

Lire en français

Doktorat je odbranjen sa najvišom pohvalom na Univerzitetu Pol Valeri (Monpelje, Francuska) u decembru 2008.

Moj prvi kontakt sa guslama kao živom tradicijom – sa pevačem, instrumentom i publikom – desio se u Novom Sadu (Srbija), u jednoj improvizovanoj školi gusala. Tu sam 1999. naučio da pevam, više loše nego dobro. Od tada u krugu porodice guslam omiljene pesme (poput one na strani 180). Imajući to u vidu, u krajnjem slučaju bi se moglo reći i da je ovu studiju napisao guslar.

Odlučujući trenutak u njenoj izradi bilo je dobijanje stipendije prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, u proleće 2002, sa u to vreme rekordnim iznosom, i još ambicioznijim obećanjem da đe stipendistima, kada bude došlo vreme, finansirati nastavak studija na univerzitetu koji izaberu bilo gde na svetu . U konsultaciji sa Aleksandrom Lomom, koji mi je dodeljen za mentora, izabrao sam Univerzitet Pol Valeri. Njegove prednosti bile su profesor Pjer Sozo, koga je preporučio Loma, francuski jezik i more. U leto 2003, stipendija Odeljenja za kulturnu saradnju i akciju Francuske ambasade u Beogradu omogućila mi je da dođem u Monpelje. U Sozoovoj „letnjoj kancelariji“, kafeu u blizini katedrale Svetog Petra, određena je tema ovog rada. Neposredno poznavanje srpske epike, slučajno pomenute u toku razgovora, pokazalo se odlučujućim.

Tako sam dobio vrlo retku priliku da učestvujem u ponovnom uspostavljanju veza između Srbije, i Istočne Evrope uopšte, i Zapada, na temi od velikog značaja: epici. Zadatak je sa sobom nosio podjednako velike izazove i nagrade. Istraživač i guslar, stipendista bez stipendije (prvobitno obećanje nije ispunjeno), disertaciju sam pisao između smena u restoranu, po autobusima i vozovima, u praznini između različitih univerzitetskih sistema (nemogućnost dobijanja novih stipendija) i naučnih disciplina (lingvistika i književnost).

U tim uslovima, profesor Sozo je sem mentora bio i vodič između dva sveta, koji je morao da se nosi sa različitim logističkim problemima – upisima, vizama, slanjem pošiljki – a iznad svega da bude prevodilac između različitih metoda i mentaliteta. Dugujem mu dodatnu zahvalnost za dodatni trud koji je uvek ulagao. Zahvalan sam i Žanu Kristofu Tomasu Lorenu i Karolini Loren, Kseniji Đorđević, Sandri Raškov i Benžamenu Bareru, Miletu Vilotiću i Nikoli Krbanjeviću za smeštaj koji su pružali meni i mojoj porodici; Nerminu i Jasmini Džananović za velikodušnost i Divni i Olivjeu Soleju za prijateljsku pomoć. Najzad, mojoj supruzi Jovani, roditeljima Stanislavu i Oliveri i tastu i tašti Dobrici i Draginji, za stalnu podršku.

Rado bih zahvalio i predstavnicima srpskih ustanova, ali su oni pokazali neobičnu nezainteresovanost, koja je ponekad prelazila u otvoreno neprijateljstvo sa epskim prizvucima (v. dole, str. 242). Tim veću zahvalnost dugujem Aleksandru Lomi, Snežani Gudurić i Branislavu i Larisi Čović za pristupačnost koju su pokazali. Moram da pomenem i gest Saveta FILUM-a, Filološko-umetničkog Fakulteta u Kragujevcu, koji je napravio izuzetak (inače nešto što se podrazumevalo do neočekivane promene u zakonu) odobrivši mi plaćeno odsustvo u trajanju od jednog semestra za pisanje disertacije.

Zahvaljujem se Davidu Goleu za iščitavanje rada i dragocene napomene, Jovanu Vujoviću za shematski crtež gusala i Nadeždi Đurović za prevod jednog dela primera. Tekstove korpusa gusala (dole, str. 15) koristim uz dozvolu urednika: Mirjane Detelić (Gradovi), Aleksandra Gogića, Aleksandra Lazića i Predraga Janičića (Njegoš), Radomira Nikčevića (Svetigora).

Ostaje mi još da naglasim značaj koji gusle imaju za region. One su vekovima igrale povlašćenu političku ulogu izgradnje svesti i razvoja vrednosti prenoseći ideal koji je bio relevantan, svrsishodan i plemenit. Međutim, pre najmanje pola veka, okolnosti su se promenile. Ne samo najskorije međuetničko nasilje, već i sadašnja tranzicija, svedoče o neophodnosti ideološke evolucije. U ovom trenutku javnom raspravom o guslama dominiraju dihotomni i neodrživi tradicionalizam i negacionizam. Nacije regije su u potrazi za novim rasuđivanjem o nasleđenoj epskoj aksiologiji.

Trudio sam se da ovo istraživanje istovremeno ostane u skladu sa tradicijom i bude odlučno okrenuto ka perspektivi pozitivne budućnosti, gradeći mostove prema evropskim vrednostima i nauci. Uostalom, ono je već nadahnulo jedan model ideološke evolucije: projekat afirmacije vrednosti rada koji vodi Centar za savremenu edukaciju (http://radnaetika.org).

Centar koji sam osnovao 2006. godine sa Aleksandrom Đurđevom prepoznao je razvoj vrednosti, koje su trenutno u krizi, kao glavnu potrebu srpskog društva. Vrednost rada je prioritet jer je preduslov obnove privrede i izgradnje ustanova. U guslama smo prepoznali bitnog saveznika, čije su vrednosti drugačije ali kompatibilne: izuzetnost i preduzetništvo jednog Obilića moraju biti prenete sa bojnog bolja na tržište. Ma kako teško, prilagođavanje postojećeg sistema vrednosti je održivije od izgradnje novog ili uvoza tuđeg.

Doktorat

Preuzmi čitav doktorat

 

Povezani članci

Avant-propos de ma thèse de doctorat Avant-propos de ma thèse doctorale « Phraséologie et idéologie comparées dans l’art de l’épopée : Homère, chansons de geste, gouslé », soute...
Srpski jezik šire pobednici Srpske reči retko ulaze u svetske jezike. Šta je nateralo engleskog komentatora da usred prenosa progovori srpski?...
New Realities, New Words – Polyglote Conference 2014 Talk about word formation in the information revolution at the Polyglot Conference 2014, inspired by the experience of the Serbian neologism...
Osam zabluda o ćirilici Postoje dva oprečna pogleda na srpsko pismo. Ja ću ih nazvati stanovištima asimilacije i afirmacije....

2 komentara

Ostavi komentar.