Предговор мог доктората

Предговор моје докторске дисертације: ”Упоредна фразеологија и идеологија у епици: Хомер, француско витешко песништво, гусле” је први део који је преведен на српски.

Lire en français

Докторат је одбрањен са највишом похвалом на Универзитету Пол Валери (Монпеље, Француска) у децембру 2008.

Мој први контакт са гуслама као живом традицијом – са певачем, инструментом и публиком – десио се у Новом Саду (Србија), у једној импровизованој школи гусала. Ту сам 1999. научио да певам, више лоше него добро. Од тада у кругу породице гуслам омиљене песме (попут оне на страни 180). Имајући то у виду, у крајњем случају би се могло рећи и да је ову студију написао гуслар.

Одлучујући тренутак у њеној изради било је добијање стипендије престолонаследника Александра Карађорђевића, у пролеће 2002, са у то време рекордним износом, и још амбициознијим обећањем да ђе стипендистима, када буде дошло време, финансирати наставак студија на универзитету који изаберу било где на свету . У консултацији са Александром Ломом, који ми је додељен за ментора, изабрао сам Универзитет Пол Валери. Његове предности биле су професор Пјер Созо, кога је препоручио Лома, француски језик и море. У лето 2003, стипендија Одељења за културну сарадњу и акцију Француске амбасаде у Београду омогућила ми је да дођем у Монпеље. У Созоовој „летњој канцеларији“, кафеу у близини катедрале Светог Петра, одређена је тема овог рада. Непосредно познавање српске епике, случајно поменуте у току разговора, показало се одлучујућим.

Тако сам добио врло ретку прилику да учествујем у поновном успостављању веза између Србије, и Источне Европе уопште, и Запада, на теми од великог значаја: епици. Задатак је са собом носио подједнако велике изазове и награде. Истраживач и гуслар, стипендиста без стипендије (првобитно обећање није испуњено), дисертацију сам писао између смена у ресторану, по аутобусима и возовима, у празнини између различитих универзитетских система (немогућност добијања нових стипендија) и научних дисциплина (лингвистика и књижевност).

У тим условима, професор Созо је сем ментора био и водич између два света, који је морао да се носи са различитим логистичким проблемима – уписима, визама, слањем пошиљки – а изнад свега да буде преводилац између различитих метода и менталитета. Дугујем му додатну захвалност за додатни труд који је увек улагао. Захвалан сам и Жану Кристофу Томасу Лорену и Каролини Лорен, Ксенији Ђорђевић, Сандри Рашков и Бенжамену Бареру, Милету Вилотићу и Николи Крбањевићу за смештај који су пружали мени и мојој породици; Нермину и Јасмини Џанановић за великодушност и Дивни и Оливјеу Солеју за пријатељску помоћ. Најзад, мојој супрузи Јовани, родитељима Станиславу и Оливери и тасту и ташти Добрици и Драгињи, за сталну подршку.

Радо бих захвалио и представницима српских установа, али су они показали необичну незаинтересованост, која је понекад прелазила у отворено непријатељство са епским призвуцима (в. доле, стр. 242). Тим већу захвалност дугујем Александру Ломи, Снежани Гудурић и Браниславу и Лариси Човић за приступачност коју су показали. Морам да поменем и гест Савета ФИЛУМ-а, Филолошко-уметничког Факултета у Крагујевцу, који је направио изузетак (иначе нешто што се подразумевало до неочекиване промене у закону) одобривши ми плаћено одсуство у трајању од једног семестра за писање дисертације.

Захваљујем се Давиду Голеу за ишчитавање рада и драгоцене напомене, Јовану Вујовићу за схематски цртеж гусала и Надежди Ђуровић за превод једног дела примера. Текстове корпуса гусала (доле, стр. 15) користим уз дозволу уредника: Мирјане Детелић (Градови), Александра Гогића, Александра Лазића и Предрага Јаничића (Његош), Радомира Никчевића (Светигора).

Остаје ми још да нагласим значај који гусле имају за регион. Оне су вековима играле повлашћену политичку улогу изградње свести и развоја вредности преносећи идеал који је био релевантан, сврсисходан и племенит. Међутим, пре најмање пола века, околности су се промениле. Не само најскорије међуетничко насиље, већ и садашња транзиција, сведоче о неопходности идеолошке еволуције. У овом тренутку јавном расправом о гуслама доминирају дихотомни и неодрживи традиционализам и негационизам. Нације регије су у потрази за новим расуђивањем о наслеђеној епској аксиологији.

Трудио сам се да ово истраживање истовремено остане у складу са традицијом и буде одлучно окренуто ка перспективи позитивне будућности, градећи мостове према европским вредностима и науци. Уосталом, оно је већ надахнуло један модел идеолошке еволуције: пројекат афирмације вредности рада који води Центар за савремену едукацију (http://radnaetika.org).

Центар који сам основао 2006. године са Александром Ђурђевoм препознао је развој вредности, које су тренутно у кризи, као главну потребу српског друштва. Вредност рада је приоритет јер је предуслов обнове привреде и изградње установа. У гуслама смо препознали битног савезника, чије су вредности другачије али компатибилне: изузетност и предузетништво једног Обилића морају бити пренете са бојног боља на тржиште. Ма како тешко, прилагођавање постојећег система вредности је одрживије од изградње новог или увоза туђег.

Докторат

Преузми читав докторат

 

Повезани чланци

Културни рат „Уметност ради уметности” – било је гесло уметника који су мислили, као Теофил Готје, да је све што је корисно ружно. Да ли је „мржња ради м...
Криза вредности рада Сам израз »криза вредности« и свест да она постоји су општеприсутни, али далеко ређе имамо прилику да сазнамо које су то вредности у кризи, ...
10 разлога зашто мигранти нису као српске избеглице ”Исти као наше избеглице”. Под тим изговором у Србији пролази планетарна медијска пропаганда у корист таласа миграција. Али као и читава про...
Трећа Србија није направљена у Вучићевој кухињи, већ у мојој дневној соби Зашто сам дао оставку а остао у политици, и то у странци са најгорим публицитетом? Ето баш зато. Да оперем Трећу Србију од клевета....
Фајгељ поднео неопозиву оставку Масовни медији, опозиција и власт сложно нападају резултате Културног центра Новог Сада. Удесетостручене активности проглашавају за срамоту,...

2 коментара

Остави коментар.