Правило средњег прста: Хомосексуализам

Read in English

Вековима је човечанство знало за једну норму по питању сексуалности – тата и мама праве децу. У последњих петнаест година сазнали смо за још једну норму – хомосексуалну норму.

Наводно, две норме могу да постоје равноправно не искључујући једна другу.
Уместо ненормалног, постоји другачије.
Уместо одбијања, постоји толеранција.

Да ли је заиста тако? Или је стање са две норме, само прелазно, док једна норма не избаци другу.

Примећујемо да хомосексуалци не прихватају тј. одбијају хетеросексуални начин живота.

Они организују параде инсистирајући на хомосексуалној норми. Инсистирају да се та норма уведе у наше школе и вртиће, почевши од узраста од пет година. То управо, док ово говорим, намећу Саша Јанковић, Александар Вучић, и други.

Они инсистирају да се уведу геј бракови. Недавно је у Сједињеним Америчким државама гласовима, не америчког народа, већ свега неколико судија Врховног суда, као закон уведен геј брак.

Није потрајало дуго и једна матичарка је одбила да стави свој потпис на папир који каже да су венчани младожења и младожења. Као што би урадили сви матичари пре ње, и као што би урадила већина матичара широм нашег земног шара.

Шта су младожења и младожења и остали хомосексуалци на то рекли? Да ли су извукли своје заставе у дугиним бојама и рекли – ”па, ми смо различити, али се толеришемо”? Не, стрпали су јадну жену право у затвор.

У овом тренутку све је више таквих примера који показују да маске падају, да се иза заставе дугиних боја ипак крије наметање једне норме.

Укратко и једноставно речено, уместо ваше норме, уместо две норме, на крају ћете добити њихову норму.

Хомосексуализам

Повезани чланци

Парада је борба за моћ Да ли геј парада представља борбу за права или за моћ? Разлика је суштинска, јер борба мањине за моћ je дефиниција тоталитаризма....
Цензурисано: Успон хомосексуализма Геј лоби покушава да цензурише свако другачије мишљење. Успели су да блокирају објављивање овог текста на интернет издању Политике. Прочитај...
Живот пустињака Кров над главом 10.000 пута јефтинији у природи него у граду.
Говор у Скупштини Новог Сада Говор одржан непосредно након именовања за в.д. директора Културног центра Новог Сада, на самом крају маратонске седнице од 9 сати....
10 најлуђих изјава из Вучићеве „божићне посланице“ "Обећао сам да ћемо скочити у амбис" и још 9 бисера из премијеровог ауторског текста поводом Нове године и Божића....

3 коментара

  1. Занимљиво! Двосмислено! И теоријски и практично врло шкакљиво питање.
    Дипломирао сам филозофију, знам да постоје писана свеочанства о постојању хомосексуализма у Антици, у Римском добу, а и касније…тај феномен је присутан, али га никада нису наметали, што се данас дешава. И данас имате хомосексуалце који би то питање решавали на другачији начин од овог, који постаје доминантан. Недавно сам постао отац и сада другачије размишљам о овом проблему. Пре је било, ма нек раде шта хоће, а сада ми ипак није свеједно. Велика је грешка што млади код нас касно почну да мисле о стварним животним питањима. У школи тога све мање има, а све мање има и неких других ствари које је за очекивати да их има у школи. У породици скоро па исто. Улица, друштво, медији – ту је хаос. Црква се ту опире, мада и ту има доста проблема. Толеранција, патернализам, људска права – људи се врло лако каче за то, иако не знају шта то истински значи.

    А сад нешто што није директно везано за ово. Све више мојих пријатеља бежи из земље. Нису глупи, нису нерадници, једноставно им је мука више да имају посла са партијама, клановима, итд. Не ѕнам како то да изразим, али све више се ствара некакава болесна атмосфера у друштву. Ја верујем да се ствари поправљају, има основа за то, али људи су изгубили стрпљење. Ви сте се вратили, имате ли неки савет како опстати овде.

    И ако можете кратак коментар на мој текст о културној политици са портала Двоглед http://dvogled.rs/2015/06/o-glumcima-starim-liberalima-i-novim-levicarima/

    Надам се да нисам претерао!

    Reply
    • Имам савет за останак овде: бори се! Људи су разочарани. Да ли зато што има мање него икад, или зато што бисмо више него икад, да ли зато што је теже него икад, или зато што смо слабији него икад… Није ни битно. Реално, никад живот неће бити лак, никад се снови неће остваривати сами од себе. И напољу мораш да се бориш, и не можеш све што би хтео. Био и видео. Дакле, остајте овде и борите се. Имам и текст о томе, http://andrej.fajgelj.com/ostajte-ovde-da-gradimo-srbiju/ а написао сам га након што ме је жена пред децом питала: Шта ћемо оставити овој нашој деци. Прекинуо сам непријатну тишину одговором: нек се боре. Нек поврате Бор па ће бити милионери. Није ми то неко оправдање што им нећу оставити довољно, али није ни њима оправдање да сутра своје неуспехе правдају са „нису ми оставили тата и мама“.

      Reply

Остави коментар.