Pravilo srednjeg prsta: Homoseksualizam

Read in English

Vekovima je čovečanstvo znalo za jednu normu po pitanju seksualnosti – tata i mama prave decu. U poslednjih petnaest godina saznali smo za još jednu normu – homoseksualnu normu.

Navodno, dve norme mogu da postoje ravnopravno ne isključujući jedna drugu.
Umesto nenormalnog, postoji drugačije.
Umesto odbijanja, postoji tolerancija.

Da li je zaista tako? Ili je stanje sa dve norme, samo prelazno, dok jedna norma ne izbaci drugu.

Primećujemo da homoseksualci ne prihvataju tj. odbijaju heteroseksualni način života.

Oni organizuju parade insistirajući na homoseksualnoj normi. Insistiraju da se ta norma uvede u naše škole i vrtiće, počevši od uzrasta od pet godina. To upravo, dok ovo govorim, nameću Saša Janković, Aleksandar Vučić, i drugi.

Oni insistiraju da se uvedu gej brakovi. Nedavno je u Sjedinjenim Američkim državama glasovima, ne američkog naroda, već svega nekoliko sudija Vrhovnog suda, kao zakon uveden gej brak.

Nije potrajalo dugo i jedna matičarka je odbila da stavi svoj potpis na papir koji kaže da su venčani mladoženja i mladoženja. Kao što bi uradili svi matičari pre nje, i kao što bi uradila većina matičara širom našeg zemnog šara.

Šta su mladoženja i mladoženja i ostali homoseksualci na to rekli? Da li su izvukli svoje zastave u duginim bojama i rekli – ”pa, mi smo različiti, ali se tolerišemo”? Ne, strpali su jadnu ženu pravo u zatvor.

U ovom trenutku sve je više takvih primera koji pokazuju da maske padaju, da se iza zastave duginih boja ipak krije nametanje jedne norme.

Ukratko i jednostavno rečeno, umesto vaše norme, umesto dve norme, na kraju ćete dobiti njihovu normu.

Homoseksualizam

Povezani članci

Parada je borba za moć Da li gej parada predstavlja borbu za prava ili za moć? Razlika je suštinska, jer borba manjine za moć je definicija totalitarizma....
Cenzurisano: Uspon homoseksualizma Gej lobi pokušava da cenzuriše svako drugačije mišljenje. Uspeli su da blokiraju objavljivanje ovog teksta na internet izdanju Politike. Pročitaj...
Odgovor Vučiću: revolucija se revolucijom izbija Prvi srpski naprednjaci iz 1881. bili su bespoštedni evroreformatori koji su Srbiju predali strancima. Zvuči poznato?...

3 komentara

  1. Zanimljivo! Dvosmisleno! I teorijski i praktično vrlo škakljivo pitanje.
    Diplomirao sam filozofiju, znam da postoje pisana sveočanstva o postojanju homoseksualizma u Antici, u Rimskom dobu, a i kasnije…taj fenomen je prisutan, ali ga nikada nisu nametali, što se danas dešava. I danas imate homoseksualce koji bi to pitanje rešavali na drugačiji način od ovog, koji postaje dominantan. Nedavno sam postao otac i sada drugačije razmišljam o ovom problemu. Pre je bilo, ma nek rade šta hoće, a sada mi ipak nije svejedno. Velika je greška što mladi kod nas kasno počnu da misle o stvarnim životnim pitanjima. U školi toga sve manje ima, a sve manje ima i nekih drugih stvari koje je za očekivati da ih ima u školi. U porodici skoro pa isto. Ulica, društvo, mediji – tu je haos. Crkva se tu opire, mada i tu ima dosta problema. Tolerancija, paternalizam, ljudska prava – ljudi se vrlo lako kače za to, iako ne znaju šta to istinski znači.

    A sad nešto što nije direktno vezano za ovo. Sve više mojih prijatelja beži iz zemlje. Nisu glupi, nisu neradnici, jednostavno im je muka više da imaju posla sa partijama, klanovima, itd. Ne ѕnam kako to da izrazim, ali sve više se stvara nekakava bolesna atmosfera u društvu. Ja verujem da se stvari popravljaju, ima osnova za to, ali ljudi su izgubili strpljenje. Vi ste se vratili, imate li neki savet kako opstati ovde.

    I ako možete kratak komentar na moj tekst o kulturnoj politici sa portala Dvogled http://dvogled.rs/2015/06/o-glumcima-starim-liberalima-i-novim-levicarima/

    Nadam se da nisam preterao!

    Reply
    • Imam savet za ostanak ovde: bori se! Ljudi su razočarani. Da li zato što ima manje nego ikad, ili zato što bismo više nego ikad, da li zato što je teže nego ikad, ili zato što smo slabiji nego ikad… Nije ni bitno. Realno, nikad život neće biti lak, nikad se snovi neće ostvarivati sami od sebe. I napolju moraš da se boriš, i ne možeš sve što bi hteo. Bio i video. Dakle, ostajte ovde i borite se. Imam i tekst o tome, http://andrej.fajgelj.com/ostajte-ovde-da-gradimo-srbiju/ a napisao sam ga nakon što me je žena pred decom pitala: Šta ćemo ostaviti ovoj našoj deci. Prekinuo sam neprijatnu tišinu odgovorom: nek se bore. Nek povrate Bor pa će biti milioneri. Nije mi to neko opravdanje što im neću ostaviti dovoljno, ali nije ni njima opravdanje da sutra svoje neuspehe pravdaju sa „nisu mi ostavili tata i mama“.

      Reply

Ostavi komentar.