Povodom vraćanja Titovog spomenika u Užice: oproštajno pismo ubijenog sveštenika

Prva komunistička vlast u Srbiji dogodila se u Užicu, a sa njom i prvi masovni zločini. Među stotinama likvidiranih građana našao se i paroh užički Milan Pašić. Ovo pismo je pred pogibiju ostavio ženi i petoro dece. Kad već toliko čitamo o spomenicima Titu, Majklu Džeksonu, Brus Liju, Bobu Marliju, Rokiju i prosjaku iz Sremske Mitrovice, možemo i koju reč o našim mučenicima.

Titovo Uzice

Draga Kato!

Pišem ti ovo pismo i molim te da ga sačuvaš deci kao uspomenu. Istina, drugi svojoj deci ostavljaju u nasleđe novac i palate, a ja, naprotiv, ostavljam im moje ime i junačku smrt koja je veći kapital nego novac i palate.

Mreti se mora. To je Božji zakon i nešto što mora svakoga postići. Kažu ljudi: umro je prirodnom smrću kad neko umre posle bolesti. Ja umirem nasilnom smrću, pa to nije prirodno, ali je svejedno. Smrt je smrt i ona mora doći. Kako će doći, mi to ne rešavamo. To je van naše moći.

Ti Kato budi junak. Pretrpi ovaj bol. On je težak, ali se podneti mora. Mi imamo petoro dece. Njih nam je Bog dao i dužnost nam je da se o njima brinemo. Do sada smo se brinuli zajedno. Od sada ta briga prelazi na tebe samu. Ti ćeš se uplašiti i reći: šta da radim? Znam ja to. Otuda ti ovo pismo i pišem. U njemu je moj savet. I na njega se osloni, pa će pored sveg zla biti dobro bar toliko dok deca porastu. Dakle:

Zamoli Ostoju i neka dođe Jovan sa kolima i sve stvari i nameštaj preteraj u Ljubanje. Ono bez čega možeš prodaj. Prodaj sve dušeke. Za njih ćeš uzeti nešto para, koje su ti sada za ishranu dece najpotrebnije. Uzmi i onaj dušek od Jovana Piščevića, koji sam mu dao. Stvari doteraj Radovanu ili Ostoji, ako bi on hteo da te primi. Uostalom, i kod Radovana možeš biti.

Dušan bi trebao da ide u Krivu Reku kod mojih. Ako Nikola ostane živ, neka radi sa njim. Ako bogoslovija proradi ti ga pošalji da školu svrši. Valjda će voditi računa o njemu kao sinu svešteničkom. Ako ne bude bogoslovije Dušan će ostati na selu. Neka radi moju očevinu.

Aco neka produži školu ako htedne. Može ostati u službi u kojoj je sada. Mogao bi vas pomoći. Uostalom, on je veliki i pametan, pa o njemu nemam mnogo brige.

Lepa neka napusti školu. Ima ona mašina pa neka se nauči raditi. Jula je sa mašinom sve vas spremila.

Mima mi čuvaj. On je osetljiv i teško će me prežaliti. Zato ne puštaj glasa pred njim. Učini sve da me zaboravi. Dok prirastu Aco, Dušan i Lepa, valjda će pomoći Mima i Nadu. Ako ti se dogna ti ovaj moj deo imanja prodaj. Ako Radovan i Jula budu živi, oni će ti pomoći savetima. Računam na pašenoge, Milivoja Tešovića, popa Rada i još će se valjda naći ljudi da ti pomognu.

Računam da ćeš dobiti penziju. Ona će biti mala, jer dugujem svešteničkoj zadruzi pa će mesečno nešto obustavljati. Trebala bi da za moju sahranu dobiješ 3000 dinara. Ali pod ovakvim prilikama od toga neće biti ništa. Uostalom ona dva dukata odmah prodaj. To nam je sva gotovina. Uostalom o tome se dogovori.

Ja imam dužan Blagoju Saviću 1000 dinara. Otidi kod njega i reci mu da mi oprosti što nemam sad vratiti. Kaži mu da ostavljam deci amanet da mu to vrate. On je moj dobar prijatelj. Zamoli ga da ti da još malo para za moju sahranu. Ako bi primila moju platu za septembar mogla bi mu od toga nešto vratiti, ako bi ti za sahranu dao. Možda ću dobiti i oktobarsku platu. Sve zavisi kako će se prilike odigrati.

Što se tiče moje sahrane učini ovako: Naruči prost sanduk bez ikakvih ukrasa i neobojen. Taj će te sanduk koštati 400 dinara. Pokrov uzmi običan od hartije. Može čovek da bude sahranjen u zlatnom kovčegu, ništa mu to ne pomaže. A ja sam bio uvek skroman i hoću da se sahranim kao prosjak. Ti ćeš docnije videti da je ovo mudro bilo. I ovako uradi, jer je to moj amanet koji ne bi trebala da pogaziš.

Obuci mi mantiju i nemoj ništa više. Ako hoće da mi obuku svešteničku uniformu nemoj to dozvoliti. Hoću da budem sahranjen klot kao kaluđer. Neka me opjeva pop Radosav. On je od kolega jedini moj prijatelj. Njemu jedino hvala.

Oterajte me i sahranite kod oca. Decu ne vodi. Imaće kad da mi na grob dođu ako budu živi. Ne tuguj. Ima Boga.

Sve vas voli i ljubi vaš Milan

Povezani članci

Ne smeta ćirilica strancima, već domaćima ”Materijal na ćirilici neće se moći koristiti”, naređeno je na fakultetu u Novom Sadu, ”Srpskoj Atini”....
Nas 100.000 koji ćemo migrantima dati svoje stanove i plate To će biti dovoljno da u Srbiji zbrinemo pola miliona migranata i ostanemo upamćeni kao narod koji im je ukazao najbolju dobrodošlicu!...
Novi Sad u Ulmu Novi Sad u Ulmu! Novi Sad auf dem DonauFest
Slučaj Petreus: kad činjenice prevazilaze teorije zavere (MULTILINGUAL) Većinu srpskih medija drži Dejvid Petreus, američki general koji je bombardovao Srbiju, otkriva višejezično istraživanje (SR, RU, EN, FR, ES,...
Goli život – Andrej Fajgelj Gostovanje u emisiji Goli život na televiziji Happy 24.12.2014.

13 komentara

  1. Treba dodati da i dva sina, koja su se školovala za učitelja i za sveštenika, takođe su nešto kasnije ubijena, od isti zločinaca, a popadija kao državni neprijatelj odvedena u zatvor, gde je posle rata provela dosta godina u tamnici!

    Reply
  2. Sjajno pismo i odlična životna pouka.Hvala vam na objavljivanju.Onaj dio o sahranjivanju je nešto što bi svaki pravoslavac trebao da pročita. Neka je pokoj duši pokojnom o. Pašiću.

    Reply
  3. Potresno pismo!
    Sveštenik ,Hristov vojnik,tako piše!
    Hvala za objavu tog pisma! Za uzor je isadašnjim sveštenicima ,kao i za nas mirjane!

    Reply
  4. Andrej, hvala što si ovo pismo objavio. Ovo pismo je napisao brat moga dede, Milan Pašić svojoj popadiji Katarini. Mislim da je pomenuti Nikola u pismu moj deda Nikola. Ovo je samo jedan od mnogih primera čestitih srpskih porodica koje je okrutni režim osakatio nakon drugoh svetskog rata.

    Reply
    • Hvala Ivane tvojoj porodici i svim ostalim pravednicima koji su prošli kroz pakao, prvo crni pa crveni, a zadržali komad raja u duši. Bojim se da ćemo morati i mi tim putem, ali ako je tako, onda neka nam prota, pokoj mu duši, bude primer.

      Reply
  5. Moram da se javim kad sve ovo procitam osecam gorcinu i bol u dusi jer protinom dojavom (izdajom) ubijena su 4 mlada coveka iz Ljubanja od strane Nemaca medju njima i dva rodjaka njegove supruge ocemu govore i zapisi u istoriskom arhivu u Beogradu

    Reply
  6. Spadam u one kojima su komunisti dosta oteli ali srećom nikoga nisu ubili. Konkretno, mom dedi su oduzeli dosta zemlje u sadašnjoj Makedoniji i poklonili Albancima a njega naterali da se preseli u Srbiju. Zaiota su za 50 godina uništili više nego Turci za 500 godina, pre svega u pogledu morala i budućnosti nacije. Međutim, ugledajmo se na Ruse. Oni dobro paze da sa prljavom vodom ne izbace i dete. Šta želim da kažem: sve ono što je dobro i pozitivno učinjeno u tom periodu, pre svega našim rukama i našom pameću, treba itekako da cenimo i čuvamo. Da ne dođemo u zamku da se 1945. odrekenemo svega pre toga, a onda 2015 svega u periodu 1945-2015 i tako na svakih nekoliko decenija počinjemo iz poletka kao tikve bez korena. Treba naći način da se pomire i povežu u kontinuitet i Karađorđevići i Obrenovići, Tito i Draža, jer nacija mora imati kontinuitet. U budućnosti se trulo lišće iz prošlosti lako može odseći ali bi to u sadašnjosti bilo štetno.

    Reply
  7. Gospodin koji se potpisao kao Hiperborejac ocito nezna mnogo a stidi se da ostavi ime, a sto se prote tice i njegove izdaje Nemcima danas postoje porodice i svedoci o tim dogadjima i stvari ne treba gledati jednostrano vec sve treba postaviti na svoje mesto

    Reply
  8. Postovani gospodine Aleksandre,
    ja jednostavno ne mogu da ostanem nema na ovo pismo. Da li ste Vi uopste upoznati sa zivotnom pricom porodice Pasic ili ste jednostavno pronasli ovo pismo, koje je ruku na srce jako potresno i samo ga objavili? Znate li ko je bio pop Milan? Znate li kako je nastalo ovo pismo? Da, nastalo je pred Milanovu smrt na koju su ga osudili komunisti.Ali zbog cega?Pre nego sto Vam i sama dam neke odgovore, zelim da se ogradim od bilo kakve dalje price ko je u pravu a ko ne?Ne pisam ovde zbog toga!Lako je nama danas sa ove tacke gledista i iz svojih toplih domova da piskaram ovde sta zelimo!Ja pisem ovde pre svega kao jedan od potomaka cijeg je predka izdao pop Milan, a da mu je pritom on bio pasenog. Moj pradeda nikada nije bio clan partije,simpatized da, ali clan nije.To nije ni bitno!Bitno je da je pop Milan pocinio izdaju, izado je i osudio na smrt 4 mlada coveka, a da je jedan od njih bio muz, rodjake njegove zene.Zasto je on to uradio ne zalim da ulazim u to….rat je uzasna stvar,pogotovo gradjenski rat kakav je bio kod nas….ne zelim ni da zamislim sa kakvim bolom su se suocavale sve te porodice!I jos nesto…rekoste „komunisticka pravda i komunisticki dokazi“ da, tacno je da istoriju pisu pobednici,ali zaboravljate jedno…postoje zivi dokazi kao veciti spomenici ove price, a to su ljudi koji su ostali da zive i posle ovoga!To nisu koministicki dokazi! Podelicu i jos nesto sa Vama na sta sam jako ponosna – onoga dana kada su komunisti dosli kod moje prabake da je pitaju kojom kaznom da kazne izdajice njenog muza (mislili su pritom na Katu), moja prabaka je rekla da njoj nista ne moze da vrati njenog coveka i da ona nista ne zeli da im ucine, jer postoji neko ko je iznad svih nas i ko ce svima nama jednog dana suditi! S toga uvek treba saslusati obe strane, najlakse je osuditi!
    Svako dobro i sve najbolje.

    Reply

Ostavi komentar.