Поводом враћања Титовог споменика у Ужице: опроштајно писмо убијеног свештеника

Прва комунистичка власт у Србији догодила се у Ужицу, а са њом и први масовни злочини. Међу стотинама ликвидираних грађана нашао се и парох ужички Милан Пашић. Ово писмо је пред погибију оставио жени и петоро деце. Кад већ толико читамо о споменицима Титу, Мајклу Џексону, Брус Лију, Бобу Марлију, Рокију и просјаку из Сремске Митровице, можемо и коју реч о нашим мученицима.

Titovo Uzice

Драга Като!

Пишем ти ово писмо и молим те да га сачуваш деци као успомену. Истина, други својој деци остављају у наслеђе новац и палате, а ја, напротив, остављам им моје име и јуначку смрт која је већи капитал него новац и палате.

Мрети се мора. То је Божји закон и нешто што мора свакога постићи. Кажу људи: умро је природном смрћу кад неко умре после болести. Ја умирем насилном смрћу, па то није природно, али је свеједно. Смрт је смрт и она мора доћи. Како ће доћи, ми то не решавамо. То је ван наше моћи.

Ти Като буди јунак. Претрпи овај бол. Он је тежак, али се поднети мора. Ми имамо петоро деце. Њих нам је Бог дао и дужност нам је да се о њима бринемо. До сада смо се бринули заједно. Од сада та брига прелази на тебе саму. Ти ћеш се уплашити и рећи: шта да радим? Знам ја то. Отуда ти ово писмо и пишем. У њему је мој савет. И на њега се ослони, па ће поред свег зла бити добро бар толико док деца порасту. Дакле:

Замоли Остоју и нека дође Јован са колима и све ствари и намештај претерај у Љубање. Оно без чега можеш продај. Продај све душеке. За њих ћеш узети нешто пара, које су ти сада за исхрану деце најпотребније. Узми и онај душек од Јована Пишчевића, који сам му дао. Ствари дотерај Радовану или Остоји, ако би он хтео да те прими. Уосталом, и код Радована можеш бити.

Душан би требао да иде у Криву Реку код мојих. Ако Никола остане жив, нека ради са њим. Ако богословија проради ти га пошаљи да школу сврши. Ваљда ће водити рачуна о њему као сину свештеничком. Ако не буде богословије Душан ће остати на селу. Нека ради моју очевину.

Ацо нека продужи школу ако хтедне. Може остати у служби у којој је сада. Могао би вас помоћи. Уосталом, он је велики и паметан, па о њему немам много бриге.

Лепа нека напусти школу. Има она машина па нека се научи радити. Јула је са машином све вас спремила.

Мима ми чувај. Он је осетљив и тешко ће ме прежалити. Зато не пуштај гласа пред њим. Учини све да ме заборави. Док прирасту Ацо, Душан и Лепа, ваљда ће помоћи Мима и Наду. Ако ти се догна ти овај мој део имања продај. Ако Радован и Јула буду живи, они ће ти помоћи саветима. Рачунам на пашеноге, Миливоја Тешовића, попа Рада и још ће се ваљда наћи људи да ти помогну.

Рачунам да ћеш добити пензију. Она ће бити мала, јер дугујем свештеничкој задрузи па ће месечно нешто обустављати. Требала би да за моју сахрану добијеш 3000 динара. Али под оваквим приликама од тога неће бити ништа. Уосталом она два дуката одмах продај. То нам је сва готовина. Уосталом о томе се договори.

Ја имам дужан Благоју Савићу 1000 динара. Отиди код њега и реци му да ми опрости што немам сад вратити. Кажи му да остављам деци аманет да му то врате. Он је мој добар пријатељ. Замоли га да ти да још мало пара за моју сахрану. Ако би примила моју плату за септембар могла би му од тога нешто вратити, ако би ти за сахрану дао. Можда ћу добити и октобарску плату. Све зависи како ће се прилике одиграти.

Што се тиче моје сахране учини овако: Наручи прост сандук без икаквих украса и необојен. Тај ће те сандук коштати 400 динара. Покров узми обичан од хартије. Може човек да буде сахрањен у златном ковчегу, ништа му то не помаже. А ја сам био увек скроман и хоћу да се сахраним као просјак. Ти ћеш доцније видети да је ово мудро било. И овако уради, јер је то мој аманет који не би требала да погазиш.

Обуци ми мантију и немој ништа више. Ако хоће да ми обуку свештеничку униформу немој то дозволити. Хоћу да будем сахрањен клот као калуђер. Нека ме опјева поп Радосав. Он је од колега једини мој пријатељ. Њему једино хвала.

Отерајте ме и сахраните код оца. Децу не води. Имаће кад да ми на гроб дођу ако буду живи. Не тугуј. Има Бога.

Све вас воли и љуби ваш Милан

Повезани чланци

Слобода, а не комунизам Ове године Србија обележава 70 година победе над фашизмом и 70 година од победе комунизма. Хоћемо ли знати да разликујемо ове две победе?...
Фајгељ: Ни дворац, ни Еђшег Стрељана коју многи неправилно називају „Дворац Еђшег” никада није била ни дворац ни Еђшег....
Негативна селекција У овом раду показали смо да у Србији за најбоље нема места. Негативна селекција чини њихов опстанак неодрживим....
Осам заблуда о ћирилици Постоје два опречна погледа на српско писмо. Ја ћу их назвати становиштима асимилације и афирмације....
Криза вредности рада Сам израз »криза вредности« и свест да она постоји су општеприсутни, али далеко ређе имамо прилику да сазнамо које су то вредности у кризи, ...

13 коментара

  1. Треба додати да и два сина, која су се школовала за учитеља и за свештеника, такође су нешто касније убијена, од исти злочинаца, а попадија као државни непријатељ одведена у затвор, где је после рата провела доста година у тамници!

    Reply
  2. Сјајно писмо и одлична животна поука.Хвала вам на објављивању.Онај дио о сахрањивању је нешто што би сваки православац требао да прочита. Нека је покој души покојном о. Пашићу.

    Reply
  3. Потресно писмо!
    Свештеник ,Христов војник,тако пише!
    Хвала за објаву тог писма! За узор је исадашњим свештеницима ,као и за нас мирјане!

    Reply
  4. Андреј, хвала што си ово писмо објавио. Ово писмо је написао брат мога деде, Милан Пашић својој попадији Катарини. Мислим да је поменути Никола у писму мој деда Никола. Ово је само један од многих примера честитих српских породица које је окрутни режим осакатио након другох светског рата.

    Reply
    • Хвала Иване твојој породици и свим осталим праведницима који су прошли кроз пакао, прво црни па црвени, а задржали комад раја у души. Бојим се да ћемо морати и ми тим путем, али ако је тако, онда нека нам прота, покој му души, буде пример.

      Reply
  5. Moram da se javim kad sve ovo procitam osecam gorcinu i bol u dusi jer protinom dojavom (izdajom) ubijena su 4 mlada coveka iz Ljubanja od strane Nemaca medju njima i dva rodjaka njegove supruge ocemu govore i zapisi u istoriskom arhivu u Beogradu

    Reply
  6. Спадам у оне којима су комунисти доста отели али срећом никога нису убили. Конкретно, мом деди су одузели доста земље у садашњој Македонији и поклонили Албанцима а њега натерали да се пресели у Србију. Заиота су за 50 година уништили више него Турци за 500 година, пре свега у погледу морала и будућности нације. Међутим, угледајмо се на Русе. Они добро пазе да са прљавом водом не избаце и дете. Шта желим да кажем: све оно што је добро и позитивно учињено у том периоду, пре свега нашим рукама и нашом памећу, треба итекако да ценимо и чувамо. Да не дођемо у замку да се 1945. одрекенемо свега пре тога, а онда 2015 свега у периоду 1945-2015 и тако на сваких неколико деценија почињемо из полетка као тикве без корена. Треба наћи начин да се помире и повежу у континуитет и Карађорђевићи и Обреновићи, Тито и Дража, јер нација мора имати континуитет. У будућности се труло лишће из прошлости лако може одсећи али би то у садашњости било штетно.

    Reply
  7. Gospodin koji se potpisao kao Hiperborejac ocito nezna mnogo a stidi se da ostavi ime, a sto se prote tice i njegove izdaje Nemcima danas postoje porodice i svedoci o tim dogadjima i stvari ne treba gledati jednostrano vec sve treba postaviti na svoje mesto

    Reply
  8. Postovani gospodine Aleksandre,
    ja jednostavno ne mogu da ostanem nema na ovo pismo. Da li ste Vi uopste upoznati sa zivotnom pricom porodice Pasic ili ste jednostavno pronasli ovo pismo, koje je ruku na srce jako potresno i samo ga objavili? Znate li ko je bio pop Milan? Znate li kako je nastalo ovo pismo? Da, nastalo je pred Milanovu smrt na koju su ga osudili komunisti.Ali zbog cega?Pre nego sto Vam i sama dam neke odgovore, zelim da se ogradim od bilo kakve dalje price ko je u pravu a ko ne?Ne pisam ovde zbog toga!Lako je nama danas sa ove tacke gledista i iz svojih toplih domova da piskaram ovde sta zelimo!Ja pisem ovde pre svega kao jedan od potomaka cijeg je predka izdao pop Milan, a da mu je pritom on bio pasenog. Moj pradeda nikada nije bio clan partije,simpatized da, ali clan nije.To nije ni bitno!Bitno je da je pop Milan pocinio izdaju, izado je i osudio na smrt 4 mlada coveka, a da je jedan od njih bio muz, rodjake njegove zene.Zasto je on to uradio ne zalim da ulazim u to….rat je uzasna stvar,pogotovo gradjenski rat kakav je bio kod nas….ne zelim ni da zamislim sa kakvim bolom su se suocavale sve te porodice!I jos nesto…rekoste „komunisticka pravda i komunisticki dokazi“ da, tacno je da istoriju pisu pobednici,ali zaboravljate jedno…postoje zivi dokazi kao veciti spomenici ove price, a to su ljudi koji su ostali da zive i posle ovoga!To nisu koministicki dokazi! Podelicu i jos nesto sa Vama na sta sam jako ponosna – onoga dana kada su komunisti dosli kod moje prabake da je pitaju kojom kaznom da kazne izdajice njenog muza (mislili su pritom na Katu), moja prabaka je rekla da njoj nista ne moze da vrati njenog coveka i da ona nista ne zeli da im ucine, jer postoji neko ko je iznad svih nas i ko ce svima nama jednog dana suditi! S toga uvek treba saslusati obe strane, najlakse je osuditi!
    Svako dobro i sve najbolje.

    Reply

Остави коментар.