Постављање ћириличног натписа на КЦНС

У европским размерама, Војводина и Нови Сад се истичу као јединствен пример вишејезичности и аутохтоне мултикултуралности.

Можемо да се поносимо тиме што права која су другде резервисана за већинске народе, код нас омогућују мањинским заједницама да очувају свој језик и културу.

Евидентно је, међутим, да се не можемо дичити тиме што је ћирилица, као носилац српске културе, умногоме потиснута с јавних натписа у центру Новог Сада.

То нас подсећа да свака култура – без обзира на то да ли је мањинска или већинска – живи само док се чува.

Наспрам осталих култура у Новом Саду, српска је јединствена по томе што обитава у матичној држави, па и матичном граду.

Одговорност за њено чување и неговање неће преузети нико други ако је не носимо ми сами, а пре свега наше установе културе.

Стога, у складу са Уставом, Законом и Статутом, постављам ћирилички натпис на Културни центар Новог Сада.

Треба нагласити да се промоција новог визуелног идентитета догађа 225 година након рођења Вука Караџића и 151 годину од када се Светозар Милетић изборио да српски постане званични језик Новог Сада.

У Новом Саду, 17.12.2012.
в. д. директора Културног центра Новог Сада, Нови Сад
др Андреј Фајгељ

Повезани чланци

Шта се крије иза изненадног подстицања рађања? До сада су све мере власти биле усмерене против родитеља.
10 разлога зашто мигранти нису као српске избеглице ”Исти као наше избеглице”. Под тим изговором у Србији пролази планетарна медијска пропаганда у корист таласа миграција. Али као и читава про...
„Шарли“ син шездесетосмаша О покојнику све најлепше, записали су још стари Грци, а ми Европљани преносили са колена на колено. А онда је наступила 1968. са својим руше...
Јасеновачки синдром: Ћутање о канонизацији Степинца Геноцид у Јасеновцу је био чудовиштан али није био безуман. Иза њега су стајали државни систем, индустријска организованост и политички план...

1 коментара

Остави коментар.