Постављање ћириличног натписа на КЦНС

У европским размерама, Војводина и Нови Сад се истичу као јединствен пример вишејезичности и аутохтоне мултикултуралности.

Можемо да се поносимо тиме што права која су другде резервисана за већинске народе, код нас омогућују мањинским заједницама да очувају свој језик и културу.

Евидентно је, међутим, да се не можемо дичити тиме што је ћирилица, као носилац српске културе, умногоме потиснута с јавних натписа у центру Новог Сада.

То нас подсећа да свака култура – без обзира на то да ли је мањинска или већинска – живи само док се чува.

Наспрам осталих култура у Новом Саду, српска је јединствена по томе што обитава у матичној држави, па и матичном граду.

Одговорност за њено чување и неговање неће преузети нико други ако је не носимо ми сами, а пре свега наше установе културе.

Стога, у складу са Уставом, Законом и Статутом, постављам ћирилички натпис на Културни центар Новог Сада.

Треба нагласити да се промоција новог визуелног идентитета догађа 225 година након рођења Вука Караџића и 151 годину од када се Светозар Милетић изборио да српски постане званични језик Новог Сада.

У Новом Саду, 17.12.2012.
в. д. директора Културног центра Новог Сада, Нови Сад
др Андреј Фајгељ

Повезани чланци

Андреј Фајгељ: Сага о шест деценија подвале (Печат) Које су последице давно потписане Декларације којом је – у СФРЈ – договорено да Срби уче латиницу а Хрвати ћирилицу, због чега Хрвати одлуке...
Како учити стране језике слушањем преко мобилног (бесплатно*) Слушање је једна од четири језичке вештине, уз говорење, читање и писање. Наиме, језик није знање већ вештина, и не учи се (поготово не напа...
Голи живот – Андреј Фајгељ Гостовање у емисији Голи живот на телевизији Happy 24.12.2014.
Негативна селекција У овом раду показали смо да у Србији за најбоље нема места. Негативна селекција чини њихов опстанак неодрживим....

1 коментара

Остави коментар.