Постављање ћириличног натписа на КЦНС

У европским размерама, Војводина и Нови Сад се истичу као јединствен пример вишејезичности и аутохтоне мултикултуралности.

Можемо да се поносимо тиме што права која су другде резервисана за већинске народе, код нас омогућују мањинским заједницама да очувају свој језик и културу.

Евидентно је, међутим, да се не можемо дичити тиме што је ћирилица, као носилац српске културе, умногоме потиснута с јавних натписа у центру Новог Сада.

То нас подсећа да свака култура – без обзира на то да ли је мањинска или већинска – живи само док се чува.

Наспрам осталих култура у Новом Саду, српска је јединствена по томе што обитава у матичној држави, па и матичном граду.

Одговорност за њено чување и неговање неће преузети нико други ако је не носимо ми сами, а пре свега наше установе културе.

Стога, у складу са Уставом, Законом и Статутом, постављам ћирилички натпис на Културни центар Новог Сада.

Треба нагласити да се промоција новог визуелног идентитета догађа 225 година након рођења Вука Караџића и 151 годину од када се Светозар Милетић изборио да српски постане званични језик Новог Сада.

У Новом Саду, 17.12.2012.
в. д. директора Културног центра Новог Сада, Нови Сад
др Андреј Фајгељ

Повезани чланци

Мој продужени викенд: пет дана десет резултата Кад сам за Божић ложио бадњак и рекао ”колико варница толико послова” нисам имао баш ово у виду....
Осам заблуда о ћирилици Постоје два опречна погледа на српско писмо. Ја ћу их назвати становиштима асимилације и афирмације....
Јунаштво и предузетништво: Вредносни систем гусала у 21. веку Српске гусле су вековима играле одређену политичку улогу. Успомена на изгубљену државност и идеја слободе преношене су превасходно гуслама. ...
Ноћ музеја у Новом Саду Одлична прилика да савремени човек ипак посети класичну установу културе.
Апел новинарима Радио-телевизије Војводине Обраћам вам се као Новосађанин Новосађанима. Тражим да се 3. маја сетите страдања наше и ваше куће. На тај дан пре 15 година, зграда Ради...

1 коментара

Остави коментар.