Постављање ћириличног натписа на КЦНС

У европским размерама, Војводина и Нови Сад се истичу као јединствен пример вишејезичности и аутохтоне мултикултуралности.

Можемо да се поносимо тиме што права која су другде резервисана за већинске народе, код нас омогућују мањинским заједницама да очувају свој језик и културу.

Евидентно је, међутим, да се не можемо дичити тиме што је ћирилица, као носилац српске културе, умногоме потиснута с јавних натписа у центру Новог Сада.

То нас подсећа да свака култура – без обзира на то да ли је мањинска или већинска – живи само док се чува.

Наспрам осталих култура у Новом Саду, српска је јединствена по томе што обитава у матичној држави, па и матичном граду.

Одговорност за њено чување и неговање неће преузети нико други ако је не носимо ми сами, а пре свега наше установе културе.

Стога, у складу са Уставом, Законом и Статутом, постављам ћирилички натпис на Културни центар Новог Сада.

Треба нагласити да се промоција новог визуелног идентитета догађа 225 година након рођења Вука Караџића и 151 годину од када се Светозар Милетић изборио да српски постане званични језик Новог Сада.

У Новом Саду, 17.12.2012.
в. д. директора Културног центра Новог Сада, Нови Сад
др Андреј Фајгељ

Повезани чланци

Где је сада осуда цензуре? Отказана промоција књиге у Дому Војске! Где су сада повици на цензуру, где борци за слободу говора? Ал’ где ли је боже лањски снег?...
10 разлога зашто мигранти нису као српске избеглице ”Исти као наше избеглице”. Под тим изговором у Србији пролази планетарна медијска пропаганда у корист таласа миграција. Али као и читава про...
Културни рат „Уметност ради уметности” – било је гесло уметника који су мислили, као Теофил Готје, да је све што је корисно ружно. Да ли је „мржња ради м...
Пристрасност Што се више бориш против њега то ће више расти - рече Атина Херкулу о инату, који је под ударцима његове батине само постајао већи и већи. С...

1 коментара

Остави коментар.