Peščanik ne brani nauku već napada Stefanovića

U navodnoj brizi za nauku, Peščanik je danas objavio kritiku doktorata Nebojše Stefanovića. Podsećam da je prethodno cenzurisao odgovor struke kada je nauku javno ismevala Demokratska stranka.

Ovako je za govornicom Skupštine Grada Novog Sada prošle godine ismevan moj naučni rad u zborniku ”Guje i jakrepi” Balkanološkog instituta SANU:

Potrebu da reaguje osetila je urednica zbornika dr Mirjana Detelić. Sem što je priznati autoritet u oblasti folkloristike, Mirjana je i saradnik Peščanika, pa je i ovu reakciju na društvena zbivanja, kao i prethodne, uputila dvema Cecama. Nije mi verovala da će po prvi put biti odbijena.

Peščanik je tada cenzurisao glas struke koji se podigao u odbranu nauke (naučio sam da naša javnost umesto ”odbio” koristi reč ”cenzurisao”). Tekst Mirjane Detelić ”Srpska Atina: kako to čudno zvuči” na kraju su objavile Novine novosadske.

Rad ”Tragom guja i jakrepa u epskim tamnicama” koji je ismejan sa skupštinske govornice verovatno je najbolji od svih koje sam napisao na srpskom jeziku, i dostupan je na sajtu Balkanološkog instituta (strana 81-94). Pozivam vas da pročitate i moju doktorsku tezu, ali ona je na francuskom.

Inače, slažem se sa autorima analize u Peščaniku ”Kako do doktorata? Lako! Slučaj ministra Stefanovića” koji uviđaju negativnu selekciju kao problem. Dodao bih samo da postoje dva načina za negativnu selekciju: kad se nagrade daju nezaslužnima i kada se oduzimaju zaslužnima. A ponekad, kada se stvari zaista otmu kontroli, zaslužnima umesto nagrade pripadne – kazna.

Autori tvrde da će nastaviti da analiziraju doktorske i master radove javnih ličnosti iz svih partija. Mogu naići na problem što Srbija mladih političara sa diplomama (a i bez njih!) skoro da i nema. Ako je neka diploma sumnjiva, to jeste skandal, pre svega jer govori da su ti mladi ljudi isti kao stari. Ako ustanove i građani ćute o tome, to je još veći skandal.

Ali najveći skandal, i najopasnija negativna selekcija dešava se kada diplome nisu sumnjive, ali ipak nailaze na svaku sumnju i osudu. Ima nas koji smo doktorirali sa najvišom pohvalom na priznatim međunarodnim univerzitetima i vratili se u našu Srbiju – samo da bismo bili dočekani preprekama, a kada smo ih savladali, i otvorenim progonima. Tada su ustanove takođe ćutale, a retki građani koji su se bunili bili su cenzurisani. I to u istom ovom Peščaniku.

Ne, Peščanik ne gleda koji političar je doktorirao sa plagijatom a koji sa najvišom pohvalom. Peščanik presuđuje koji političar je podoban a koji nije. ”Koga volem volem, koga ne volem koljem”.

Pre nego što su pozvali Aleksandra Vučića da reaguje, autori kritike su više puta naglasili da se ne bave politikom. Poručujem im da se ovde i mediji bave politikom i da ne dozvole da im ovdašnja javnost nametne svoje dvostruke standarde, svoj klijentelizam i svoju žuč.

A više za sebe dodajem misao: možda osude lažnih diploma nisu prioritet. Možda da prvo počnemo da poštujemo prave?

Umemo da grdimo. Ali da li smo u stanju da pohvalimo?

Peščanik

Doktorat

Preuzmi čitav doktorat (na francuskom)

Tragom guja i jakrepa u epskim tamnicama

Preuzmi čitav zbornik ”Guje i akrepi”

Povezani članci

Protest protiv kršenja osnovnih načela demokratije (Zoran Mutaović, Politika, Među nama, 29.12.2014)... Zahvaljujem se g. Mutaoviću što mi je ukazao čast svojom podrškom i poređenjem sa Aleksandrom Derokom. Njegovo jezgrovito pismo je dokaz da ima...
Osam zabluda o ćirilici Postoje dva oprečna pogleda na srpsko pismo. Ja ću ih nazvati stanovištima asimilacije i afirmacije....
Pristrasnost Što se više boriš protiv njega to će više rasti - reče Atina Herkulu o inatu, koji je pod udarcima njegove batine samo postajao veći i veći. S...
Feministička hajka na majku Kao poklon za 8. mart, tviter feministkinje su izvređale samohranu majku autističnog deteta:...
Srpski jezik šire pobednici Srpske reči retko ulaze u svetske jezike. Šta je nateralo engleskog komentatora da usred prenosa progovori srpski?...

2 komentara

  1. „Možda osude lažnih diploma nisu prioritet?“ Pa to nije baš odbrana struke i nauke?
    Kod nas su institucije urušene, i samim time nema centralnog autoriteta koji će biti neutralni arbitar, a u nauci čini mi se nema ni jednog centra autoriteta. Megatrend je akreditovan univerzitet.
    Činjenica je da su pojmovi „struka“ i „ekspert“, „doktor nauka“ predmeti sporenja. Da li nekoga nauka preporučuje da se bavi politikom? Moramo uvažavati i moralne osobine pojedinih ljudi, tako da činjenica da su dobri naučnici ne znači da su vrsti političari koji rade na narodnu poljzu. Odlične naučne radove mogu da pišu razni iščašeni umovi, narcisoidno poremećeni lopovi i neljudi koje nikako ne treba pripustiti vlasti niti javnim finansijama. To što neko ima dobar naučni rad ne znači da treba da odmah dobije Karađorđevu Zvezdu sa mačevima i doživotno političko nameštenje.
    A kada neko lažira doktorski rad, to je onda već alarmantno i nemoralno. Zbog toga se ne sme na ovakve stvari žmuriti, pod parolom „političke neutralnosti“ već se takve pojave bahatog plagiranja imaju napadati svugde gde se pojave, i time razdvajati žito od kukolja. To što napadi dolaze (uslovno) sa leva ili sa desna nije bitno u ovom kontekstu. Mogle su i neke patriotske organizacije da se potrude da demistifikuju i rasture „doktorat“ Stefanovića, ali očigledno da se nisu toliko potrudile pa je takva kritika morala da dođe sa leva.

    U političkoj bici sa druge strane, sve je dozvoljeno, pa i omalovažavanje odbranjenih naučnih dela. Što je jednome vrhunski stručnjak, drugome je šarlatan i kvazinaučnik.Recimo u oblasti ekonomije, postoji toliko pogleda na jedan te isti svet i isto toliko ekonomskih škola i svaka politička partija ima svojeg genijalnog ekonomistu kalibra Radulovića, Lazara Krstića, Božidara Đelića ili Mlađana Dinkića koji će „zemlju postaviti na noge“. Svi su oni završili neke doktorate i fakultete, i svi pretenduju na zvanje vrhunskog stručnjaka. Preklapanje struke i politike je uvek goruća tema, kao i mera koliko je moguće koristiti nauku i ekspertsko mišljenje u političke svrhe, a gde politika i javni moral moraju da zauzdaju nauku.

    Pitanje je koliko je politički sistem uopšte u mogućnosti da se dozvoli nekim teoretičarima i nepotvrđenim stručnjacima da se igraju sa finansijama čitave države.

    Guje i Akrepi, koje sa zadovoljstvom polako iščitavam, su odličan rad, ali jasno je da ovaj narečeni govornik nije ulazio u meritum ovog dela, već se u diskvalifikaciji zaustavio na samom naslovu, koji mu je delovao komično. Kvalitetno naučno delo naravno da je korisna stvar za jednog političara koji pretenduje da se bavi kulturnom politikom. Sa druge strane taj političar mora malo da pokaže i neke druge osobine koje ga kvalifikuju, kao i da odbrani svoju ličnost i u oblasti nauke i u oblasti politike.

    Reply

Ostavi komentar.