Пешчаник не брани науку већ напада Стефановића

У наводној бризи за науку, Пешчаник је данас објавио критику доктората Небојше Стефановића. Подсећам да је претходно цензурисао одговор струке када је науку јавно исмевала Демократска странка.

Овако је за говорницом Скупштине Града Новог Сада прошле године исмеван мој научни рад у зборнику ”Гује и јакрепи” Балканолошког института САНУ:

Потребу да реагује осетила је уредница зборника др Мирјана Детелић. Сем што је признати ауторитет у области фолклористике, Мирјана је и сарадник Пешчаника, па је и ову реакцију на друштвена збивања, као и претходне, упутила двема Цецама. Није ми веровала да ће по први пут бити одбијена.

Пешчаник је тада цензурисао глас струке који се подигао у одбрану науке (научио сам да наша јавност уместо ”одбио” користи реч ”цензурисао”). Текст Мирјане Детелић ”Српска Атина: како то чудно звучи” на крају су објавиле Новине новосадске.

Рад ”Трагом гуја и јакрепа у епским тамницама” који је исмејан са скупштинске говорнице вероватно је најбољи од свих које сам написао на српском језику, и доступан је на сајту Балканолошког института (страна 81-94). Позивам вас да прочитате и моју докторску тезу, али она је на француском.

Иначе, слажем се са ауторима анализе у Пешчанику ”Како до доктората? Лако! Случај министра Стефановића” који увиђају негативну селекцију као проблем. Додао бих само да постоје два начина за негативну селекцију: кад се награде дају незаслужнима и када се одузимају заслужнима. А понекад, када се ствари заиста отму контроли, заслужнима уместо награде припадне – казна.

Аутори тврде да ће наставити да анализирају докторске и мастер радове јавних личности из свих партија. Могу наићи на проблем што Србија младих политичара са дипломама (а и без њих!) скоро да и нема. Ако је нека диплома сумњива, то јесте скандал, пре свега јер говори да су ти млади људи исти као стари. Ако установе и грађани ћуте о томе, то је још већи скандал.

Али највећи скандал, и најопаснија негативна селекција дешава се када дипломе нису сумњиве, али ипак наилазе на сваку сумњу и осуду. Има нас који смо докторирали са највишом похвалом на признатим међународним универзитетима и вратили се у нашу Србију – само да бисмо били дочекани препрекама, а када смо их савладали, и отвореним прогонима. Тада су установе такође ћутале, а ретки грађани који су се бунили били су цензурисани. И то у истом овом Пешчанику.

Не, Пешчаник не гледа који политичар је докторирао са плагијатом а који са највишом похвалом. Пешчаник пресуђује који политичар је подобан а који није. ”Кога волем волем, кога не волем кољем”.

Пре него што су позвали Александра Вучића да реагује, аутори критике су више пута нагласили да се не баве политиком. Поручујем им да се овде и медији баве политиком и да не дозволе да им овдашња јавност наметне своје двоструке стандарде, свој клијентелизам и своју жуч.

А више за себе додајем мисао: можда осуде лажних диплома нису приоритет. Можда да прво почнемо да поштујемо праве?

Умемо да грдимо. Али да ли смо у стању да похвалимо?

Peščanik

Докторат

Преузми читав докторат (на француском)

Трагом гуја и јакрепа у епским тамницама

Преузми читав зборник ”Гује и акрепи”

Повезани чланци

La Serbie: frontière ou transition entre orient et occident ? Mon intervention au 7ème Festival de Géopolitique à Grenoble.
Блиц цензурисао отпуштање својих новинара Ringier Axel Springer у масовном отпуштању оставио без посла самохране мајке и новинаре пред пензијом. Блиц и други српски медији у власништ...
НУНС и Е-новине цензуришу овај блог (допуњено) Једноумље у класичним медијима више није довољно. Сада ће нас цензурисати и на последњем простору слободе - интернету....
Фејсбук ме блокирао Дан након што сам најавио да ћу се кандидовати за председника Србије и кампању спроводити преко интернета. Наводно, због слике Ратка Младића...
Пристрасност Што се више бориш против њега то ће више расти - рече Атина Херкулу о инату, који је под ударцима његове батине само постајао већи и већи. С...

2 коментара

  1. „Можда осуде лажних диплома нису приоритет?“ Па то није баш одбрана струке и науке?
    Код нас су институције урушене, и самим тиме нема централног ауторитета који ће бити неутрални арбитар, а у науци чини ми се нема ни једног центра ауторитета. Мегатренд је акредитован универзитет.
    Чињеница је да су појмови „струка“ и „експерт“, „доктор наука“ предмети спорења. Да ли некога наука препоручује да се бави политиком? Морамо уважавати и моралне особине појединих људи, тако да чињеница да су добри научници не значи да су врсти политичари који раде на народну пољзу. Одличне научне радове могу да пишу разни ишчашени умови, нарцисоидно поремећени лопови и нељуди које никако не треба припустити власти нити јавним финансијама. То што неко има добар научни рад не значи да треба да одмах добије Карађорђеву Звезду са мачевима и доживотно политичко намештење.
    А када неко лажира докторски рад, то је онда већ алармантно и неморално. Због тога се не сме на овакве ствари жмурити, под паролом „политичке неутралности“ већ се такве појаве бахатог плагирања имају нападати свугде где се појаве, и тиме раздвајати жито од кукоља. То што напади долазе (условно) са лева или са десна није битно у овом контексту. Могле су и неке патриотске организације да се потруде да демистификују и растуре „докторат“ Стефановића, али очигледно да се нису толико потрудиле па је таква критика морала да дође са лева.

    У политичкој бици са друге стране, све је дозвољено, па и омаловажавање одбрањених научних дела. Што је једноме врхунски стручњак, другоме је шарлатан и квазинаучник.Рецимо у области економије, постоји толико погледа на један те исти свет и исто толико економских школа и свака политичка партија има својег генијалног економисту калибра Радуловића, Лазара Крстића, Божидара Ђелића или Млађана Динкића који ће „земљу поставити на ноге“. Сви су они завршили неке докторате и факултете, и сви претендују на звање врхунског стручњака. Преклапање струке и политике је увек горућа тема, као и мера колико је могуће користити науку и експертско мишљење у политичке сврхе, а где политика и јавни морал морају да зауздају науку.

    Питање је колико је политички систем уопште у могућности да се дозволи неким теоретичарима и непотврђеним стручњацима да се играју са финансијама читаве државе.

    Гује и Акрепи, које са задовољством полако ишчитавам, су одличан рад, али јасно је да овај наречени говорник није улазио у меритум овог дела, већ се у дисквалификацији зауставио на самом наслову, који му је деловао комично. Квалитетно научно дело наравно да је корисна ствар за једног политичара који претендује да се бави културном политиком. Са друге стране тај политичар мора мало да покаже и неке друге особине које га квалификују, као и да одбрани своју личност и у области науке и у области политике.

    Reply

Остави коментар.