Орао и свиња, или наша браћа подмићена од Турака

Ову Његошеву песму користити као противотров за испирање мозга, уколико сте били изложени утицају ријалитија,  таблоида, старлета, премијера или председника САНУ. Прочитајте је пажљиво, по могућству наглас, обраћајући пажњу на сваку реч. До краја песме све ће вам опет бити јасно. Бићете одзомбирани.

Defakto dejure

Председник САНУ: Дефакто дејуре, Косово није српско.

Једном свиња из пуна корита
пред вратима имућнога дома,
ка умије, по свињски локаше.

Орај гордо на крутој литици
величава крила одмараше
и оштраше смртоносне канџе
бацајући пламене погледе
на све стране у прољетње јутро,
к побједи се новој готовећи.

Него свиња, како се налока,
поиздиже турин обрљани
и угледа на литицу орла.
Грокну крупно, па говори орлу:

„Шта ту чучиш на голој литици,
несретниче и гладни ајдуче,
изгнаниче под општим проклетством?
Што је твоја жалосна судбина?
Празна слава и грабеж крвави,
па и с крвљу ручак без вечере.

Помири се и предај људима,
виђи ка се живи обилато:
мени на дан три корита дају,
све пуније једно од другога;
па цио дан у глиб до ушију,
превраћам се, на свијет уживам;
ни што мислим, ни главу разбијам,
но иза сна на пуно корито.“

Орај тресну, па прикупи крила,
с презренијем одговара свињи:
„Мож се хвалит ка поштено живиш
пред свињама, али не пред нама,
јербо наше племе поносито
таквога се гнушава живота.

Него ти се чудити и није:
свињски мислиш, а свињски говориш.
То ти сада дају и госте те,
ал’ не зато рашта ти помишљаш,
но док мало накупиш сланине,
па ће одмах маљугом по цику.

То погађаш, ми смо грабитељи,
под вселенским живимо процесом
опасности и крвопролића;
то су наше игре и пирови.

Но ликови наши поносити
јесу символ земног величаства,
на крунама царскијем блистају;
јошт се круне диче и поносе
што су лика нашега достојне.“

То изрече, па хитро полети,
ка крилата из лука стријела,
у својему над облаком царству.

Оста свиња у гадном брлогу
чекајући у чело сјекиру.

Петар II Петровић Његош

 

Представник Србије на међународним преговорима о Косову:

Vucic

Представник Србије на дан сећања на српске јунаке и жртве из Првог светског рата:

Vucic3

Повезани чланци

Цензурисано: Само снајпер Србију спашава Издао си државу, бићеш стрељан. У Србији је супротно: издао си државу, бићеш њен вођа!...

3 коментара

  1. „…свињски мислиш, а свињски говориш.
    То ти сада дају и госте те,
    ал’ не зато рашта ти помишљаш,
    но док мало накупиш сланине,
    па ће одмах маљугом по цику.“

    Најбољи опис нашега тренутнога стања.

    Reply
  2. Postovani Gospodine Andrej,
    Prvo da Vam kazem da ime pod kojim sam se prijavio nije moje pravo ime kao ni zemlja (veb mesto). To je sve izmisljeno, iz razloga da Vam mozda bia ili vucic mozda cita postu, sto verujem da citaju. U mom slucaju hocu da ih malo zezam sto sigurno i zasluzuju.
    Hvala dragom Bogu da u Srbiji ima jos ljudi koji razmisljaju i govore kao Vi.Trebalo bi da objavite da se sva opozicija desne orijentacije ujedini pod jedan anti rezimski blok koji bi se suprostavio nazadnoj vlasti na sledecim izborima.Pa da se vidi kolika je svesnost ili ne svesnost naroda u Srbiji. Svako ko iz desne opozicije , Vas ne bi podrzao neka ide dalje u srljanje i besmisao.Uz veliko postovanje Vas i Vase predivne porodice , zelim Vam puno uspeha u osvescivanju Srba jer su se jako puno otrovali raznoraznim budaletinama

    Reply
    • Хвала вам. Не верујем да они читају (предузео сам мере) али неке друге развијеније службе читају сигурно. Ја вам овде на Вордпресу видим и ИП адресу, па ако желите потпуну анонимност, нађите и неки анонимизатор тога, нпр Тор. Мада по егзотичној адреси која ми излази, претпостављам да сте то и урадили. Питање је опет да ли и то помаже против оних који читају. Али наше је да се боримо, између осталог, и за своју приватност. Иначе, о томе још нисам стигао ништа да кажем, али то је по мени најзанимљивија тема у вези са мојим хапшењем. Избацили су ме са јавне функције, из странке коју сам оснивао, из великог пројекта који сам водио – све што је нашим политичарима најважније – и нисам рекао ни реч. Медији су ме цензурисали, нисам рекао ни реч. Повукао сам се у своју кућицу своју слободицу, где могу да мислим својом главом. Кад сам имао шта да кажем, рекао сам то у свом стану, снимио на свом уређају, поставио на свој фејсбук и јутјуб. То је моје! Божије, па моје! И шта се догодило? Дошли су да ме избаце и одатле. Полиција је упала у мој стан, одузела мој уређај, мене одвела и бацила у тамницу. Занимљиво, кажу да ме не би хапсили, али су тражили шифре за фејсбук и гугл налог. Питао сам их са којим правом. Нису ни сами знали шта да одговоре. Ја немам шта да кријем, што сам имао да кажем рекао сам јавно, и то могу да виде на интернету, нису морали упадати у стан. Али кад су већ упали, био сам спреман да им предам све са рачунара у вези са тим случајем. Али шифре? Корисник сам џимејла још од бета верзије, Фејса слично. Кад сам схватио да ће полиција, без икаквог реалног разлога, добити приступ свему – свим мојим контактима протеклих година, свим пројектима, мислима, пријатељствима, љубавима, свађама, ужаснуо сам се. Ужаснуо сам се и што то уопште стоји негде, код неког Гугла, у који имам мање поверења него у полицију. Било је то за мене отрежњујуће искуство. Одбио сам да дам шифре и зато су ме ухапсили. Убудуће ћу се више бавити питањем приватности. То је такође последња линија одбране слободе и суверенитета, као и породица. Недавно сам гледао добар документарац о Сноудену, Асанжу и осталима, и чуо занимљиву мисао Никсоновог дисидента Елсберга: Да ли је демократија могућа ако влада зна све о сваком, ако су грађани потпуно транспарентни, а влада није?

      Reply

Остави коментар.