Orao i svinja, ili naša braća podmićena od Turaka

Ovu Njegoševu pesmu koristiti kao protivotrov za ispiranje mozga, ukoliko ste bili izloženi uticaju rijalitija,  tabloida, starleta, premijera ili predsednika SANU. Pročitajte je pažljivo, po mogućstvu naglas, obraćajući pažnju na svaku reč. Do kraja pesme sve će vam opet biti jasno. Bićete odzombirani.

Defakto dejure

Predsednik SANU: Defakto dejure, Kosovo nije srpsko.

Jednom svinja iz puna korita
pred vratima imućnoga doma,
ka umije, po svinjski lokaše.

Oraj gordo na krutoj litici
veličava krila odmaraše
i oštraše smrtonosne kandže
bacajući plamene poglede
na sve strane u proljetnje jutro,
k pobjedi se novoj gotoveći.

Nego svinja, kako se naloka,
poizdiže turin obrljani
i ugleda na liticu orla.
Groknu krupno, pa govori orlu:

„Šta tu čučiš na goloj litici,
nesretniče i gladni ajduče,
izgnaniče pod opštim prokletstvom?
Što je tvoja žalosna sudbina?
Prazna slava i grabež krvavi,
pa i s krvlju ručak bez večere.

Pomiri se i predaj ljudima,
viđi ka se živi obilato:
meni na dan tri korita daju,
sve punije jedno od drugoga;
pa cio dan u glib do ušiju,
prevraćam se, na svijet uživam;
ni što mislim, ni glavu razbijam,
no iza sna na puno korito.“

Oraj tresnu, pa prikupi krila,
s prezrenijem odgovara svinji:
„Mož se hvalit ka pošteno živiš
pred svinjama, ali ne pred nama,
jerbo naše pleme ponosito
takvoga se gnušava života.

Nego ti se čuditi i nije:
svinjski misliš, a svinjski govoriš.
To ti sada daju i goste te,
al’ ne zato rašta ti pomišljaš,
no dok malo nakupiš slanine,
pa će odmah maljugom po ciku.

To pogađaš, mi smo grabitelji,
pod vselenskim živimo procesom
opasnosti i krvoprolića;
to su naše igre i pirovi.

No likovi naši ponositi
jesu simvol zemnog veličastva,
na krunama carskijem blistaju;
jošt se krune diče i ponose
što su lika našega dostojne.“

To izreče, pa hitro poleti,
ka krilata iz luka strijela,
u svojemu nad oblakom carstvu.

Osta svinja u gadnom brlogu
čekajući u čelo sjekiru.

Petar II Petrović Njegoš

 

Predstavnik Srbije na međunarodnim pregovorima o Kosovu:

Vucic

Predstavnik Srbije na dan sećanja na srpske junake i žrtve iz Prvog svetskog rata:

Vucic3

Povezani članci

Cenzurisano: Samo snajper Srbiju spašava Izdao si državu, bićeš streljan. U Srbiji je suprotno: izdao si državu, bićeš njen vođa!...

3 komentara

  1. „…svinjski misliš, a svinjski govoriš.
    To ti sada daju i goste te,
    al’ ne zato rašta ti pomišljaš,
    no dok malo nakupiš slanine,
    pa će odmah maljugom po ciku.“

    Najbolji opis našega trenutnoga stanja.

    Reply
  2. Postovani Gospodine Andrej,
    Prvo da Vam kazem da ime pod kojim sam se prijavio nije moje pravo ime kao ni zemlja (veb mesto). To je sve izmisljeno, iz razloga da Vam mozda bia ili vucic mozda cita postu, sto verujem da citaju. U mom slucaju hocu da ih malo zezam sto sigurno i zasluzuju.
    Hvala dragom Bogu da u Srbiji ima jos ljudi koji razmisljaju i govore kao Vi.Trebalo bi da objavite da se sva opozicija desne orijentacije ujedini pod jedan anti rezimski blok koji bi se suprostavio nazadnoj vlasti na sledecim izborima.Pa da se vidi kolika je svesnost ili ne svesnost naroda u Srbiji. Svako ko iz desne opozicije , Vas ne bi podrzao neka ide dalje u srljanje i besmisao.Uz veliko postovanje Vas i Vase predivne porodice , zelim Vam puno uspeha u osvescivanju Srba jer su se jako puno otrovali raznoraznim budaletinama

    Reply
    • Hvala vam. Ne verujem da oni čitaju (preduzeo sam mere) ali neke druge razvijenije službe čitaju sigurno. Ja vam ovde na Vordpresu vidim i IP adresu, pa ako želite potpunu anonimnost, nađite i neki anonimizator toga, npr Tor. Mada po egzotičnoj adresi koja mi izlazi, pretpostavljam da ste to i uradili. Pitanje je opet da li i to pomaže protiv onih koji čitaju. Ali naše je da se borimo, između ostalog, i za svoju privatnost. Inače, o tome još nisam stigao ništa da kažem, ali to je po meni najzanimljivija tema u vezi sa mojim hapšenjem. Izbacili su me sa javne funkcije, iz stranke koju sam osnivao, iz velikog projekta koji sam vodio – sve što je našim političarima najvažnije – i nisam rekao ni reč. Mediji su me cenzurisali, nisam rekao ni reč. Povukao sam se u svoju kućicu svoju slobodicu, gde mogu da mislim svojom glavom. Kad sam imao šta da kažem, rekao sam to u svom stanu, snimio na svom uređaju, postavio na svoj fejsbuk i jutjub. To je moje! Božije, pa moje! I šta se dogodilo? Došli su da me izbace i odatle. Policija je upala u moj stan, oduzela moj uređaj, mene odvela i bacila u tamnicu. Zanimljivo, kažu da me ne bi hapsili, ali su tražili šifre za fejsbuk i gugl nalog. Pitao sam ih sa kojim pravom. Nisu ni sami znali šta da odgovore. Ja nemam šta da krijem, što sam imao da kažem rekao sam javno, i to mogu da vide na internetu, nisu morali upadati u stan. Ali kad su već upali, bio sam spreman da im predam sve sa računara u vezi sa tim slučajem. Ali šifre? Korisnik sam džimejla još od beta verzije, Fejsa slično. Kad sam shvatio da će policija, bez ikakvog realnog razloga, dobiti pristup svemu – svim mojim kontaktima proteklih godina, svim projektima, mislima, prijateljstvima, ljubavima, svađama, užasnuo sam se. Užasnuo sam se i što to uopšte stoji negde, kod nekog Gugla, u koji imam manje poverenja nego u policiju. Bilo je to za mene otrežnjujuće iskustvo. Odbio sam da dam šifre i zato su me uhapsili. Ubuduće ću se više baviti pitanjem privatnosti. To je takođe poslednja linija odbrane slobode i suvereniteta, kao i porodica. Nedavno sam gledao dobar dokumentarac o Snoudenu, Asanžu i ostalima, i čuo zanimljivu misao Niksonovog disidenta Elsberga: Da li je demokratija moguća ako vlada zna sve o svakom, ako su građani potpuno transparentni, a vlada nije?

      Reply

Ostavi komentar.