Не одвајајмо Пупина и Теслу

Данас, кад обележавамо 160 година од рођења Михајла Пупина, последње је време да престанемо да раздвајамо два великана. Без Пупиновог модела домаћина и победника, национални мит који градимо остаје непотпун.
IMG_0994.JPG

Михајла Пупина и Николу Теслу као да је повезала судбина. Два вршњака и земљака, Србина из Војне крајине, животни пут је одвео из родних села у далеки Њујорк, где су постали колеге у најновијим областима науке и технологије. Својим изумима задужили су човечанство.

За Србе, Пупин и Тесла су пример великих личности у којима се, по речима Јована Цвијића, до највећег степена изражавају особине једног народа.

Својим ликом и делом поставили су модел националног идентитета. Ко смо и какви смо, сазнајемо из тог модела, а можда још више из начина на који га прихватамо – или не прихватамо.

Срби више воле Теслу. Око њега се гради национални мит, у чему, мора се признати, нисмо изузетак. Осведочени геније и господар муња једнако је очарао и своју другу нацију, америчку. У ствари, опчињеност Теслом је светски феномен. Ако се говорило да је створио двадесети век, шта тек рећи за бежични двадесет и први?
IMG_0995.JPG

Није проблем што Срби праве мит око Тесле, већ што га праве само око Тесле. Пупин је такође геније који мења свет својим проналасцима; прегалник који ради до граница издржљивости; борац који никоме не окреће леђа; идеалиста загледан у добробит човечанства; родољуб који воли свој народ и његове обичаје, нарочито гусле.

Али постоје и неке разлике. Пупиново родољубље је активно. Његов национални рад је највећи појединачни допринос који је у двадесетом веку из дијаспоре, а можда и уопште, уложен у општенародно добро. Други великани су га понекад сустизали, као Арчибалд Рајс у борби против аустроугарске антисрпске пропаганде. Али укупност његовог активизма у лобирању, доброчинству, организовању, издаваштву и другим областима остаје без премца. Ништа слично не налазимо код Николе Тесле, који је пре самотњак него човек заједнице.

Пупин је и јединствен пример савршеног споја прилагођавања новом друштву и очувања идентитета у расејању. Многи Срби су у двадесетом веку преварени да напусте бригу за свој народ, али Пупин никада.

Познато је како је Мачек изнудио признање „хрватске домовине” од Тесле, пишући му као „великом сину народа србског”. Пет година касније, тај исти Мачек ће позвати Хрвате да признају НДХ, а усташе ће извршити први масакр у Теслином родном Смиљану. То ће бити једина хрватска домовина коју ће Тесла доживети.

Пупин је победник који траје. Напредује постепено и стално, а кад падне, устане. Тесла се никад није опоравио од пораза који су почетком двадесетог века преломили његов живот на успешну и неуспешну половину. Последње деценије живота Тесла проводи без значајнијих резултата.

Изнад свега, Пупин је домаћин. Он није заљубљен у голубицу и не умире сиромашан и сам у хотелској соби.

У оваквим разликама, иако нису пресудне, треба тражити разлог зашто раздвајамо два великана. У данашњој српској култури све наведене посебности Пупиновог модела као да су избрисане гумицом. Разлог томе би могао бити политички, будући да је Пупин био велики противник социјализма, који од 1945. доминира нашим погледом на свет као да пада комунизма није ни било.

Али разлози су вероватније дубљи и тичу се нашег идентитета. Да ли се данашњи Срби идентификују са Теслом јер је геније или јер је губитник? Занемаривање Пупина, такође генија, али победника, тера на размишљање.

Данас, кад обележавамо 160 година од рођења Михајла Пупина, последње је време да престанемо да раздвајамо два великана. Без Пупиновог модела домаћина и победника, национални мит који градимо остаје непотпун. Зато се чак и најосновније информације српског кода погрешно тумаче. Косовски завет није славно изгубити, већ дати све од себе чак и у немогућим околностима.

Ту заборављену, али суштинску поруку нашег идентитета преноси нам Михајло Пупин: „Ништа човека не чини тако срећним као искрено уверење да је дао све од себе”.

Андреј Фајгељ, „Не одвајајмо Пупина и Теслу”, Вечерње Новости, 9. октобар 2014, стр 16.

Повезани чланци

Српска децо постаните бабе На Харварду мртва трка између Американаца и Кинеза. Не зна се ко је мотивисанији. А где смо ми?...
Говор у Скупштини Новог Сада Говор одржан непосредно након именовања за в.д. директора Културног центра Новог Сада, на самом крају маратонске седнице од 9 сати....
La Serbie: frontière ou transition entre orient et occident ? Mon intervention au 7ème Festival de Géopolitique à Grenoble.
Слобода, а не комунизам Ове године Србија обележава 70 година победе над фашизмом и 70 година од победе комунизма. Хоћемо ли знати да разликујемо ове две победе?...
Затвор за Ханса из „Брава” Тинејџерски часопис „Браво” у последњем броју учи девојчице како да задовоље момка, уз порнографске илустрације и сведочење једне Сање....

1 коментара

Остави коментар.