Podrška Biljani Srbljanović (moja prva objava na blogu)

Uglavnom tekstove spremam dugo i pažljivo pa ih objavim u naučnim ili informativnim medijima. Zato često ne stignem da kažem šta mi je na srcu, ili bar ne na vreme. Moj novi blog je rešenje.

Tu ću pisati brzo, u dahu, a vi ne zamerite što nije savršeno.

Imam npr potrebu da branim Biljanu Srbljanović od hajke koja se podigla na nju. Ne zato što smo ekipa ili što joj dugujem uslugu. Naprotiv, ona i njega ekipa pokretali su još gore hajke protiv mene pa joj dugujem sasvim drugačiji tekst.

To radim da bih ukazao na krizu vrednosti milosrđa u našem društvu.

Milosrđe bi trebalo da bude znak dobročinstva i sabornosti, da se vrši stalno i tiho. Mi smo od milosrđa napravili incident. Nešto što se vrši jednokratno, na sav glas, često sa ciljem veličanja sebe i ponižavanja drugih.

(Inače, mi od svega pravimo incident, uključujući i našu otadžbinu, koja će ako ovako nastavimo, istorijski gledano, ispasti jednokratni incident slobode u milenijumskom trajanju ropstva i tuđe vlasti).

Na taj način milosrđe se pretvorilo u svoju suprotnost i počelo da služi individualizmu, koji je inače kod nas, po mom iskustvu, izraženiji nego na ”individualističkom i otuđenom Zapadu”.

Ne znam braćo Srbi da li znate, ali Amerika i EU su statistički najmilosrdnije kulture na svetu. Kad sam bio u SAD, sa čuđenjem sam otkrio da mnoge najveće ustanove (čak i Harvard!) najveći deo prihoda dobijaju iz donacija, a da su Amerikanci, inače čuveni po bezobzirnom kapitalističkom individualizmu, ljudi koji najviše novca na svetu daju u dobrotvorne svrhe.

Koliko ste vi u poslednjih godinu dana uložili u opšti interes: novca, minuta, energije?

Kad sam od manje više sve srpske elite na svetu tražio 100.000 evra za borbu protiv antisrbizma, skupio sam 300 evra (100 je dao suosnivač).

Kad je Arno Gujon, na početku svog aktivizma, održao prvo donatorsko veče sa Srbima u Francuskoj, dobio je 10 puta manje novca nego sa Francuzima i jedva isplatio troškove.

Kada spasilačke ekipe tokom ove poplave idu po kućama, ljudi ne samo da odbijaju pomoć, nego odbijaju i da ih puste kroz dvorište da stignu do komšija.

Ali onda dočekamo svojih pet minuta, kao što je neko bolesno dete, ili neka Srbljanovićka, i u tih pet minuta svi se utrkujemo da budemo najmilosrdniji na svetu.

Kako izaberemo tih pet minuta? Bojim se o tome da pišem, ali ajde da isprobam kako ide ovo blogovanje, ako me zatrpate kritikama, sledeći put neću biti ovako iskren (a možda budem i još iskreniji, iz inata, videćemo).

Primer bolesne dece, za koju vodeći lekari u zemlji i inostranstvu kažu da su neizlečiva i odbiju da operišu. A onda očajni roditelji nađu nekog šarlatana, kojem je dobit važnija od dobrobiti pacijenta, koji kaže nema problema, operisaću, ali za astronomsku cifru.

Očajni roditelji se obrate javnosti za umiruće dete. E to je tih naših pet minuta. Ali znate za koga? Za one iste koji ne daju spasiocima da prođu do komšija. Za one iste koji zavide svakom ko je bolji od njih. Za one koji da bi bili srećni čekaju samo jedno: da komšiji crkne krava. To je jedina prilika da oni budu milosrdni. Jer unesrećeni roditelji nikako ne mogu da budu bolji od njih. Ako im se ostvari san, ostaće sa teško bolesnim detetom. Ako se san ne ostvari, doživeće najveću tragediju, da sahrane svoje dete.

Samo najsebičniji postaju milosrdni tek kad je neko toliko jadniji od njih. Da su očajni roditelji kojim slučajem tražili pomoć za srpskog vunderkinda koji je ostao bez stipendije… ne bi dobili ni dinara.

Slučaj Srbljanovićke? Mnogi koji su dugo čekali nešto loše da kažu o njoj sad mogu da se sakriju iza paravana, Bože moj, milosrđa, i da pljuju do milje volje. Pri tome da sami ispadnu visoko moralni i kvalitetni ljudi, sve pravednici i svetitelji. A grešnicu ćemo kamenovati.

Uskoro ćemo brojati ko je koliko pelena poklonio, koliko lopata ubacio u džakove sa peskom.

To nije milosrđe. Milosrđe zahteva bezbrojne lopate, ugrađene svakodnevno u temelje opšteg interesa. I nema udarničkih značaka. Nagrada ti je što u tom zdanju živiš i ti i čitava zajednica, i što će u njemu živeti buduća pokolenja.

Za kraj da dodam da sam kao direktor KCNS juče podržao otkazivanje svih programa – protiv svoje volje.

Jedan sam od onih koji bi, da saznaju da je sutra kraj sveta, nastavili da rade tačno ono što rade. Mislim da svako treba da radi svoj posao, da pisci treba da pišu i drže promocije, bez obzira što je kriza, a možda i baš zato. Pretpostavka je da baš na taj način naviše doprinose opštem interesu.

Ako ta pretpostavka ne važi, e to je onda drugi problem, za drugi blog.

Sad odoh sa decom u crkvu, ne znam da li to sme da se radi dok su #poplave.

Tvit Biljane Srbljanović

Monstrum Biljana Srbljanovic

Iz Kurira

Iz Kurira. Tog jutra je meni mobilni zvonio od hiljada negativnih tvitova, kao Biljani juče.

Srbljanovićka: sa fašistima ne razgovaram

Srbljanovićka: sa fašistima ne razgovaram 2

Povezani članci

Aleksandar Veljić profiter? Sram vas bilo! Beta je danas objavila optužbe da je Aleksandar Veljić, istoričar i aktivista, pokušao da profitira od poplava. Agencijsku vest, dok ovo piše...
Zajedno protiv ”kulturnog” totalitarizma! U prošlom Kulturnom dodatku Politike napala su me trojica. U današnjem odgovoramo nas sedamnaest: dosta govora mržnje!...
Snimak nesreće u Novom Sadu ili kad mediji gaze preko mrtvih Krivicom Radija 021, snimak tragične pogibije troje Novosađana preplavio je stare i nove medije. Kako se osećaju ožalošćene porodice?...
NATO botovi ljigaviji od Vučićevih Raskrinkao sam licemerje NATO aktivista povodom migranata. Kako su reagovali NATO botovi?...

15 komentara

  1. Mislim da za ovo postoje dva razloga. Jedan je nasleđe komunizma, gde je država obećavala i preuzimala na sebe brigu o svemu, pa su ljudi prirodno prestajali da sami pomažu drugima, kad je to već bila dužnost države. Sećam se i da sam čitao studije po kojima su u SAD darežljiviji republikanci od demokrata – potonji misle da država treba da pomaže ugrožene, pa oni sami to neće.

    A drugi je taj da u SAD i zapadnoj Evropi postoji institucija izuzimanja od poreza novca koji se da u humanitarne svrhe (u SAD je to novac koji se da organizacijama sa čuvenim 501(c)(3) statusom). Lako je biti darežljiv kad daješ nekom novac koji ćeš svejedno morati da daš državi. Možda bi ovo trebalo da uđe u program Treće Srbije jer olakšava finansiranje NVO a umnogome smanjuje potrebu za državnim finansiranjem NVO i svu korupciju koja to prati.

    Reply
  2. Ne može pisanje bloga u jednom dahu da bude opravdanje za nepismenost napisanog. U ovoj meri nepismen tekst govori da je Vaša odbrana „Srpstva“ (dakle onoga što Vi smatrate Srpstvom) veštačka, sa nadom u isplativnost odbrane Srpstva i samim tim nikako iz cele zapremine ličnosti direktora Kulturnog centra izviruća. Takođe, Internet je prostor ravnopravan štampanim medijima, tako da zahteva ništa manje (čak i više, zapravo, jer je dostupnost Interneta potpuna) istraživanja i pažnje.

    Što se tiče „milosrđa“ Zapada, ona je u svojoj osnovi sebična, a njegovo je ispoljavanje praktično: u razvijenim zemljama donacije su način da se deo novca direktno vrati društvu, pri čemu država takve stvari prati umanjenjem poreza – čime se skraćuje vreme putovanja novca i država isključuje iz preusmeranjavanja njegovog toka.

    Prvim blogom ste pokazali da niste dostojni direktorskog mesta na koje ste postavljeni. Nadam se vašoj skoroj ostavci kao moralnom činu.

    Reply
    • Vi ste me prosto impresionirali svojim argumentima za Fajgeljovu ostavku:nepismen–tvrdite,lažna odbrana „Srpstva“—vaš lični utisak.Imate li vi nešto ubedljivije,gospon?

      Reply
  3. Svaka čast na stavu. Slažem se u svemu osim ovoga da u ovakvim trenutcima svako treba da radi svoj posao. To me podseća na one violiniste na Titaniku. Možda bi bili korisniji da su pomogli nekome da se spase ili da su se sami spašavali.
    Ja se nadam da će se desiti čudo i da ova solidarnost neće trajati samo do ovih par dana. Iskreno bih volela da nas ovo čudo promeni na bolje zauvek.

    Reply
  4. Potpuno se slažem sa tobom i Biljanom . Mislim da se pojam dobročinstva dobrano zloupotrebljava , što je tragično. Isto tako mislim da svako treba da radi svoj posao i da doprinos u onome u čemo je najbolji ili najstručniji. Žao mi je što noć muzeja nije održana uprkos svemu ili baš zato što treba. Oni koji su hteli da pomognu ugroženima, mogli su to svakako da učine. Sad nas čeka nova ORA ili šta god drugo

    Reply
  5. Potpuno omasena poenta. Na stranu kuso i repato koje se podiglo protiv Biljane, ali njen tvit je prosto neodbranjiv. U trenutku dok ona poziva na plivanje do Štaba a sve zbog nenadjebivo bitnog „Paradajza“ citave porodice se bukvalno dave bas u toj barustini koju ona koristi da napravi kalambur. Pri tom se šeretski izvinjava zbog bezosecajnosti, sve nam namigujući. Ne razumem zasto je nekom ko je inteligentan i talentovan potrebna takva vrsta provociranja.

    Reply
    • Treba.Ta inteligentna i nadarena,je pomerena iz stvarnosti,koju ne podnosi i umesto da se obrati lekaru, koji je njoj neophodan, ona pribegava virtuelnoj stvarnosti uz upotrebu „pomoćnog sredstva“.Kada je Srbljanovićka u pitanju ne slažem se sa Fajgeljom, jer nije uzeo u obzir kategoriju sve rasprostranjeniju i kod nas;bezdušni,nalik na ljude.To je pojava sve prisutnija u celom svetu i nema dodirnih tačaka sa našim specifikumom „da komšiji crkne krava“.U tu kategoriju,bar koliko znam o Srbljanovićki ,ona spada.Kada(možda,ako) naši ljudi vrate „daj desnom, da ne zna leva“,doćiće sve na svoje mesto.

      Reply
  6. Kod Biljane Srbljanović primetio sam da se ona snalazi dobro na dva nivoa medijskog izražavanja, pisanju drama, govorima-debatama, ali na tviteru dolazi do izražaja negativna, malograđanska i bahata strana njene ličnosti.
    Nivo pisanja, kada promisli ono što stavi na papir, zaista je ponekad milina čitati, pogotovo kad je autobiografskog karaktera. To su neki bolji anđeli naše duše.

    A onda dođe nivo tvitera, čija prekratka forma poseduje mnoge zamke i predmet je izvala, brbljanja i provala izvan strane razuma i pameti. I mnogo pametniji, umereniji i hladnokrvniji javni govornici, PRovi i profesionalni sofisti su se opekli na tviteru, ali za nju je tviter smrt razumnog uma. Tu nema šta pametni da se pročita, to su nekoherentni trzaji sinapsi direktno iz malog mozga, neobrađena, reptilska neka praistorjiska zloba.

    Tako i Fajgelj, kojemu ne leži kratka, lakonska i jasna misao, ne može jadan da se snađe ni u formi bloga niti novinskog članka. A ko ne može ni članak u novinama da napiše korektno, kako će neko duže i zahtevnije štivo? Na šta li liče ti doktorati plašim se da saznam.

    Reply
  7. Veoma razočaravajući tekst od Fajgelja, u kome je sve pogrešno od prve do poslednje grozne reči. Čak i naslov je pogrešan jer umesto odbrane Biljane Srbljanović trebalo bi da stoji B. S . progovorila iz Fajgelja. Očekujem da sledeći put iz Fajgelja progovori Teofil Pančić.

    Reply
    • Objavio sam sve komentare, i negativne i pozitivne, jer su pismeni i pristojni, pa su po tome osveženje spram uobičajenih pljuvačina. Za početak je i to dovoljna razlika.

      Reply
      • Neće Vas taj sentiment dugo držati, g. Fajgelj. Svaki svakcijati božji Vaš novinski tekst je isprazni, bezsadržajni panegirik samome sebi, hvalite me usta moja kako sam porodičan, normalan čovek i još usto doktor nauka. Takva beskrajna, bezgranična sujeta nema šta da traži u vrtlogu interneta. Jednog dana neko će Vas pogoditi u ciljano mesto, i ta prividna civilizovanost, smirenost i sabranost će se rašrafiti.
        Kao i lažna kolegijalnost i slobodoumlje koje glumite prema Biljani Srbljanović. Naslov objavljuje da dajete podršku Biljani Srbljanović, a u tekstu se bavite milosrđem u nekom širem i razvodnjenom kontekstu i time ne objašnjavate ništa, i činite joj polovičnu, medveđu uslugu.
        Čisto da ispadne da je ona Vas pljuvala, a vi sada nju viteški branite. Onda će ona da sa gnušanjem odbije vašu mlaku podršku i tako dalje, kao u obdaništu.

        Nemojte davati podršku lupetanjima i nedostatku milosrđa (koga ona nikada nije imala preterano), nego se založite za fizičku bezbednost njenu. To nije nikakvo milosrđe, zaštiti nekoga od prostačkih uvreda, protivpravnih fizičkih napada i pretnji smrću, nego vaša DUŽNOST kao nekog civilizovanog čoveka. Takve stvari niko ne zaslužuje, ali sve ostalo, vezano za taj tvit, ide joj na račun.

        Reply
  8. Ja, nekako, ne volim ljude koji uvale svog sitnog dilera, onog koji diluje za svoj sopstvenu dnevnu dozu, a ne za zaradu od koje se kupuje pola grada kao nekakvi drugi njihovi zavicajci iz gorstackih Pljevalja, u zatvor na 42 meseca, a oni licno dobiju tap on the wrist od 200 evra. Prosto to nije ljudski. Pokazuje krajnji nedostatak empatije.

    Na stranu to da li mala kolicina droge uopste treba da bude kriminalizovana, ali posto u Srbiji ona to jeste, ako si vec taj koji (odabira da) krsi zakon, nije u redu da sve iskuliras, laganica se izvuces, posebno ako si i onako privilegovan kao neko u fiktivnom braku s diplomatom i proteziran od strane mocnika (mahom, ali ne samo sa Zapada) zato sto si postao popularan sa par pristojnih radova pre mnogo godina, na cijim lovorikama zivis i dalje, a da istovremeno nekog tamo jadnika — kog si ti trazio, nije ti on upadao na gajbu kroz odzak da ti valja koks — uvalis u fekalije.

    Dakle, to je osnovni problem za mene: necije licemerje i osecaj da ima konstantno prava na balkanske i druge divlje juznjacke privilegije, od pomisli na kakve se Holandjanima i Norvezanima dize kosa na glavi. A ne nekakva gomila glupavih tvitova.

    Tako ja to vidim…

    Reply

Ostavi komentar.