Култура предаје: Зашто Србија не шаље војску на Косово

Посечена шума, убијени жандарм и верска репресија над 150 повратника биланс је зулума косовских Албанаца над Србима у само једном дану, на Велику Госпојину 2014. године.

Свега два дана раније, породице убијених и несталих са КиМ протествовале су што сви ћуте о 2.500 српских жртава, а нико од 300 отмичара и убица већ 16 година није процесуиран.

Две недеље раније, обележили смо 11 година од убиства деце у Гораждевцу. Једно дете је, иако погођено са осам метака, преживело да сведочи како га је руља рањеног тукла на путу за болницу, где су га лекари и пацијенти дочекали коментарима: „Ко год да је то урадио – свака му част“.

Реакција на Великогоспојински зулум 2014. биће иста као и на Видовдански зулум 2012, као и на сва друга српска страдања одавде до Јасеновца. Сваки злочин над Србима је злочин без казне. За одсуство реакције по правилу је крив неко други: Хаг, КФОР, светска јавност, српска влада, судбина… Али шта ако је проблем у нама?

Тестирајмо себе простим питањем: како би било да пошаљемо војску на Косово? Само први контингент од 1.000 предвиђених резолуцијом 1244, у одговору на сталне злочине и кршења људских права. Не питам за реакцију владе, питам за реакцију народа, нашу реакцију. Шта прво осетимо и помислимо?

„То је немогуће”?

Човек не мора да буде експерт да би знао да је нешто немогуће. Довољно је да има поглед на свет. Али, различите културе различито виде исте ствари. КФОР је својевремено отварао ватру на ненаоружане демонстранте и спроводио рацију по породичним кућама да би разбио српску блокаду српског пута. А наше снаге безбедности „не могу” да хапсе наоружане лопове и убице. Претходна поколења су одбранила Србију од два царства, ми „не можемо” да је одбранимо од „шумокрадица”. Уместо да их научимо да морају да поштују законе Србије, шумокрадице су нама очитале лекцију, и то какву: српска глава вреди мање од кубика дрва.

Наше „немогуће” није чињенично стање, већ специфичан поглед на свет, који се уклапа у дугу традицију ропства. Робови су ти који не могу да се боре и не реагују кад страдају. Ми смо били робови, а када смо збацили турски јарам, нисмо до краја одбацили ропски менталитет.

Културни рат ропства и слободе наставио се зато и након ратова за ослобођење. Тај рат је српска елита сматрала пресудним за националну културу и идентитет.

Вук према њему дели циклусе песама, Цвијић типове становништва, а добио је и посебан мотив у српској књижевности. Код Његоша, у преписци Селим-паше и владике Данила („Тврд је орах воћка чудновата”), код Вишњића, у разговору каде Кулинове и два врана гаврана („Србија се умирит’ не може”), код Црњанског, у разговору Вука Исаковича са печујским бискупом („Поживе моје православље слатко”), па и у читавим делима, као што је Матавуљев Пилипенда.

Можда најупечатљивији сукоб ропског и слободарског идентитета налазимо у народној песми Иво Сенковић и Ага од Рибника. Иво у сред борбе остаје без коња. У наизглед безизлазној ситацији, ага покушава да га начини робом. Говори му шта нема и шта не може: „Већ се предај, Сенковићу Иво”. Али Иво има другачији поглед на свет. Он гледа у своје руке, шта има и шта може: „Ако си ме с коњем раставио, са сабљом ме раставио ниси. Ево сабље родитеља мога!”. Та сабља ће одсећи агину главу. Оваквим порукама се наш народни певач уградио у светску баштину.

Све је исто као некад, само је наше поколење на погрешној страни у културном рату. Од нас нећеш чути „Ево сабље родитеља мога!” већ „Предај се!”. Ага, паша и бискуп били би задовољни, Иво би се стидео.

Корен наших проблема није немогућа политичка ни безбедносна ситуација, већ немогућа национална култура. Не можемо имати ропску културу и слободну државу. Ако ћемо да будемо раја, бићемо раја до краја.

Колико сам критичан према овом поколењу, толико имам вере у нова. Мале су шансе да ће се они повести за нашом културом предаје и немоћи, јер су видели њене резултате. Уместо тога, погледаће шта имају и шта могу, и неће им требати дуго да схвате да још увек имамо народ, државу… и војску.

Робови се не боре”, Вечерње Новости, 2. септембар 2014, стр 16, са мањим изменама.

Vecernje Novosti 02.09.2014.

Повезани чланци

Остајте овде да градимо Србију Прослављени глумац Небојша Дугалић са своје петоро деце одлази у Канаду. Да ли је напуштање Србије заиста једино решење?...
Чистка по Куртијевом рецепту Почетком године питали смо се чему Аљбин Курти подучава београдску Иницијативу младих за људска права. Како правити Велику Албанију? Како ор...
Где је сада осуда цензуре? Отказана промоција књиге у Дому Војске! Где су сада повици на цензуру, где борци за слободу говора? Ал’ где ли је боже лањски снег?...
Етничко чишћење српске културе Власт је сменила своје људе да би поставила кадрове опозиције - где је још могуће прочитати овакву вест?...
Петиција 15 интелектуалаца против дискриминације (Политика, 17.12.2014) Упућујемо јавни протест због кршења основних правила демократског понашања на страницама културног додатка Политике од 10. маја 2014. године...

23 коментара

  1. covek u pravu,ali pitanje je zasto bi nasi dusebriznici to radili,onda se situacija drasticno menja,moze neko i dabude kritikovan,da ne kazem jeben,,i da pocrveni od stida zarad toga sto je nesto stvarno uradio da bi odbranio svoju zemlju i kako vole da kazu buducnost nase dece.

    Reply
  2. Najveci problem su nasi ljudi,koji su prodane duse i za novac bi sve dali.Prvo trebamo nase redove ocistit,pa onda ici napred.Mnogo je lakse se boriti protiv neprijatelja sa strane,nego od neprijatelja iznutra.Za mnoge iznutra i neznamo da su nam neprijatelji i da bi nas prodali za saku para.Podpuno se slazem sa svim napisanim,nasi predaci su Srpstvo branili i odbranili u mnogo gorim uslovima sa sabljama u rukama.Trebamo se stidit,ne samo politicari nego i nas narod,sto mirno posmatramo kako nam na Kosovu ubijaju nase Srbe i nasu djecu.

    Reply
    • prosle godine u jesen je na hol. medijima bilo govora o vec oformljenoj drzavi kosovo, ali kaze spikerka njihov(srpski) predsednik to nikad javno nece priznati. Ambasada kosova otvorena u hagu u ulici anna paulovnna 56. u istoj ulici malo nanize je bila ambasada albanije koja je od pre nekoliko meseca zatvorena i nema vise nikakvih tablica na zgradi.

      Reply
  3. Gospodine Fajgelj, ovo je prvi tekst koji postavlja pitanje zasto NIKO ne reaguje? Na FB citam vatrene komentare protiv izdajnicke vlasti, ponekad i sama tako komentarisem. Kad sam dala predlog da se sve FB grupe spoje u jednu(ima ih bezbroj), da se sastanemo i osnujemo Udruzenje gradjana, TAJAC. Niko se ne pokrece. Skoro da sam izgubila nadu da ce se nasoj zemlji povratiti izgubljeno dostojanstvo. Neki tracak je jos tu…Neki drugi narod bi vec bio na ulicama, slao bi protestna pisma vlasti, izrazavao bi nezadovoljstvo na bilo koji nacin, ima ih bezbroj…Ne znam kako da to razumem. Doci ce svakome od nas na kucni prag, kad tad, ako se nesto HITNO ne ucini. Hvala Vam za ovaj tekst koji mi vraca nadu da nije sve izgubljeno.

    Reply
  4. Оставите бриге светске и земаљске, све привидне правде и неправде, и уперите поглед к Небу – Богу Троједноме. Тамо је отаџбина наша, овде смо само привремени гости. За све ово што нам се дешава сами смо криви. Чињеница. У том знању се смиримо. Држимо ум у аду али не очајавајмо. Све ово што нам се дешава су невоље и страдања кроз које се спашавамо стрпљењем и трпљењем, наравно ко хоће да понесе Крст. Али тешко ономе кроз кога саблазни дођу. Боље би му било да се није ни родио.
    Г. Андреј, изгорећете на овој ватри у којој се печете, а мислите да Богу и Истини славу и хвалу одајете. То је само привид, јер све време сте у мисаоном немиру заокупљени истеривањем правде, тзв. исправљањем криве Дрине. Али сте заборавили да је непријатељ наш ђаво лукави стратег и има „фору“ за сваки наш потез, био он добар или лош. И сломи нас тамо где смо најтањи (у вашем случају национално страдање и борба за Истину и Правду). Зато вам искрено саветујем да се оканете јаловога посла ‘буђења националне свести’. Земаљско је за малена царство а Небеско увек и довека. Будите оне који не желе да се пробуде. Који се зову да су живи а уствари су мртви – окречени гробови, по речи Господњој. И знате шта, они су то драговољно изабрали, и свој избор не би да мењају. Не воле што им дрмусате кавез, јер то је атак на „комфор“ и „слободу“. И нек иду с милим Богом, нек им је у помоћ! Како они, тако и ‘наша’ будућа поколења, која срљају све више и више, све даље и даље. И томе неће бити краја. Зато се посветите спасењу душе своје (и својих ближњих) усредсредивши се на стражење над помислима, мислима, речима и делима. И ако победите у тој борби, Бог ће вас благословити, наградити даром проповедања. И ви ћете добити моћ да будите људе и људи ће вас слушати. Овако, ваш глас остаје без еха, а дајете све од себе и више сте уморни од свега! Трошите се а нихил ждере ли ждере. Тај пут се завршава или дубоким разочарањем/огорчењем или високим прегоревањем. Доста је сваком дану зла свога. И да завршим, по речима Светог Серафима Саровског: Смири се и хиљаду ће се око тебе спасити.
    Мир ти и благослов од Господа нашега Исуса Христа, амин.

    Reply
    • Hvala gospodinu Andreju na ovom tekstu, nemam komentar. Sve je receno, sta se moze uraditi osim nikada se ne predati volji ili strahu vecine.

      Odgovor gospodinu: J x
      Muka mi je bilo dok sam citao vas pateticni komentar zasnovan na dubokom sujevjerju. Najveci vas problem je verovanje da je ovaj zivot prolazan i da je neka vrsta testa za sledeci i ono je jedno od glavnih razloga zasto ljudi i narodi dolaze u ovakve situacije. „pogni glavu, budi pokoran i ponizan, bog ce te nagraditi“ i prodje ti jedini i kratki zivot koji imas u verovanju da dolazi nesto bolje iz cistog razloga jer je coveku urodjen preveliki ego i ne moze da se pomiri sa time da je samo prolazan, beznacajan i ne mnogo razlicit od zivotinja, osim malo razvijenijeg intelekta. Vasa i vama slicna verovanja su glavni razlog bede u svetu, razlog zasto ljudi ne znaju da si pomognu, zasto poginju glave i cekaju da ih „veliki brat“ koji je napravio CEO UNIVERZUM samo za njih jer su oni posebni i najbitniji, nagradi. Kakvo sramotno vidjenje, raditi sva dobra dela samo da bi bio nagradjen u sledecem zivotu. Najsramotniji oblik verovanja, ponizan i poltronski, iskovan u vecitoj teznji da budemo robovi. Verujte u samog sebe i u prirodu, ponasajte se tad pravedno i budite dobar covek bez nade za nagradom, posticete visinu koju u vasem praznoverju ne mozete da zamislite. I mozda, ali mozda cete uzeti sudbinu u svoje ruke i izaci na ulice i potruditi se da uzmete kontrolu nad svojim zivotom iz ruku lopova, ubica i nitkova umesto da se sakrivate u rupe i cekate da vas vas veliki brat nagradi…

      Reply
    • Да ли Ви верујете у Христа или у нерад?

      Рад искушава и тело и душу. Могуће су две екстремне реакције између којих се већина нас тражи златну средину: једнима је рад циљ по себи, други су убеђени нерадници. Неки, мање мудри, до те мере верују у свој нерад и неактивност, да мисионаре, подучавају и осуђују друге.

      Не, хришћанство није нерад, Божији мир није нерад. Човек је радио и у Рају, пре пада. Неки од највећих аскета били су и највећи и најнеуморнији радници на народној њиви, као Св. Сава или Св. Петар Цетињски који је ”волео народ као своју душу”, и горео на истој тој ватри коју помињете. Да није, питање је шта би данас од нас било.

      И питање је, шта ће бити, ако и ми не прионемо на народну њиву, онако, са жаром, из све снаге (теолошки термин је ”ревносно”), као што човек ради све до чега му је стало. Благи Христос је ретко говорио као судија прошли пут кад је био међу нама, али је најстрашније речи имао не за ватрене, па ни за ледене, већ за млаке: ”Млаке ћу избљувати”.

      Можете послушати излагање ”Православни хришћани и друштвени активизам” које сам на ту тему одржао 2008. у оквиру Школе православне духовности https://www.youtube.com/watch?v=jRTkAMdNVJQ. Делове је пренело и Православље: http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1009/tekst/obnova-pozitivnih-vrednosti/

      Reply
  5. Smesni ste zaista. Secate se sta je bilo zadnji put kada smo negde poslali vosju?
    da vas podsetim (posto sam ziveo u tom vremenu):
    1.lupili nam sankcije
    2. razvio se kriminal u srbiji
    3. nismo imali ni za hranu ni za lekove, inflacija koja je stigla do krova sveta.
    Zaista zelite nesto tako opet da se desi? Ovaj tekst odgovara samo prodavcima oruzja koji prodaju vruce parole da bi plasirali svoje produkte za ubijanje.
    Poredjenje nase vojske sa KFOROM je smesno. Oni imaju medjunarodnu zastitu a nas ce rusi zajebati kao sto su nas zajebali svaki put. Pogledajte Ukrainu i sve ce vam biti jasno…
    Zato pamet u glavu i pustimo da se resi nesto mirnim putem, a ove vruce parole sacuvaj za kucu. I ako oces da ides da ubijas nekog, slobodno idi prvi i povedi svoju decu. Posto svima koji misle da ce oruzjem resiti probleme savetujem prestanak prokreacije.
    Pozdrav

    Reply
  6. Srbija nema međunarodno pravni osnov da „šalje“ vojsku na Kosovo, zato što je prisustvo vojske Srbije u četiri svrhe, koje je definisano u aneksu 2 UN1244 (nekoliko stotina pripadnika osoblja za vezu sa medjunarodnom misijom, prisustvo na granicnim prelazima, uklanjanju mina i zaštite kulturnih dobara), uslovljeno sporazumom NATO i Vojske SRJ iz Kumanova, tj. vojno-tehničkim sporazumom. UN1244 nedvosmisleno upućuje da se ova odredba reguliše sporazumom VSRJ i NATO.

    Sporazum u dodatku 5 kaže da: „Без обзира на било коју одредбу овог Споразума, Стране разумеју и сагласне су са тим да командант међународних безбедносних снага („КФОР“) има право и овлашћење да примора на уклањање, повлачење или релокацију одређених снага и оружја, и да наложи обуставу било којих активности за које командант међународних безбедносних снага („КФОР“) сматра да представљају потенцијалну опасност било међународним безбедносним снагама („КФОР“) било њиховој мисији, или некој другој Страни. Снаге које се не прераспореде, повуку, релоцирају или не престану да угрожавају или потенцијално угрожавају активности након таквог захтева међународних безбедносних снага („КФОР“), биће изложене војној акцији међународних безбедносних снага („КФОР“), укључујући и употребу нужне силе како би се обезбедило поштовање.“

    Prema tome, striktno definisano prisustvo nekoliko stotina pripadnika vojske na Kosovu i Metohiji, ili njihovo odstranjivanje iz tog prisustva, diskreciono je pravo komandanta KFORa, koji može da proceni da bi takvo prisustvo izazvalo bezbedosni rizik.

    Nadam se da ćete prestati da obmanjujete javnost u vezi sa pravom Srbije da svojom voljom „pošalje“ makar jednog redara, a da pritom ne bude legitimna meta cevi međunarodnih oružanih snaga.

    Reply
    • Ваш цитат каже да је присуство војске могуће а ви да је немогуће. Ту разлику између стварности и нашег тумачења стварности сам и покушао да објасним у чланку, предлажем да га прочитате поново.

      Што се тиче Резолуције 1244 она је у мом чланку поменута само као пример, да да неки оквир. У међувремену су потписана и друга документа, а треба подсетити и на бројне примере да демократска држава пошаље војску мимо одлука УН, нпр. када јој је заштита сопствених грађана приоритет. А ви мени реците да се као грађанин не осећате угрожено када знате да у вашој држави лопов убије жандарма и оде кући, где је заштићен од било какве контроле, реакције и закона. И реците да стварно браните такво стање.

      Reply
      • Poštovani Andrej,

        Argumentovao sam zašto Srbija ne može da samoinicijativno „pošalje“ bilo šta od nekoliko stotina članova „osoblja“ (čije su dužnosti neborbene i striktno definisane u UN1244), jer je potrebna saglasnost komandanta KFORa, koju nemamo i ne možemo ni da očekujemo. Sve što bi Srbija uradila mimo vojnotehničkog sporazuma bilo bi akt agresije i u suprotnosti sa međunarodnim pravom na koje se poziva.

        Nemojmo da se zavaravano, UN1244 i kumanovsku kapitulaciju je sastavio NATO agresor onako kako je njemu odgovaralo. Ubacio je klauzule o „teritorijalnom integritetu SRJ“ u Rezoluciju, kao i povratak nekih pripadnika VSRJ u Sporazum samo da bi Srbi „sačuvali obraz“. A suština sporazuma se nalazi u odredbama koje kažu da će se finalni status rešiti nakon svega toga i da će uzeti u obzir „sporazum“ u Rambujeu, kao i u kumanovskoj klauzuli koja daje pravo KFORu da odluči ko sme da uđe sa oružjem na Kosovo.

        Bilo kakva srpska intervencija naišla bi na legalnu protiv-intervenciju NATO i gotovo sigurno uništenje srpskih snaga. Kome je to u interesu? Kosovo nam nije oteto na bojnom polju, već odlukom velikih sila. Ne budimo u zabludi da može drugačije da se vrati.

        Reply
  7. Pošto se pozivate na istorijske ličnosti iz naše slavne prošlosti, ne bi se bilo zgoreg podsetiti da je zarad očuvanja srpskog naroda Stefan Nemanja kapitulirao pred Vizantijom i celivao stopala Manojla I Komnena – ne gubivši iz vida da mu je državna samostalnost samo sredstvo za dobrobit naroda, a ne cilj sam po sebi. Slično je postupio despot Stefan Lazarević, čija je sestra završila u haremu ubice njegovog oca. Državnost Srbije na koju se danas pozivamo doneo nam je Miloš Obrenović, koji je takođe našao sporazum sa velikim neprijateljem Portom…

    Srpski narod mogu da ugroze ili zaštite odnosi među velikim silama i naše postavljanje u datom trenutku prema njima. Tako je uvek bilo i biće. Nikakva vojna intervencija ne može da zaštiti srpski narod, čak ni na kraće staze.

    Reply
  8. Pa idi ratuj, ko ti brani. Ja se secam ’99 i nemoci. Moracemo pojesti jos dosta g..ana pre nego uopste budemo mogli razgovarati sa nekim. Sada ne postojimo kao faktor i dotle smo upravo dogurali ratobornom politikom kakvu Vi i slicni Vama propagiraju. Svaki rat koji smo vodili, oduzeo nam je po jedan argument i po jednog dzokera. Vise nas niko nista i ne pita zato sto nismo bili mudri kada nismo bili u pravu. Sada, kada jesmo u pravu, kada je od Kosova napravljen presedan protiv kakvog se bas danas zapad bori, niko nas nista i ne pita. Zato cutljivo, mudro i podmuklo… Ti vojnici, koje bismo poslali na Kosovo, bili bi glineni golubovi mnogo ozbiljnijim silama i mac u ruci onima koji zele da nam odseku glavu.

    Reply
  9. da ne idu na kosovo zato sto su oni svi za to SRBI SU UVEK BILI ROBOVI U SOPSTVENOJ ZEMLJI MI NIKADA NEMOZEMO CUVATI SRBIJU KAD SU SRBI ZA PARE PRODAVALI SVOJA OGNJISTA I SIPTARIMA I TURCIMA I CIGANIMA I STA DA PRICAMO DALJE TAKO SU IM DLI MOGUCNOST DA PREKRAJAJU KOSMET

    Reply

Остави коментар.