Клинтон нас није повезао

Маркетиншки стручњаци окитили су Београд сликама Била Клинтона који дува у саксофон како би рекламирали нову серију „Деведесете: Деценија која нас је повезала“.

Деведесете: Деценија која нас је повезала

То је део глобалне кампање коју Национална географија спроводи пред премијерно приказивање своје серије у 171 држави света, па и у Србији.

Проблем је што су у Србији деведесете упамћене по рату, санкцијама и хиперинфлацији, а Клинтон по бомбама, страдању и разарању. Нешто мање и по дувању, али не у саксофон.

Када америчка компанија поручи Србима да нас повезују деведесете, Клинтон и дување, добијамо потпуни маркетиншки промашај. Наравно, рекламе су брже-боље уклоњене са јавних места.

Сада се маркетиншки стручњаци чуде зашто њихова глобална кампања није донела глобалне резултате. Они су очекивали исту реакцију у Вашингтону и Београду. Али, београдски пролазник рекламу не гледа њиховим, већ својим очима, и природна реакција је да се сети како је деведесетих изнад ње горело небо.

Наш поглед на свет чини нашу културу. Различите националне културе могу различито тумачити исту поруку. Не морамо обићи 171 државу да бисмо се уверили у то, довољно је да останемо у Србији.

Бил Клинтон нигде није мање добродошао него у Београду и нигде више него у Приштини, где има свој споменик и булевар. Такве обожаваоце нема ни у Литл Року у Арканзасу, где је саградио председничку библиотеку.

Маркетиншки промашаји због културних разлика дешавају се и најбољима. Ризик је нарочито велик у међународним корпорацијама из чијих прекоокеанских централа се дрво не види од шуме.

Поред свих диплома својих запослених, „Мајкрософт“ је на индијско тржиште пласирао производ са мапом на којој Кашмир није део Индије. Свих 200.000 примерака морало је бити повучено, уз милионске губитке.

Мој фаворит је фармацеутска компанија која је маркетирала нови лек на арапско тржиште помоћу стрипа из три слике: човек се држи за главу – пије лек – насмејан је. Али, Арапи читају здесна налево. Исте изазове имају и Арапи када наступају на страним тржиштима.

Из глобалне перспективе, Београд је Србија, а Србија Београд. Али кад билборди „Славимо Београд“ стигну из Емирата у Нови Сад, Ниш, Крагујевац открива се далеко сложенија локална перспектива.

Ако желе да избегну промашаје, маркетиншки стручњаци морају узети у обзир локалну културу. Глобализација није укинула културне разлике, само је повећала број људи који испадају смешни јер их занемарују.

Востани СербијеВашингтонска централа Националне географије имала је прилику да послуша локал. Њен чувени часопис има српско издање, са домаћом редакцијом, ауторима и темама. Пре годину дана изашао је број „Востани Сербије“ са српским војником на насловници и одличним чланком Николе Буре поводом 100 година Другог балканског рата. Последњи број доноси чланак истог аутора поводом Првог светског рата.

Да је слушала локал, Национална географија се не би рекламирала Клинтоном у Београду, где је његова „ера“ остала заглушена бомбама. Открила би да постоје друге личности и деценије, чак и ратне, које су нас повезале.

Четрдесетих је амерички Србин и официр ОСС (претеча ЦИА) Џорџ Вујновић уз помоћ четника Драже Михаиловића спасао 512 америчких пилота у операцији „Халијард“.

Надам се да ћемо видети рекламе Националне географије са Вујновићем, Теслом, Пупином, и другим личностима које су нас повезале на истој и правој страни цивилизације.

Андреј Фајгељ, „Клинтон нас није повезао”, Вечерње Новости, 9. септембар 2014, стр 16.

Klinton nas nije povezao

Повезани чланци

„Шарли“ син шездесетосмаша О покојнику све најлепше, записали су још стари Грци, а ми Европљани преносили са колена на колено. А онда је наступила 1968. са својим руше...
Одбацити комунистичко наслеђе Речи десничар, конзервативац, патриота, приватник, па чак и српство, имају лош призвук, а за леве тоталитарце не само да немамо негативну ре...
Култура предаје: Зашто Србија не шаље војску на Косово Посечена шума, убијени жандарм и верска репресија над 150 повратника биланс је зулума косовских Албанаца над Србима у само једном дану, на В...
Недеља када смо подигли главу Октобар је месец за револуције, а једна је можда управо почела. У седам октобарских дана одиграло се више несвакидашњих догађаја....
Криза вредности рада Сам израз »криза вредности« и свест да она постоји су општеприсутни, али далеко ређе имамо прилику да сазнамо које су то вредности у кризи, ...

3 коментара

  1. Одавно је америчка администрација изгубила везу са остатком света и добрих пола века једино по чему ће бити упамћена је рат , крв и патња коју су изазвали широм планете…Сада је дошло време да се пљачкашка политика ближи крају и да ће се убудуће лидерство у свету мерити по нечему другом (наука , култура…) а не бомбама којима угониш „демократију“ онима које намераваш да покориш…
    Преглед збивања и чланак „Клинтон нас није повезао“ одлични као и увек кад напише неко ко зна а није ангажован од стране маркентишких агенција да неког или нешто хвали или пљује по сопственом народу … Андреј свакако пише из своје главе и ни за чији интерес … Све честитке …

    Reply

Остави коментар.