Говор у Скупштини Новог Сада

Говор одржан непосредно након именовања за в.д. директора Културног центра Новог Сада, на самом крају маратонске седнице од 9 сати.

Поштованo председништво, уважене даме и господо одборници, желеo сам да вам се обратим као новоизабрани директор Културног центра Новог Сада, a у вашем својству оснивача те установе.

Пре свега сам желео да се представим. Ја сам Андреј Фајгељ. Неки од вас су можда могли да буду у забуни око мог идентитета јер сам ја трећи доктор Фајгељ у нашем граду, после мог деда-стрица Ивана, који је оснивач Института у Сремској Каменици, и мог оца Станислава који је редовни професор психологије. Jа сам овај најмлађи и професор сам француског. Рођен сам у Новом Саду, овде сам завршио факултет, као један од најбољих студената, захваљујући чему сам добио стипендије које су ми омогућиле да магистрирам и докторирам у Француској, такође са највећим успехом. Већ осам година сам запослен на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, тренутно у звању доцента. Био сам активан и у друштвеном активизму. У Новом Саду сам основао више невладиних организација кроз чије активности су прошле хиљаде наших суграђана, чије активности су биле запажене у светским медијима и добиле подршку угледних појединаца из целог света као што су Атаназ Перифан, помоћник градоначелника Париза, или почасни грађанин Новог Сада Ефраим Зуроф. Имао сам у невладином сектору прилике и да организујем велике културне манифестације у нашем граду и да сарађујем са новосадским уметницима. Недавно сам се опробао и у привреди, производњом прве српске ћириличне тастатуре. Говорим петнаестак језика, од којих одлично француски, енглески, италијански и грчки. Срећно сам ожењен и супруга и ја очекујемо четврто дете.

Наравно, мени је мало непријатно, што се по мени можда и види, да на овај начин износим личне догађаје из мог живота и моје резултате, али сматрао сам да је то неопходно зато што је до јавности дошла информација да ја резултата и немам. Oво резултата, међутим, што имам постигао сам захваљујући свом дару и раду али и подршци мојих ментора, моје породице, мојих сарадника. Да су они мени рекли „не“ велики део тога не би био остварен. Такође имао сам срећу у животу да ми се укажу велике и дивне прилике. Моја заслуга је била што ја њима нисам рекао не.

Међу свим приликама које су ми се указале, највећа је ова сада коју сте ми сада указали ви. Ја се на томе захваљујем, много очекујем од те прилике, много очекујем од себе. Ни њој нисам рекао не, иако је и за то било разлога.

Пре свега жао ми је што сам попут свих својих претходника на овом положају изабран кроз процедуру у којој је по мени превелика улога политике. Моја мајка је била кандидат за ову исту позицију, односно за директора тадашње Трибине младих још пре четрдесет година. И тада је то била политичка одлука, што је њу и одвратило од те функције. Ја сањам дан када ће рад и заслуге бити поштоване изнад свега у нашем друштву и када ће се јавни службеници изабирати на правим конкурсима, значи не оним које сами за себе распишу.

Друга сенка која је бачена на моје именовање али и на читаву промену власти у Новом Саду је талас непоштовања који је на свачије изненађење – и нас Новосађана и оних који нас познају као фине и васпитане људе – запљуснуо наш град, наше зидове, наше интернет портале, наше медије, па чак и ову говорницу. Као да је преко ноћи, када је кренула смена власти, престоница културе oдједном постала престоница политичке некултуре.

То није оставило никакву сумњу око мојих будућих приоритета: потребно је пре свега Новом Саду вратити поштовање. Оно поштовање захваљујући ком ми већ вековима овде живимо заједно, иако потичемо из различитих заједница, поштујући себе и поштујући друге. Да, ми у Новом Саду знамо да поштовање функционише у два смера.

Пре свега бих нагласио да ће српска Атина поштовати српску културу. Једна тако банална реченица не би требало да се изговара али ја морам да је изговорим зато што је српска култура такође била на удару говора мржње који се појавио у нашој јавности. Нарочито гусле и ћирилица као њене заиста темељне вредности.

И као што се одједном појавио тај талас, одједном су гусле постале проблем: нешто што нас плаши, нешто што осуђујемо, нешто што презиремо. Није тако било увек. Рецимо наш суграђанин и колега из Магистрата из доба када је Нови Сад постајао престоница културе, Јован Јовановић Змај, волео је и певао о гуслама, баш као и Бранко. Волели су их и Тесла и Пупин. На једном од најбољих универзитета на свету, можда и најбољем, Харварду, гусле се проучавају на чак три катедре и њихови студенти и професори уче наш језик. Овај исти језик који ја говорим, језик који би се могао назвати језиком гусала јер је Вук своју реформу засновао на језику народног стваралаштва.

Шта се дешава када је говор мржње усмерен против гусала или неке друге културне вредности. То није мржња против политичких неистомишљеника. То је мржња против културних темеља сопствене заједнице. Самомржња. Она заслужује исту осуду као и свака друга мржња.

Наравно постоји и мржња у другом смеру у нашем друштву. Ја сам имао прилике и у њу да се уверим. Чак не излазећи из теме гусала (пошто су гусле ушле у јавност јер су део мог доктората). Слични напади и осуде оне друге стране, која своје поштује али туђе не поштује, били су усмерени на моје активности када сам рецимо ишао у Тузлу да са колегама са Харварда говорим о муслиманским гуслама, које такође постоје, или када сам ишао да са колегама косовским Албанцима у Приштини говорим о албанским гуслама.

Како то да су културне и научне теме, наизглед неутралне, постале тема напада и осуда у нашој јавности са обе стране? Тако што је наша јавност подељена на две екстремне струје.

Имамо Прву Србију која не воли туђе. И имамо Другу Србију која не воли своје. Мислим да нам је преко потребна Србија која ће волети. Србија која ће поштовати. Доследно, искрено, и себе, и друге. И мислим да је прикладно да таква Србија крене управо из нашег града. И то ће бити основни принцип по којем ће функционисати КЦНС у наредном периоду. 

Што се тиче активности које ћемо спроводити, као што знате, КЦНС има дугачку традицију. Неке од активности трају, неке ће почети за који дан а моге од њих се одржавају годинама, па и деценијама. Тај период постаје још дужи ако посматрамо и дужи културни континуитет Новог Сада. С те стране мени је част и одговорност да наставим оно што је пре мене започето и на то ће одлазити велики део активности Културног центра. Међутим, мени је упућен и изазов, и нама свима, да и наша генерација и наш мандат узида нешто своје у велико здање културе Новог Сада. И ја могу да најавим већ за лето један пројекат који ће заиста померити стандарде у области и служити нашим грађанима на част.

Сада бих се кратко обратио грађанима. Поручио бих им да ја могу да радим под притисцима – навикао сам на то у животу – и да постижем врхунске резултате.

Међутим ово више није моја лична каријера, где је довољан лични рад за успех. Ово је јавна каријера и мени је потребна подршка јавности.

А српска јавност је показала већ више пута да мрзитељи у њој могу да надгласају раднике. И сматрам да је овај талас непоштовања само симптом једне кризе вредности, основних питања који се постављају: шта је нормално, шта је ненормално, шта је за похвалу, шта је за осуду.

И у тој кризи као и у свакој другој, две стране – они који су у праву и који нису у праву, преваранти и преварени – могу док траје суђење (јер криза значи суд) да износе своје ставове равноправно. Све до тренутка осуде.

Судије су грађани. Ја бих замолио грађане да суд донесу што пре али да га донесу озбиљно, одговорно, не заснивајући се на гласинама и предрасудама, него на основу дела и разлога.

Хвала вам.

Говор у Скупштини Новог Сада

Повезани чланци

Пристрасност Што се више бориш против њега то ће више расти - рече Атина Херкулу о инату, који је под ударцима његове батине само постајао већи и већи. С...
„Србија ће процветати“ – Демократски без муке 11.9.2014. Андреј Фајгељ у емисији Душанке Петровић ”Демократски без муке” на Радио Београду 2....
НАТО нам сада диктира и број жртава НАТО-а Јелена Милић, Наташа Кандић и Соња Бисерко утврдиле да су српске жртве ”манипулација”....
Етничко чишћење српске културе Власт је сменила своје људе да би поставила кадрове опозиције - где је још могуће прочитати овакву вест?...

Остави коментар.