Фајгељ: Ни дворац, ни Еђшег

Стрељана коју многи неправилно називају „Дворац Еђшег” никада није била ни дворац ни Еђшег.

Стрељачка дворана

Зграда је саграђена 1890. као стрељана. Некада се нисмо стидели да ствари зовемо својим именом на свом језику, па је изнад улаза ћирилицом писало ”Стрељачка дворана”, а са леве и десне стране је исти текст стајао на немачком и мађарском језику. Зграда је отворена у част стогодишњице ”Новосадског грађанског стрељачког друштва”, најстаријег спортског друштва у нашем граду и шире, основаног 1790. године.

Данашњи углед новосадског стрељаштва у српском спорту, мерен између осталог и бројем олимпијских медаља, показује да традиција увек нађе начин да преживи, упркос менама и зубу времена. Ипак, да трајати није лако показује деценијско пропадање Стрељане и заборав њеног имена и првобитне намене.

Зграда је деценијама стајала руинирана, без врата и прозора, проваљеног крова, а судећи по измету који је прекривао под, главна намена била јој је да служи као јавни заход. Најчешћи посетиоци били су бескућници, пијанци и наркомани, а једини стрелци билу су комшијски клинци који су у дворишту гађали кош. Назив ”Стрељана” се задржао и кроз време пропадања, али је у жаргону почео да се користи и ”Ечег”.

Жаргонски назив ”Ечег” вуче порекло из 1945. године, када су нове комунистичке власти основале спортски клуб Јединство (на мађарском Егyсéг, Еђшег) и доделиле му Стрељану конфисковану од Грађанског стрељачког друштва, претходно проглашеног сарадником окупатора. Године 2011. коначно је почела обнова зграде, али не и сећања. Напротив, неко је жаргон претворио у званични назив. Чак и уз тачнији и тежи изговор ”Еђшег”, то је као кад би Београђани написали да се на Тргу Републике налази споменик – коњу. А онда, зашто да не, и Кнез Михајлову преименовали у ”Коњску”.

Да ствар буде гора, ниоткуда је искрсла и реч ”Дворац”. Неки новинар или градски службеник се толико заиграо кума, да је грађевинско наслеђе старо више од сто година ођедном крстио дворцем. А зашто не пирамида, аквадукт или лансирна рампа? Овим путем га позивам да нам се представи и објасни своје мотиве, а ми у међувремену можемо само да нагађамо.

Инсистирање на називу из 1945. подсећа на тврдњу из Пајтићеве декларације да је Војводина настала вољом народа 1945. Можда су градска и покрајинска власт сматрале да те године почиње историја. Инсистирање на дворцу би могло да се објасни жељом да звучимо европски. ”Дворац Еђшег” звучи као ”Вила Пар Екселанс” или ”Палата Ексцелзиор”, док је ”Стрељана” тако обична, тако наша. И тако аутентична.

Европска пракса је сасвим другачија. У склопу Европске престонице културе стари објекти се често обнављају у културне намене тако да задрже аутентични назив, попут хангара Ј1 у Марсеју, Касарне/Културпарка у Кошицама или Културне четврти Жолнаи у Печују, која носи име по фабрици чији пирогранитни црепови и данас красе кров новосадске ”катедрале”.

Ове аргументе сам више пута истицао саговорницима у медијима и градској власти и наилазио на начелно одобравање али и јак противаргумент: сви су већ почели да говоре ”Дворац Еђшег”. Сви говоре погрешно само ако их неко превари а нико не исправи. Има Новосађана који држе до себе и не просипају своје бисере као што су најстарије спортско друштво и Стрељана. Има Војвођана који знају када смо – и зашто – изборили Војводину. Нама историја не почиње 1945.

Свеједно је да ли се ради о згради, сећању или језику: немар је свако наслеђе оставио у рушевинама. Време је да чувамо и градимо.

* Аутор је директор КЦ Новог Сада и председник Организационог одбора „Нови Сад европска престоница културе”

Дневник, ”Фајгељ: Ни дворац, ни Еђшег”, 4. јул 2014

Повезани чланци

Осам заблуда о ћирилици Постоје два опречна погледа на српско писмо. Ја ћу их назвати становиштима асимилације и афирмације....
Претварање напуштених објеката у културне станице (Дневник) О кандидатури Новог Сада за Европску престоницу културе прича се већ годинама, али је ова 2014. протекла у знаку неколико важних одлука у ве...
Где је сада осуда цензуре? Отказана промоција књиге у Дому Војске! Где су сада повици на цензуру, где борци за слободу говора? Ал’ где ли је боже лањски снег?...
Не одвајајмо Пупина и Теслу Данас, кад обележавамо 160 година од рођења Михајла Пупина, последње је време да престанемо да раздвајамо два великана. Без Пупиновог модела...
Српска децо постаните бабе На Харварду мртва трка између Американаца и Кинеза. Не зна се ко је мотивисанији. А где смо ми?...

Остави коментар.