Фајгељ: Ни дворац, ни Еђшег

Стрељана коју многи неправилно називају „Дворац Еђшег” никада није била ни дворац ни Еђшег.

Стрељачка дворана

Зграда је саграђена 1890. као стрељана. Некада се нисмо стидели да ствари зовемо својим именом на свом језику, па је изнад улаза ћирилицом писало ”Стрељачка дворана”, а са леве и десне стране је исти текст стајао на немачком и мађарском језику. Зграда је отворена у част стогодишњице ”Новосадског грађанског стрељачког друштва”, најстаријег спортског друштва у нашем граду и шире, основаног 1790. године.

Данашњи углед новосадског стрељаштва у српском спорту, мерен између осталог и бројем олимпијских медаља, показује да традиција увек нађе начин да преживи, упркос менама и зубу времена. Ипак, да трајати није лако показује деценијско пропадање Стрељане и заборав њеног имена и првобитне намене.

Зграда је деценијама стајала руинирана, без врата и прозора, проваљеног крова, а судећи по измету који је прекривао под, главна намена била јој је да служи као јавни заход. Најчешћи посетиоци били су бескућници, пијанци и наркомани, а једини стрелци билу су комшијски клинци који су у дворишту гађали кош. Назив ”Стрељана” се задржао и кроз време пропадања, али је у жаргону почео да се користи и ”Ечег”.

Жаргонски назив ”Ечег” вуче порекло из 1945. године, када су нове комунистичке власти основале спортски клуб Јединство (на мађарском Egység, Еђшег) и доделиле му Стрељану конфисковану од Грађанског стрељачког друштва, претходно проглашеног сарадником окупатора. Године 2011. коначно је почела обнова зграде, али не и сећања. Напротив, неко је жаргон претворио у званични назив. Чак и уз тачнији и тежи изговор ”Еђшег”, то је као кад би Београђани написали да се на Тргу Републике налази споменик – коњу. А онда, зашто да не, и Кнез Михајлову преименовали у ”Коњску”.

Да ствар буде гора, ниоткуда је искрсла и реч ”Дворац”. Неки новинар или градски службеник се толико заиграо кума, да је грађевинско наслеђе старо више од сто година одједном крстио дворцем. А зашто не пирамида, аквадукт или лансирна рампа? Овим путем га позивам да нам се представи и објасни своје мотиве, а ми у међувремену можемо само да нагађамо.

Инсистирање на називу из 1945. подсећа на тврдњу из Пајтићеве декларације да је Војводина настала вољом народа 1945. Можда су градска и покрајинска власт сматрале да те године почиње историја. Инсистирање на дворцу би могло да се објасни жељом да звучимо европски. ”Дворац Еђшег” звучи као ”Вила Пар Екселанс” или ”Палата Ексцелзиор”, док је ”Стрељана” тако обична, тако наша. И тако аутентична.

Европска пракса је сасвим другачија. У склопу Европске престонице културе стари објекти се често обнављају у културне намене тако да задрже аутентични назив, попут хангара Ј1 у Марсеју, Касарне/Културпарка у Кошицама или Културне четврти Жолнаи у Печују, која носи име по фабрици чији пирогранитни црепови и данас красе кров новосадске ”катедрале”.

Ове аргументе сам више пута истицао саговорницима у медијима и градској власти и наилазио на начелно одобравање али и јак противаргумент: сви су већ почели да говоре ”Дворац Еђшег”. Сви говоре погрешно само ако их неко превари а нико не исправи. Има Новосађана који држе до себе и не просипају своје бисере као што су најстарије спортско друштво и Стрељана. Има Војвођана који знају када смо – и зашто – изборили Војводину. Нама историја не почиње 1945.

Свеједно је да ли се ради о згради, сећању или језику: немар је свако наслеђе оставио у рушевинама. Време је да чувамо и градимо.

* Аутор је директор КЦ Новог Сада и председник Организационог одбора „Нови Сад европска престоница културе”

Дневник, ”Фајгељ: Ни дворац, ни Еђшег”, 4. јул 2014. (чланак је у међувремену избрисан са сајта Дневника)

Повезани чланци

Одговор Вучићу: револуција се револуцијом избија Први српски напредњаци из 1881. били су беспоштедни еврореформатори који су Србију предали странцима. Звучи познато?...
Како учити стране језике слушањем преко мобилног (бесплатно*) Слушање је једна од четири језичке вештине, уз говорење, читање и писање. Наиме, језик није знање већ вештина, и не учи се (поготово не напа...
Правда за Давида: хорско цмиздрење као окупаторско оружје Хоћеш правду за Давида? Не дај да његова смрт послужи прљавим циљевима.
Јасеновачки синдром: Ћутање о канонизацији Степинца Геноцид у Јасеновцу је био чудовиштан али није био безуман. Иза њега су стајали државни систем, индустријска организованост и политички план...
Одговор Николи Танасићу: ко није конформиста – екстремиста Мој родољубиви познаник Никола Танасић се јавно придружио Вучићу, Блицу, Информеру и коме све не у оптужбама да сам екстремиста....

Остави коментар.