Evo ja želim sa decom na Kosovo

Povodom najnovije Vučićeve šamarčine srpskom narodu: „Svi govore o svetoj zemlji, samo niko neće na tu svetu zemlju da ide da živi“.

Objasnite mi da li ima bilo ko od vas ko želi da ode da živi u Štimlje ili Glogovac. Pokažite mi jednog Srbina koji bi to učinio sa svojom decom. Kada mi ga pokažete držite mi predavanje, solite mi pamet“.

Predsednik Srbije je taj izazov uputio nakon što je Sabor SPC neočekivano osvetlao obraz nedvosmislenim stavom da „Kosovo i Metohija predstavlja samu srž našeg crkveno-narodnog bića i postojanja„.

Kažem neočekivano jer je klir SPC, pa i sam patrijarh srpski, sve dotle živeo u simfoniji sa aktuelnim srpskim vlastima kakvu ne videsmo od Nemanjića. Ovaj iznenadni zaokret mnoge je ostavio bez teksta. Mediji prosto nisu znali kako da prenesu saopštenje, političari kako da ga prokomentarišu. U takvoj konfuziji se i dogodilo da predsednik Srbije, kao krunski argument, potegne optužbu da nijedan Srbin ne bi da živi na Kosovu.

Ta optužba je laž koju ovim putem lično demantujem. Spreman sam sutra da odem na Kosovo i povedem svoje četvoro dece. Uveren sam da nisam jedini.

Pored toga, ta optužba predstavlja grubo obrtanje uloga. Vučić je taj koji nama treba da pokaže:

  • Jedan hektar kosovske zemlje koji je vlada pripremila za naseljavanje
  • Jedan odred naših snaga reda na Kosovu, na šta imamo pravo po Rezoluciji 1244, da garantuje bezbednost naših porodica
  • Jedan slučaj saradnje elite, privrede, obaveštajnih službi i drugih učesnika na projektu održivog naseljavanja Kosova i Metohije

Narod je tu, ali ne može da radi posao vlasti. Mi vama plaćamo porez, a ne obratno. Šta ste uradili sa našim novcem?

Odgovor je žalosno očigledan: srpske vlasti nisu našle za shodno da ulože ni paru budžeta u takav projekat, iako su prosipale milione na Klintona, strane korporacije, migrante, gej parade, srebreničke Muslimane, atlantske NVO i koga sve ne.

Predsednik traži da mu nešto pokazujemo, a svojim nečinjenjem je učinio nemogućim čak i povratak hiljada srpskih prognanika koji je garantovan međunarodnim pravom, a kamoli daleko zahtevnije naseljavanje. Traži da mu pokažemo jednog Srbina, a ne vidi desetine hiljada koji već žive na Kosovu, uprkos progonima.

Vučić je, kao i obično, spreman na svaku manipulaciju. On, kao najodgovorniji što je odlazak na Kosovo nemoguć, ima obraza da krivicu za to svali na izdani srpski narod. Tako će pravdati i konačnu izdaju: „nisam ja, narod je“.

Povezani članci

Šta je Treća Srbija Govor potpredsednika dr Andreja Fajgelja na Osnivačkoj skupštini Treće Srbije 13.06.2013....
Treća Srbija nije napravljena u Vučićevoj kuhinji, već u mojoj dnevnoj sobi Zašto sam dao ostavku a ostao u politici, i to u stranci sa najgorim publicitetom? Eto baš zato. Da operem Treću Srbiju od kleveta....
Povratnici u Srbiju: Najbolje prolaze najgori (Vesti onlajn) Kad sam se sa doktoratom vratio u Srbiju, nisam očekivao crveni tepih, ali ni da će mi sva vrata biti zatvorena, ni da će me dočekati na nož...
Aleksandar Veljić profiter? Sram vas bilo! Beta je danas objavila optužbe da je Aleksandar Veljić, istoričar i aktivista, pokušao da profitira od poplava. Agencijsku vest, dok ovo piše...

12 komentara

  1. Hristos Vaskrse !!! Ja već priupitao prijatelja u V. Hoči, nadam se nešto naći što mogu da priuštim, manju kuću a i mali vinograd … S Božijom pomoći, ako mognete i vi tu, bila bi družba i plemeniti rad … Pozz tvoje mnogo

    Reply
    • Vaistinu vaskrse! Javi se. Dugo se bavim idejom povratka na selo, na zemlju i pokušajima da je ostvarim. Pisao sam o tome i u knjizi Posle Vučića. Proteklih godina sam stekao i prakse koliko sam mogao na nasleđenom komadu zemlje gde smo svojim rukama kuću sagradili, posadili voće. Došao sam dotle da po nekoliko dana tamo provedemo, voda sa izvora, divlje bilje. Ja provedem i po par meseci. U narednim koracima me sprečava siromaštvo i odgovornost prema porodici. Kosovo bi bilo idealno, najpotpunije, najsmelije rešenje, i najnormalnije kada bismo imali državu koja bi podržavala takve projekte. Recimo, onako kako to Izrael radi sa kibucima. Ali izraelska država radi za svoje interese (i to nemilosrdno gazeći druge narode, baš ovih dana), a srpska država radi za druge, nemilosrdno gazeći sebe. Takođe, Izrael je ključni saveznik globalizma, a Srbija njegov tradicionalni protivnik i žrtva. Tako da poređenje sa Izraelom zapravo ne stoji. Moje iskustvo govori da smo prepušteni sami sebi, da uradimo koliko ko može.

      Reply
  2. Vaistinu Voskrese brate. Pratila sam tvoju kampanju pre i posle prikupljanja potpisa za kanditaturu za predsednika. Žao mi je što su se dogodile opstrukcije na tom putu, ali ko zna zašto je to tako ,,da se ne žalostimo oko prošlih dana“ Apostol Pavle. Hteli smo da glasamo suprug i ja, jer smo videli da si zaista u sve ušao čistog srca i obraza. Svako ko iole poštuje i zna za Zakon Božiji vidi šta se događa u ovom smutnom vremenu i verujem da bi dao svoj i mali doprinos da se stvari koje štete svima nama prevaziđu. Zašto se to ne događa, neko moje mišljenje je, nadam se da ne grešim, zbog toga što oni koji okupljaju neki broj ljudi nisu međusobno jednomišljeni ili su samo delimično. Gospod nam ovo zapoveda ali naša pala priroda uvek pokvari, kad izrasta u gordost. Ti si sam nastupao, i iz tog razloga mislim da bi mogao svakoga u lice da pogledaš i kažeš, brate stani uz brata i ajde da uradimo nešto. Mislim na sabranje najpre bratije koji već okupljaju ljude za isti i sličan cilj. Trebao bi ti tim, i ako se sabere par ljudi sabraće se i drugi uz pomoć Boga našeg živoga. Jer se ne sakupljamo da bi smo se izborili protiv nekog ili nečeg već se sakupljamo oko Krsta a to znači da je to krajnje nastojanje da ne nestane borba za ono što je najbitnije a to su ljudske duše.

    Reply
    • Ne znam koga imate u vidu pod bratijom koji okupljaju ljude, ali probao sam sabiranje mnogo puta, upravo verujući u taj princip. Razuveren sam. Nije što princip ne valja, već što bratija ne valja.

      Reply
  3. Monah Antonije – Valjevska Gračanica, Boris Malagurski – novinar,Sima Radovanović,Doktorka Jovana Stojković, Doktorka Danica Gruičić, Petar Radisavljević – Pokret za Cara ima i ovih ravnogoraca ima i Otaca Crkve koji će pomoći. Ne mogu da se setim svih koji istupaju javno protiv ove tiranije. Ima ih još.

    Reply
    • Kao i vi sam bio željan zajedništva. Godine sam proveo pokušavajući da ostvarim taj i neke druge ideale. Vrhunac mojih pokušaja, nakon godina čekanja, slušanja, ulaganja u druge ljude, je bio kada sam istupio i rekao evo ja krećem, ko hoće može za mnom. Niko nije obratio pažnju, ni ljudi koje sam dobro poznavao, kao što je Boris (novinar je, mogao je bar izvestiti i tako probiti medijsku blokadu, molio sam za to). Zanimljivo, Jovana je prišla organizaciji koja me je kandidovala, ali neposredno nakon što su me ovi izdali. Pre toga je nigde nije bilo. Sa Antonijem sam imao malo iskustava, sve pozitivnih. Danicu sam viđao po nekim okupljanjima u sumnjivom društvu. Niste pomenuli Dragaša, kojeg poznajem kao dorćolskog fajtera, aktivistu koji neumorno okuplja i poziva (tu je i Danica), a kad sam mu rekao evo konkretne prilike, idemo, odgovorio je „bojkotujem“. Radisavljevića ne poznajem. Oci ne sumnjam da podržavaju molitveno, inače mislim da su digli ruke. Klir crkve je po mom iskustvu u srcu problema – nije reaktivan prema nadirućem liberal-progresivizmu, već je njegovo leglo i izvor, ili barem deo nacionalnog tela koje je rak najjače napao i gde su simptomi najizraženiji. Liberali su za njih male bebe, to svedočim i po udarima koje sam lično pretrpeo. Naravno, ostajem uz majku crkvu. Ali uz malu nedoumicu na koga je Gospod mislio pod „osnovaću crkvu svoju“. Svakako ne na onu koja ga je raspela, i koja bi ga mislim i danas isto tako raspela. Mislim da smo to mi koji verujemo bez obzira na sve, i koji postojimo bez obzira na sve Ane i Kajafe. Što se tiče mehaničkog ujedinjavanja ljudi od kojih je velika većina lažna, kontrolisana opozicija, bilo da su svesni plaćeni agenti, ili nesvesni korisni idioti, to može doneti boljitak samo u našem naivnom i uzaludnom nadanju, koje nema osnova u stvarnosti. Evo moja kandidatura je realno mogla da promeni neke najužasnije aspekte okupacije. Bila je to i konkretna prilika za ujedinjavanje, na koje sam stalno pozivao. Pogledajte kako se to završilo. Zaključak: uraditi sve što lično možemo u društvenoj areni (tu ne spada piskaranje, govorancije i sastančenje, koji nikada ne izazovu konkrente posledice u društvenoj stvarnosti – potrebno je probiti mehur komfora), a kad se sasvim izranjavimo, kao lovački psi jureći kroz trnje, ostaje nam važnija borba koja traje i naporedo sa spoljašnjom ali i kad ona prestane, a to je unutrašnje razlikovanje od duha vremena i sprovođenje te razlike u lični način života. Recimo, neko ko u svakodnevnom životu zavisi od ekrana, kako može da se bori za slobodu? To je kao kurva koja se usred posla sa hiljaditim klijentom bori za čednost. Tako što prima i hiljaduprvog? Dakle, promene u načinu života uvek i za svakog a za posvećenije, stradalna angažovanost u društvu. O udruživanju u neki zajednički mlaz, i dejstvu tog mlaza, može se govoriti samo uz neke velike promene, koje nisu nemoguće.

      Reply
      • Ovo je antologijski komentar!

        Pitao sam se često u poslednje vreme „Što se ovo Fajgelj ne oglašava na sva ova ludila oko KiM, Apel i ostalo“, a iz ovog komentara vidim odgovor na moje pitanje. Svaka čast na ovakvom ophođenju sa ljudima, na volji da sa ljudima pričaš, da im odgovoriš … Jeste ovo tvoj sajt, ali bez obzira na to, ne znam ni za jednog univerzitetskog profesora koji neguje ovaj konkretni, lični odnos sa ljudima. Mislim da te ovo odvaja od mnogih, i mislim da je ovo hrišćanska vrlina (ne apstrakno, teorijsko, knjiško i sl, pisanje i zalaganje za raznorazne teze, u želji za slavom, položajem, … nego konkretan odnos prema čoveku pored sebe, pa makar to značilo i odgovoriti mu na pitanje koje je postavio … što kaže Alksandar Šmeman „Kad Hristos dođe, taj konkretni odnos ljubavi će biti merilo njegovog suda““

        Istraj i ne poklekni, brate, nemamo mnogo takvih, pismenih a postojanih i nepotkupljivih, a trebaće nam u vremenu koje dolazi.

        Veliki pozdrav!

        Reply
        • Hvala. Potrebne su nam hrišćanske vrline. De fakto izgnane iz današnjeg društva. Zamisli npr. skromnost. Ili žrtva. Ili uzdržanje. Ja gledam da odgovorim kad me pitaju, iako od početka znam da se većina internet kontakata odvija sa botovima. Kroz veliko iskustvo je procena te većine neprestano rasla, i odavno je prešla 90 odsto. Često se i celokupnost komentarisanja na internetu odvija između botova. Radi se o tome da nezavisni ljudi, koji nisu plaćeni da govore, ne govore. Oni su nekako instinktivno osetili najezdu botova i povukli se pred njom. To vidim i po statistikama svojih objava, koje ponekad privlače hiljade, desetine hiljada. Ljudi dođu, pažljivo pročitaju, odu. Pametno. Nikad nigde ništa ne komentariši, ne lajkuj, jer tako ćeš zbuniti algoritme. Onda idi na neki sajt sa sasvom suprotnom porukom. Kao oni što igraju šah protiv kompjutera. A znanje čuvaš za sebe. Vođen tom logikom, i ja sam prestao da komentarišem na društvenim mrežama. Na jutjubu sam blokirao komentarisanje. Samo na svom blogu i mejlu odgovaram. I botovima. Istinu uvek možeš reći. Naravno, postoje i izuzeci koji potvrđuju pravilo, npr. širokogrudi i iskreni ljudi koji ostave komentar a da nisu botovi, oni koji zaista ne razumeju pa traže objašnjenje… Manje od jedan posto. Moramo se vratiti razgovorima uživo.

          Reply

Ostavi komentar.