Dvoazbučnost: zašto je Hrvati neće a Srbi hoće? (odgovor će vas iznenaditi)

Hrvatski nogometni savez bio je izričit: dvoazbučni poster je ”neprihvatljiv Hrvatima”. Američkoj medijskoj kući ESPN  ostalo je samo da cenzuriše rad poznatog brazilskog umetnika i ukloni ćirilicu.

Vatreni pre i posle cenzure ćirilice

Vatreni pre i posle cenzure ćirilice

Otkud tolika razlika između Hrvata i Srba po pitanju dvoazbučnosti? Kako to da u Srbiji niko ne uklanja latinicu? I ko je u pravu?

Krenimo od početka, od vremena kada nije bilo ni razlike ni dvoazbučnosti. Srbi su pisali Vukovom ćirilicom, a Hrvati Gajevom transliteracijom iste.

Sve se promenilo pre 60 godina, kada je u mom voljenom gradu potpisan Novosadski dogovor. Tog 10.12.1954. ćirilica i latinica proglašene su ranopravnim pismima srpskohrvatskog jezika, a Srbima i Hrvatima predloženo da ih podjednako nauče.

Međutim, Hrvati ni 1954, ni narednih godina, pa sve do danas, nisu želeli da prihvate ćirilicu.

Sa druge strane, Srbi su i 1954, i narednih godina, pa sve do danas, rado prihvatali latinicu.

Rezultat je da su Hrvati svoje pismo i sačuvali i proširili na Srbe, dok Srbi svoje pismo nisu ni čuvali ni širili. Umesto toga, progresivno ga gube i zamenjuju latinicom.

Da je umesto pisama u pitanju bila neka roba, ovo bi se zvalo preuzimanje tržišta. Da su političke ustanove – kolonizacija. Da su vojske – okupacija. A u svakom slučaju može se nazvati prevara. Srbi su u ”Novosadskom dogovoru” ispali naivni (da upotrebim najblažu reč) i izvukli deblji kraj.

Više odavno nema ni srpskohrvatskog, ni Jugoslavije, ali se Srbi tvrdoglavo drže prevare dvoazbučnosti.

Ne držimo se dakle prave dvoazbučnosti, koja bi podrazumevala ravnopravnost ćirilice i latinice u srpskom i hrvatskom. Ne držimo se čak ni ravnopravne zastupljenosti dva pisma u srpskom. Mi se u stvari držimo samo latinice, koja svake godine napreduje, i koju niko ne smatra problemom. Sa druge strane, ćirilica ne samo da se zanemaruje i svake godine povlači, već se i predstavlja kao problem.

Kada sam u Novom Sadu, gde smo i prvi put prevareni, napravio prvi skromni korak povratka ćirilice, proglasili su je kukastim krstom i silovanjem.

Bio sam prinuđen da u Srpskoj Atini branim srpsko pismo od Srba:

”Manipulatori su tu ćirilicu predstavili kao kukasti krst. U stvarnosti, ćirilicom nisu pisali ni Hitler, ni Pavelić ni Horti, ali jesu žrtve fašizma, od kojih su mnoge stradale u neposrednoj blizini Kulturnog centra. Za manipulatore, ta ćirilica je kršila novosadsku ravnopravnost pisama. U stvarnosti, ćirilični javni natpisi su u centru Novog Sada pali na ispod deset posto, tako da je ovaj natpis označio povratak, kako ćirilice, tako i ravnopravnosti pisama.”

Srpska i hrvatska politika prema dvoazbučnosti suprotne su u svemu sem u jednoj stvari: odnosu prema ćirilici.

Hrvati neće dvoazbučnost jer neće ćirilicu. Srbi hoće dvoazbučnost jer neće ćirilicu.

„Naivni“ je ipak preblago, zar ne?

Povezani članci

Biti srpski rodoljub i sarađivati sa Zapadom Povodom 100 godina Prvog svetskog rata juče smo u Kulturnom centru otvorili dva događaja - izložbu nemačke ambasade i guslarsko veče. Igrom ...
Ostajte ovde da gradimo Srbiju Proslavljeni glumac Nebojša Dugalić sa svoje petoro dece odlazi u Kanadu. Da li je napuštanje Srbije zaista jedino rešenje?...
Cenzurisano: Politički zaveti rešenje za desnicu Aleksandar Vučić je položio zakletvu da će biti posvećen očuvanju Kosova unutar Srbije. Hašim Tači tvrdi da ju je prekršio....
Ne smeta ćirilica strancima, već domaćima ”Materijal na ćirilici neće se moći koristiti”, naređeno je na fakultetu u Novom Sadu, ”Srpskoj Atini”....
„Šarli“ sin šezdesetosmaša O pokojniku sve najlepše, zapisali su još stari Grci, a mi Evropljani prenosili sa kolena na koleno. A onda je nastupila 1968. sa svojim ruše...

32 komentara

  1. Jesam li ja jedini lud ovde, na posteru nema ćirilice, sem što je umetnik „a“ napisao kao ćirilično „d“, i okrenuo „n“ u ogledalu, da je ćirilica šta bi pisalo, latinično „V“, čirilično „D“, „T“, latinično „R“, „E“, ćirilično „I“, „I“…Ali su mediji napravili problema gde ga nema…mislite o tome….

    Reply
  2. Postoje pismeni i nepismeni ljudi. Mislim da prvi znaju i ćirilicu i latinicu a ovi drugi ni jednu. Ne vidim problem u tome,te da se treba insistirati na silu i potiskivati latinica u našim krajevima. Neke dokumente radim u ćirilici a neke u latinici, i mislim da će tako i ostati. Kraj će kaže, što kaže moja baba.

    Reply
  3. Slažem se sa jednim od prethodnih komentara da tu nije ni bilo ćirilice, ali to nije ni važno. Ono što je važno je da se ne treba odreći ni latinice a ćirilicu treba čuvati kao dragi kamen. Zašto čuvati i latinicu. Pa zato što nam je potrebna, djeca koja uče dva pisma su naprednija nego djeca koja uče samo jedno. Isto tako im je lakše da usvoje strani jezik u kojem se koriste latinična slova. Slava rodu i precima našim!

    Reply
    • Naša deca, koja uče dva pisma, toliko su napredni da ne znaju šta će sa tom naprednošću. Rusi, Kinezi, Amerikanci, Nemci, Francuzi i ostali su u čudu i ne znaju šta da rade da budu na tom nivou kao Srbi. Oni jadni još nisu uvideli prednost kad deca uče da njihov maternji jezik ima dva pisma (tj. nema nijedno).

      Reply
  4. Ja cu nastaviti da koristim oba pisma a hrvati ne moraju, boli me kurac.Koliko ucestalo neko zeli da koristi cirilicu je odluka tog pojedinca i dok se u srpskim skolama uci cirilica, djeca je nece zaboraviti.

    Reply
  5. Iz moje tačke gledišta gornji tekst nije skroz tačan. Ja se služim sa oba pisma. Prednost u pisanju (posebno u rukopisanju) ima ćirilica. Elem, znanje i korišćenje latinice nikom neće škoditi. Znanje ne škodi, a neznanje da. Zbog toga Hrvati nisu ni u kakvoj prednosti nad Srbima, naravno ima brojnih izuzetaka (lično znam Hrvate koji se ne stide svog znanja ćirilice). Uostalom veliki deo sveta koristi tu latinicu.

    Uostalom koje je poreklo latinice? Koje je poreklo ćirilice? Oba pisam potiču iz grčkog alfabeta. Dakle, isti im je koren.

    Neprijateljstva, kompleksi i mržnja proističu iz neznanja. Mislim da to nije u interesu nijednog Srbina i nijednog hrišćanina. A da li je u interesu Hrvata, to je na njima da odluče.

    Reply
  6. Treba pisati o tome po čemu i zašto je ćirilica superiornija od latinice. U svakom slučaju treba znati oba pisma. To što se desilo sa „novosadskim dogovorom“ i sa sporazumom Vuka i Iliraca u Beču 100 godina ranije je dio naše istorije, odnosno dio našeg naslijeđa. Uostalom, jezik kojim Hrvati govore je Srpski. Većina izraza koji oni danas govore, a kojih su se Srbi odrekli zbog toga što ih oni koriste je Srpski jezik.

    Reply
  7. Srpsku latinicu je početkom 19. veka, zajedno sa srpskom ćirilicom, kodifikovao Vuk Karadžić. Nakon reformi Ljudevita Gaja i Đure Daničića, srpska i hrvatska latinica su sredinom 19. veka ujednačene, radi potreba zajedničkog srpsko-hrvatskog jezika. Ovaj tekst nema veze s vezom

    Reply
    • Kao što napisah i u „Crtici o Vuku“, njemu još nije oprošteno, što je sa „arhaične“ prešao na modernu ćirilicu.
      To mu je zamerano i u ono, a, evo, zamera se i u ovo doba.
      Iako je danas zvanično pismo Republike Srbije, moderna ćirilica, gledano sa aspekta (ne)upotrebe i, uopšte, nehajnog i potiruće-kritičkog stava prema njoj, zapravo i nije srpsko pismo, niti pismo ijednog (posebnog) naroda na svetu.
      Opstala je čudom.
      http://teodor.rs/zasto-moderna-cirilica-nije-srpsko-pismo/

      Reply
    • Srpsko-hrvatski (književni) jezik više ne postoji nestankom političkih uslova za njegov opstanak nestali.

      Dobrodošao u HHI vek ti čoveče prošlosti koji još uvek obitavaš u XIX veku.

      Reply
  8. Ama pričajte vi šta hoćete Srbi treba da koriste prvenstveno ĆIRILICU a najpoželjnije je da znaju i latinicu.Kažite mi samo jedan razlog zašto bi smo mi koristili isključivo latinicu kada imamo svoje ćirilično pismo,pa oni neka prevode ako im treba .

    Reply
  9. ja koristim samo latinicu, i uopste se ne osecam prevarenim. pricate o apstraktnim pojmovima… kad ne jedes, onda si gladan, kad ne pijes – zedan si. kad ne spavas, pospan si… to su sigurne i apsolutne stvari, a to da li pisem ovako ili onako… vrlo vazno

    Reply
    • Ti si nepismen. Ne znaš ni pravila interpunkcije, da ne razmotrimo složenije stvari. Vrati se u školu da naučiš srpski jezik.

      Reply
  10. Gledao sam skoro na TV sa kojom negativnom energijom divljaci u Vukovaru razvajuju ćirilićne table. Nešto ozbiljno nije u redu sa tim ljudima i iskreno ih žalim, oprosti im bože-ne znaju šta rade.

    Reply
  11. Kada god se zapodene rasprava o dvoazbučnosti i argumenti koji se daju da potkrepe neophodnost upotrebe latinice, moram da se zapitam da li su podržavaoci upotrebe dotičnog pisma onoliko obrazovani i „multikulturni“ koliko vole da ističu.

    Prvi njihov argument: srpski jezik se pisao latinicom u prošlosti u zapadnim srpskim krajevima, među katoličkim stanovništvom. Ovaj argument je izvrtanje činjenica, jer pre 19. veka ljudi nikako nisu mogli da pišu današnjom latinicom; takođe se među srpskim muslimanskim stanovništvom pisalo arapskim pismom (http://en.wikipedia.org/wiki/Arebica). Pre se upotrebljavalo latinsko pismo prilagođeno glasovnim mogućnostim srpskog jezika na tim prostorima, tako da je postojala transkripcija srpskog jezika.

    Drugi argument: znanje latinice pospešuje učenje drugih evropskih i svetskih jezika. Nigde nisam primetio veću neistinu od ove. Prvenstveno zato što nijedan drugi evropski ni svetski narod ne koristi latinicu u ovakvom obliku (već koriste pisma prilagođena svojim jezicima), a drugo zato što ljudi koji znaju samo latinicu – ali ne i ćirilicu – su samim tim izbacili jezike koji se pišu ćirilicom, da ne govorimo o drugim jezicima u svetu kao što su kineski, japanski, arapski ili persijski. Nisam čak ni primetio da ljudi koji se tako diče svojim korišćenjem latinice znaju bilo koji drugi jezik osim srpskog.

    Povratak ćirilice na položaj jedinog pisma u Srbiji za pisanje srpskog jezika bi bio samo jedan činilac u ponovnom izgrađenju i vaskrsnuću našeg identiteta kao Srba (jer smo ipak u ovoj zemlji većina), jer osoba ili narod koji ne ceni sebe, ne može da očekuje od drugih da će ga zbog toga voleti.

    Reply
  12. Meni se čini da stvari stoje ovako: Nedopustivo je da bilo koji Srbin ili neko kome je jedan roditelj Srbin jedva sriče ćirilicu.I naravno i obratno vezano za latinicu. Ima i čistih Srba koji jedva da znaju ćirilicu. Za mene su to polupismeni ljudi. Zar nije lijepo čitaš tekst, a i ne primjećuješ da li je ćirilica ili latinica. A nr sjećam se da je bio neki veliki napor savladati oba pisma. Što se rukopisa tiče, lično pišem latinicom nekako mi djeluje kao lakša, nema veze sa BiH (sada) federalnim okruženjem. U SAD je u većem broju država ukinuto učenje pisanih slova i pisanja u osnovnim školama, valjda zbog kompjuterizacije i „prestanka potrebe“ za rukopisnim pisanjem.Nema razloga da se stidimo, a ni ponosimo ćirilicom;to je jednostvno naše pismo, a gledao sam svojevremeno neka izdanja muslimanskih časopisa i spomenica za vrijeme Kraljevine Jugoslavije koji su pisani jedan članak latinicom, a drugi ćirilicom. Ima i spomenika koje Hrvati svojataju koja su takođe pisana (valjda) starom ćirilicom. Očigledno da su se i jedni i drugi odrekli ćirilice, a mi ne bismo trebali. A što se tiče „vanjskih“ prednosti ima samo jedna: lakše se uči ruski jezik…zar je malo?
    `

    Reply
  13. BEZ VRAĆANjA JEDNOAZBUČJA ĆIRILICA ĆE NEIZBEŽNO NESTATI IZ UPOTREBE U JEZIKU SRBA

    Latinice u Srbiji ne bi bilo u srpskom jeziku da komunističke vlasti nisu smislile najbolji način da se zameni srpska ćirilica hrvatskom latinicom „POSTEPENO“. U vreme pripreme Novosadskog dogovora (1954) otvoreno je bilo reči da ćirilicu treba zameniti latinicom. Da to ne bi išlo preko zakonske zabrane ćirilice, uvedeno je drugo pismo, kobajagi kao sekundarno, a onda je nalogom i nasiljem izvršeno zamenjivanje ćirilice latinicom. Taj cilj postoji duže od hiljadu godina i tokom okupacija je ćirilica zabranjivana i zamenjivana hrvatskom latinicom više puta. Međutim, u komnunističkom „miru“ pod komunističkom vlašću ćirilica je i u Srbiji smišljeno, nikako spontano kako jedan antićiriličar tvrdi, svedena na zanemarljive procente. Danas ju je sve manje, jer državne i lingvistiučke institucije neće da sprovode Član 10. Ustava u kome je formalno ćirilica dobila apsolutni suverenitet, kakav postoji u svim drugim jezicima i drugim narodima. Dva pisma za jedan jezik su nepotrebna, štetna, šizofrena za čiveka i narod, pa zato na duži rok i neodrživa. Ćirilica nam nestake jer je u dvoazbučju, jedinom te vrste u svetskoj praksi, neodrživa. A kako je latinica favorizovana na sve, pa i nasilne načine sve vreme posle Novosadskog dogovora, ćirilica je gurnuta smišljeno i planski u zatiranje ili zamenjivanje, što je jedno te isto.
    Ćirilica još može da se vrati u narod i u život srpskog jezika, ali ne može ako joj se, kao svuda u svetu, ne vrati u pravopisu i praksi apsolutni suveerenitet, kakav imaju sva druga pisma u drugim jezicima. A to znači neizbežno – jednoazbučje i za jezik Srba. Bez vraćanja ćiriličkog jednoazbućčja, u Srbiji i svuda među Srbima srpska ćirilica će vrlo brzo nestati iz upotrebe.

    Reply
  14. „ja koristim samo latinicu, i uopste se ne osecam prevarenim. pricate o apstraktnim pojmovima… kad ne jedes, onda si gladan, kad ne pijes – zedan si. kad ne spavas, pospan si… to su sigurne i apsolutne stvari, a to da li pisem ovako ili onako… vrlo vazno (Zoran)“
    I G…. SU SLATKA, SAMO TREBA DA SE NA NjIH NAVIKNEŠ
    Srbi su smišljeno rasrbljivani 70 godina i duže. Hrvati nisu. I danas ne bi nijedan Hrvat rekao da hoće da piše srpskom ćirilicom svoj jezik, a ne hrvatskom latinicom. Zoran (Srbin?) hoće da piše tuđim pismom, jer je odviknut od svog pisma na razne načine. Zoran bi mogao da razmisli o onoj izreci: „I g….. ti npiostanu slkatka, samo treba da se najpre na njih navikneš.“ (

    Reply
  15. ĆIRILICU MRZE SAMO ONI SRBI KOJI SU IZGUBILI BOGA U SEBI

    Nije tačno, poštovani Fajgelju, niste Vi „branili“ ćirilicu od Srba. To su bili čisti antisrbi, antićiriličari i neznabošci. To što su oni poreklom Srbi ne znači ništa, jer su takvi Srbi najveći neprijatelji bgaš Srba. I ako neki Hrvati mrze Srbe, srpski antisrbi Srbe mrze bar duplo više i jače od tih Hrvata. Jer, normalni Srbi ne mogu nikada da mrze svoje pismo. Rasrbljivanje traje kaso smišljen čin najmanje sedamdesetak godina i za to vreme Srbi koji mrze Srbe imali su osiguran napredak. A ćirilica se ne mrzi od takvih zato što je ona loše pismo, nego samo zato što takvi rasrbljeni (obično komunjarske privenijencije) Srbi i mrzitelji Srba odlično znaju da je srpska azbuka jedan od najvećih, ako ne i najveći, srpski i pravoslavni simbol, jer su Srbi kršteni na ćirilici. Da li ste videli da i jedan jedini Srbin koji je verujućiu a mrzi Srbe i srpsku ćirilicu. Ćirilicu mrze oni koji su izgubili Boga u sebi (komunjare pre svega i njihovi naslednici)..

    Reply
  16. Zaveštanje jezika (Stefan Nemanja) (Smatram da je jezik ili pismo isto)

    Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Riječ se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu? Ne uzimajte tuđu riječ u svoja usta. Uzmeš li tuđu riječ, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznatniju riječ svoga jezika. Zemlje i države ne osvajaju se samo mačevima nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je riječi potrao i svojih poturio. Narod koji izgubi svoje riječi prestaje biti narod. Postoji, čedo moje, bolest koja napada jezik kao zaraza tijelo. Pamtim ja takve zaraze i morije jezika. Biva to najčešće na rubovima naroda, na dodiru jednog naroda sa drugim, tamo gde se jezik jednog naroda tare o jezik drugog naroda. Dva naroda, milo moje, mogu se biti i mogu se miriti. Dva jezika nikada se pomiriti ne mogu. Dva naroda mogu živjeti u najvećem miru i ljubavi, ali njihovi jezici mogu samo ratovati. Kad god se dva jezika susretnu i izmiješaju, oni su kao dvije vojske u bici na život i smrt. Dok god se u to bici čuje jedan i drugi jezik, borba je ravnopravna. Kad počinje bolje i više da se čuje jedan od njih, taj će prevladati. Najposle se čuje samo jedan. Bitka je završena. Nestao je jedan jezik, nestao je jedan narod. Znaj, čedo moje, da ta bitka između jezika ne traje dan-dva, kao bitka među vojskama, niti godinu-dvije, kao rat među narodima, nego vijek ili dva, a to je za jezik isto tako mala mjera vremena kao za čovijeka tren ili dva. Zato je, čedo moje, bolje je izgubiti sve bitke i ratove nego izgubiti jezik. Poslije izgubljenog jezika nema naroda. Čovijek nauči svoj jezik za godinu dana. Ne zaboravlja ga dok je živ. Narod ga ne zaboravlja dokle postoji. Tuđi jezik čovijek nauči isto za godinu dana. Toliko mu je potrebno da se odreče svoga jezika i prihvati tuđi. Čedo moje milo, to je ta zaraza i pogibija jezika, kad jedan po jedan čovjek počinje da se odriče svoga jezika i prihvati tuđi, bilo što mu je to volja bilo da to mora. I ja sam , čedo moje, u mojim vojnama upotrebljavao jezik kao najopasnije oružje. Puštao sam i ja zaraze i morije na njihove jezike ispred mojih polkova. Za vrijeme opsade i dugo posle toga slao sam čobane, seljane, zanatlije i skitnice da preplave njihove gradove i sela kao sluge, robovi, trgovci, razbojnici, bludnici i bludnice. Moji polkovodci i polkovi dolazili su na napola osvojene zemlje i gradove. Više sam krajeva osvojio jezikom nego mačem. Čuvajte se, čedo moje, inojezičnika. Dođu neprimjetno, ne znaš kad i kako. Klanjaju ti se i sklanjaju ti se na svakom koraku. I zato što ne znaju tvoj jezik ulaguju ti se i umiljavaju kako to rade psi. Nikad im ne znaš šta misle, niti možeš znati, jer obično šute. Oni prvi koji dolaze da izvide kako je, dojave drugima, i eto ti ih, preko noći domile u neprekidnim redovima kao mravi kada nađu hranu. Jednog dana tako osvaneš opkoljen gomilom inojezičnika sa svih strana. Tada doznaješ kasno da nisu mutavi i da imaju jezik i pjesme, i svoja kola i običaje. Postaju sve bučniji i zaglušniji. Sada više ne mole i ne prose, nego traže i otimaju. A ti ostaješ na svom, ali u tuđoj zemlji. Nema ti druge nego da ih tjeraš ili da bježiš, što ti se čini mogućnijim. Na zemlju koju tako osvoje inojezičnici ne treba slati vojsku. Njihova voska tu dolazi da uzme ono što je jezik osvojio. Jezik je, čedo moje, tvrđi od svakog bedema. Kada ti neprijatelj provali sve bedeme i tvrđave ti ne očajavaj, nego gledaj i slušaj šta je sa jezikom. Ako je jezik ostao nedirnut, ne boj se. Pošalji uhode i trgovce neka duboko zađu po selima i gradovima i neka slušaju. Tamo gdje odzvanja naša riječ, gde se još glagolja i gdje se još, kao stari zlatnik, obrće naša riječ, znaj, čedo moje, da je to još naša država bez obzira ko u njoj vlada. Carevi se smijenjuju, države propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju, pa će se tako osvojeni dio naroda ili zemlje kad-tad vratiti svojoj jezičkoj matici.

    Reply
  17. • l Naravno, uvek treba dodati. Srbi treba uvek da uče i hrvatsku latinicu i da je znaju. Zašto? Jednostavno zato što nam hrvatska latinica, budući da nmamo lingtvistički isti jezik, služi za čitanje hrvatskih knjiga. Da nam nije isti jezik, ta nam latinica ne bi ničemu služila. Niko se stalno u svom jeziku u svetu ne prebacuje s pisma na pismo, niti se šizofreniči predvajanjem u sebi kojim će pismom da piše svoj jezik. Svoj jezik normalni narodi pišu svojim pismom, a tuđe jezike i tuđa pisma uče da znaju, jer im je to korisno0. Ništa drukčije od toga. Jedino neki nepismeni Srbi misle da nam nema mesta u svetu bez hrvatske latinice. Što je besmislica koja ne postoji kod drugih naroda.

    Reply
  18. Pomaže Bog,

    pre svega da pohvalim autora i da ga srdačno pozdravim. Imam jednu malu primedbu, zašto iz mog ugla srbi sve manje koriste svoje pismo – i to bez geografskih razloga jer želimo da budemo deo zapadnog sveta itd.
    Ključno pitanje za mene: Pa odakle hrvatima latincia? Pravi hrvati nemaju nikake veze sa ovima danas, to je dobar deo pokatoličenih srba koji se otuđio od svog stabla. Pa mi nikako nije jasno, kada ne koriste hrvatski (koji nema veze sa srpskim i niko ga više ne govori) kako su došli na ideju da uzmu srpski jezik i da ga jednostavno „prevode“ na latinicu? Možda je malo glupo pitanje, ali da bi razumeli zašto mi prihvatamo latinicu trebalo bi se prvo razgovorarati o tome odakle ona među južno-slovenskim narodima. Možda tu autor teksta može da dostavi neko objašnjenje.

    Svako dobro,

    zaintresovani

    Reply

Ostavi komentar.