Двоазбучност: зашто је Хрвати неће а Срби хоће? (одговор ће вас изненадити)

Хрватски ногометни савез био је изричит: двоазбучни постер је ”неприхватљив Хрватима”. Америчкој медијској кући ЕСПН  остало је само да цензурише рад познатог бразилског уметника и уклони ћирилицу.

Ватрени пре и после цензуре ћирилице

Ватрени пре и после цензуре ћирилице

Откуд толика разлика између Хрвата и Срба по питању двоазбучности? Како то да у Србији нико не уклања латиницу? И ко је у праву?

Кренимо од почетка, од времена када није било ни разлике ни двоазбучности. Срби су писали Вуковом ћирилицом, а Хрвати Гајевом транслитерацијом исте.

Све се променило пре 60 година, када је у мом вољеном граду потписан Новосадски договор. Тог 10.12.1954. ћирилица и латиница проглашене су раноправним писмима српскохрватског језика, а Србима и Хрватима предложено да их подједнако науче.

Међутим, Хрвати ни 1954, ни наредних година, па све до данас, нису желели да прихвате ћирилицу.

Са друге стране, Срби су и 1954, и наредних година, па све до данас, радо прихватали латиницу.

Резултат је да су Хрвати своје писмо и сачували и проширили на Србе, док Срби своје писмо нису ни чували ни ширили. Уместо тога, прогресивно га губе и замењују латиницом.

Да је уместо писама у питању била нека роба, ово би се звало преузимање тржишта. Да су политичке установе – колонизација. Да су војске – окупација. А у сваком случају може се назвати превара. Срби су у ”Новосадском договору” испали наивни (да употребим најблажу реч) и извукли дебљи крај.

Више одавно нема ни српскохрватског, ни Југославије, али се Срби тврдоглаво држе преваре двоазбучности.

Не држимо се дакле праве двоазбучности, која би подразумевала равноправност ћирилице и латинице у српском и хрватском. Не држимо се чак ни равноправне заступљености два писма у српском. Ми се у ствари држимо само латинице, која сваке године напредује, и коју нико не сматра проблемом. Са друге стране, ћирилица не само да се занемарује и сваке године повлачи, већ се и представља као проблем.

Када сам у Новом Саду, где смо и први пут преварени, направио први скромни корак повратка ћирилице, прогласили су је кукастим крстом и силовањем.

Био сам принуђен да у Српској Атини браним српско писмо од Срба:

”Манипулатори су ту ћирилицу представили као кукасти крст. У стварности, ћирилицом нису писали ни Хитлер, ни Павелић ни Хорти, али јесу жртве фашизма, од којих су многе страдале у непосредној близини Културног центра. За манипулаторе, та ћирилица је кршила новосадску равноправност писама. У стварности, ћирилични јавни натписи су у центру Новог Сада пали на испод десет посто, тако да је овај натпис означио повратак, како ћирилице, тако и равноправности писама.”

Српска и хрватска политика према двоазбучности супротне су у свему сем у једној ствари: односу према ћирилици.

Хрвати неће двоазбучност јер неће ћирилицу. Срби хоће двоазбучност јер неће ћирилицу.

„Наивни“ је ипак преблаго, зар не?

Повезани чланци

Српска децо постаните бабе На Харварду мртва трка између Американаца и Кинеза. Не зна се ко је мотивисанији. А где смо ми?...
Заједно против ”културног” тоталитаризма! У прошлом Културном додатку Политике напала су ме тројица. У данашњем одговорамо нас седамнаест: доста говора мржње!...
Не пита се Унеско већ небеско Унеско може да прогласи рушитеље наслеђа за чуваре наслеђа. Али не пита се Унеско, већ небеско....
Петиција 15 интелектуалаца против дискриминације (Политика, 17.12.2014) Упућујемо јавни протест због кршења основних правила демократског понашања на страницама културног додатка Политике од 10. маја 2014. године...
Негативна селекција У овом раду показали смо да у Србији за најбоље нема места. Негативна селекција чини њихов опстанак неодрживим....

32 коментара

  1. Потписујем од прве до последње странице и поздрављам аутора скромним поздравом, – Тако ти Бог помогао!

    Reply
  2. Jesam li ja jedini lud ovde, na posteru nema ćirilice, sem što je umetnik „a“ napisao kao ćirilično „d“, i okrenuo „n“ u ogledalu, da je ćirilica šta bi pisalo, latinično „V“, čirilično „D“, „T“, latinično „R“, „E“, ćirilično „I“, „I“…Ali su mediji napravili problema gde ga nema…mislite o tome….

    Reply
  3. Postoje pismeni i nepismeni ljudi. Mislim da prvi znaju i ćirilicu i latinicu a ovi drugi ni jednu. Ne vidim problem u tome,te da se treba insistirati na silu i potiskivati latinica u našim krajevima. Неке документе радим у ћирилици а неке у латиници, и мислим да ће тако и остати. Крај ће каже, што каже моја баба.

    Reply
  4. Слажем се са једним од претходних коментара да ту није ни било ћирилице, али то није ни важно. Оно што је важно је да се не треба одрећи ни латинице а ћирилицу треба чувати као драги камен. Зашто чувати и латиницу. Па зато што нам је потребна, дјеца која уче два писма су напреднија него дјеца која уче само једно. Исто тако им је лакше да усвоје страни језик у којем се користе латинична слова. Слава роду и прецима нашим!

    Reply
    • Наша деца, која уче два писма, толико су напредни да не знају шта ће са том напредношћу. Руси, Кинези, Американци, Немци, Французи и остали су у чуду и не знају шта да раде да буду на том нивоу као Срби. Они јадни још нису увидели предност кад деца уче да њихов матерњи језик има два писма (тј. нема ниједно).

      Reply
      • Браво за коментар!
        Обожавам такву врсту саркастичности која гађа у центар. На жалост, мало људи је у нас има. Можда због двојезичности… 😉

        Reply
  5. Ja cu nastaviti da koristim oba pisma a hrvati ne moraju, boli me kurac.Koliko ucestalo neko zeli da koristi cirilicu je odluka tog pojedinca i dok se u srpskim skolama uci cirilica, djeca je nece zaboraviti.

    Reply
  6. Из моје тачке гледишта горњи текст није скроз тачан. Ја се служим са оба писма. Предност у писању (посебно у рукописању) има ћирилица. Елем, знање и коришћење латинице ником неће шкодити. Знање не шкоди, а незнање да. Због тога Хрвати нису ни у каквој предности над Србима, наравно има бројних изузетака (лично знам Хрвате који се не стиде свог знања ћирилице). Уосталом велики део света користи ту латиницу.

    Уосталом које је порекло латинице? Које је порекло ћирилице? Оба писам потичу из грчког алфабета. Дакле, исти им је корен.

    Непријатељства, комплекси и мржња проистичу из незнања. Мислим да то није у интересу ниједног Србина и ниједног хришћанина. А да ли је у интересу Хрвата, то је на њима да одлуче.

    Reply
  7. Треба писати о томе по чему и зашто је ћирилица супериорнија од латинице. У сваком случају треба знати оба писма. То што се десило са „новосадским договором“ и са споразумом Вука и Илираца у Бечу 100 година раније је дио наше историје, односно дио нашег наслијеђа. Уосталом, језик којим Хрвати говоре је Српски. Већина израза који они данас говоре, а којих су се Срби одрекли због тога што их они користе је Српски језик.

    Reply
  8. Srpsku latinicu je početkom 19. veka, zajedno sa srpskom ćirilicom, kodifikovao Vuk Karadžić. Nakon reformi Ljudevita Gaja i Đure Daničića, srpska i hrvatska latinica su sredinom 19. veka ujednačene, radi potreba zajedničkog srpsko-hrvatskog jezika. Ovaj tekst nema veze s vezom

    Reply
    • Као што написах и у „Цртици о Вуку“, њему још није опроштено, што је са „архаичне“ прешао на модерну ћирилицу.
      То му је замерано и у оно, а, ево, замера се и у ово доба.
      Иако је данас званично писмо Републике Србије, модерна ћирилица, гледано са аспекта (не)употребе и, уопште, нехајног и потируће-критичког става према њој, заправо и није српско писмо, нити писмо иједног (посебног) народа на свету.
      Опстала је чудом.
      http://teodor.rs/zasto-moderna-cirilica-nije-srpsko-pismo/

      Reply
    • Српско-хрватски (књижевни) језик више не постоји нестанком политичких услова за његов опстанак нестали.

      Добродошао у ХХI век ти човече прошлости који још увек обитаваш у XIX веку.

      Reply
  9. Ама причајте ви шта хоћете Срби треба да користе првенствено ЋИРИЛИЦУ а најпожељније је да знају и латиницу.Кажите ми само један разлог зашто би смо ми користили искључиво латиницу када имамо своје ћирилично писмо,па они нека преводе ако им треба .

    Reply
  10. ja koristim samo latinicu, i uopste se ne osecam prevarenim. pricate o apstraktnim pojmovima… kad ne jedes, onda si gladan, kad ne pijes – zedan si. kad ne spavas, pospan si… to su sigurne i apsolutne stvari, a to da li pisem ovako ili onako… vrlo vazno

    Reply
    • Tи си неписмен. Не знаш ни правила интерпункције, да не размотримо сложеније ствари. Врати се у школу да научиш српски језик.

      Reply
  11. Gledao sam skoro na TV sa kojom negativnom energijom divljaci u Vukovaru razvajuju ćirilićne table. Nešto ozbiljno nije u redu sa tim ljudima i iskreno ih žalim, oprosti im bože-ne znaju šta rade.

    Reply
  12. Када год се заподене расправа о двоазбучности и аргументи који се дају да поткрепе неопходност употребе латинице, морам да се запитам да ли су подржаваоци употребе дотичног писма онолико образовани и „мултикултурни“ колико воле да истичу.

    Први њихов аргумент: српски језик се писао латиницом у прошлости у западним српским крајевима, међу католичким становништвом. Овај аргумент је извртање чињеница, јер пре 19. века људи никако нису могли да пишу данашњом латиницом; такође се међу српским муслиманским становништвом писало арапским писмом (http://en.wikipedia.org/wiki/Arebica). Пре се употребљавало латинско писмо прилагођено гласовним могућностим српског језика на тим просторима, тако да је постојала транскрипција српског језика.

    Други аргумент: знање латинице поспешује учење других европских и светских језика. Нигде нисам приметио већу неистину од ове. Првенствено зато што ниједан други европски ни светски народ не користи латиницу у оваквом облику (већ користе писма прилагођена својим језицима), а друго зато што људи који знају само латиницу – али не и ћирилицу – су самим тим избацили језике који се пишу ћирилицом, да не говоримо о другим језицима у свету као што су кинески, јапански, арапски или персијски. Нисам чак ни приметио да људи који се тако диче својим коришћењем латинице знају било који други језик осим српског.

    Повратак ћирилице на положај јединог писма у Србији за писање српског језика би био само један чинилац у поновном изграђењу и васкрснућу нашег идентитета као Срба (јер смо ипак у овој земљи већина), јер особа или народ који не цени себе, не може да очекује од других да ће га због тога волети.

    Reply
  13. Мени се чини да ствари стоје овако: Недопустиво је да било који Србин или неко коме је један родитељ Србин једва сриче ћирилицу.И наравно и обратно везано за латиницу. Има и чистих Срба који једва да знају ћирилицу. За мене су то полуписмени људи. Зар није лијепо читаш текст, а и не примјећујеш да ли је ћирилица или латиница. А нр сјећам се да је био неки велики напор савладати оба писма. Што се рукописа тиче, лично пишем латиницом некако ми дјелује као лакша, нема везе са БиХ (сада) федералним окружењем. У САД је у већем броју држава укинуто учење писаних слова и писања у основним школама, ваљда због компјутеризације и „престанка потребе“ за рукописним писањем.Нема разлога да се стидимо, а ни поносимо ћирилицом;то је једноствно наше писмо, а гледао сам својевремено нека издања муслиманских часописа и споменица за вријеме Краљевине Југославије који су писани један чланак латиницом, а други ћирилицом. Има и споменика које Хрвати својатају која су такође писана (ваљда) старом ћирилицом. Очигледно да су се и једни и други одрекли ћирилице, а ми не бисмо требали. А што се тиче „вањских“ предности има само једна: лакше се учи руски језик…зар је мало?
    `

    Reply
  14. БЕЗ ВРАЋАЊА ЈЕДНОАЗБУЧЈА ЋИРИЛИЦА ЋЕ НЕИЗБЕЖНО НЕСТАТИ ИЗ УПОТРЕБЕ У ЈЕЗИКУ СРБА

    Латинице у Србији не би било у српском језику да комунистичке власти нису смислиле најбољи начин да се замени српска ћирилица хрватском латиницом „ПОСТЕПЕНО“. У време припреме Новосадског договора (1954) отворено је било речи да ћирилицу треба заменити латиницом. Да то не би ишло преко законске забране ћирилице, уведено је друго писмо, кобајаги као секундарно, а онда је налогом и насиљем извршено замењивање ћирилице латиницом. Тај циљ постоји дуже од хиљаду година и током окупација је ћирилица забрањивана и замењивана хрватском латиницом више пута. Међутим, у комнунистичком „миру“ под комунистичком влашћу ћирилица је и у Србији смишљено, никако спонтано како један антићириличар тврди, сведена на занемарљиве проценте. Данас ју је све мање, јер државне и лингвистиучке институције неће да спроводе Члан 10. Устава у коме је формално ћирилица добила апсолутни суверенитет, какав постоји у свим другим језицима и другим народима. Два писма за један језик су непотребна, штетна, шизофрена за чивека и народ, па зато на дужи рок и неодржива. Ћирилица нам нестаке јер је у двоазбучју, једином те врсте у светској пракси, неодржива. А како је латиница фаворизована на све, па и насилне начине све време после Новосадског договора, ћирилица је гурнута смишљено и плански у затирање или замењивање, што је једно те исто.
    Ћирилица још може да се врати у народ и у живот српског језика, али не може ако јој се, као свуда у свету, не врати у правопису и пракси апсолутни сувееренитет, какав имају сва друга писма у другим језицима. А то значи неизбежно – једноазбучје и за језик Срба. Без враћања ћириличког једноазбућчја, у Србији и свуда међу Србима српска ћирилица ће врло брзо нестати из употребе.

    Reply
  15. „ja koristim samo latinicu, i uopste se ne osecam prevarenim. pricate o apstraktnim pojmovima… kad ne jedes, onda si gladan, kad ne pijes – zedan si. kad ne spavas, pospan si… to su sigurne i apsolutne stvari, a to da li pisem ovako ili onako… vrlo vazno (Zoran)“
    И Г…. СУ СЛАТКА, САМО ТРЕБА ДА СЕ НА ЊИХ НАВИКНЕШ
    Срби су смишљено расрбљивани 70 година и дуже. Хрвати нису. И данас не би ниједан Хрват рекао да хоће да пише српском ћирилицом свој језик, а не хрватском латиницом. Зоран (Србин?) хоће да пише туђим писмом, јер је одвикнут од свог писма на разне начине. Зоран би могао да размисли о оној изреци: „И г….. ти нпиостану слкатка, само треба да се најпре на њих навикнеш.“ (

    Reply
  16. ЋИРИЛИЦУ МРЗЕ САМО ОНИ СРБИ КОЈИ СУ ИЗГУБИЛИ БОГА У СЕБИ

    Није тачно, поштовани Фајгељу, нисте Ви „бранили“ ћирилицу од Срба. То су били чисти антисрби, антићириличари и незнабошци. То што су они пореклом Срби не значи ништа, јер су такви Срби највећи непријатељи бгаш Срба. И ако неки Хрвати мрзе Србе, српски антисрби Србе мрзе бар дупло више и јаче од тих Хрвата. Јер, нормални Срби не могу никада да мрзе своје писмо. Расрбљивање траје касо смишљен чин најмање седамдесетак година и за то време Срби који мрзе Србе имали су осигуран напредак. А ћирилица се не мрзи од таквих зато што је она лоше писмо, него само зато што такви расрбљени (обично комуњарске привенијенције) Срби и мрзитељи Срба одлично знају да је српска азбука један од највећих, ако не и највећи, српски и православни симбол, јер су Срби крштени на ћирилици. Да ли сте видели да и један једини Србин који је верујућиу а мрзи Србе и српску ћирилицу. Ћирилицу мрзе они који су изгубили Бога у себи (комуњаре пре свега и њихови наследници)..

    Reply
  17. Завештање језика (Стефан Немања) (Сматрам да је језик или писмо исто)

    Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију ријеч свога језика. Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потрао и својих потурио. Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ. Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тијело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то нajчешће на рубовима народа, на додиру једног народа са другим, тамо где се језик једног народа таре о језик другог народа. Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никада се помирити не могу. Два народа могу живjети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измијешају, они су као двије војске у бици на живот и смрт. Док год се у то бици чује један и други језик, борба је равноправна. Кад почиње боље и више да се чује један од њих, тај ће превладати. Најпосле се чује само један. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ. Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-двије, као рат међу народима, него вијек или два, а то је за језик исто тако мала мјера времена као за човијека трен или два. Зато је, чедо моје, боље је изгубити све битке и ратове него изгубити језик. Послије изгубљеног језика нема народа. Човијек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив. Народ га не заборавља докле постоји. Туђи језик човијек научи исто за годину дана. Толико му је потребно да се одрече свога језика и прихвати туђи. Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човјек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је то воља било да то мора. И ја сам , чедо моје, у мојим војнама употребљавао језик као најопасније оружје. Пуштао сам и ја заразе и морије на њихове језике испред мојих полкова. За вријеме опсаде и дуго после тога слао сам чобане, сељане, занатлије и скитнице да преплаве њихове градове и села као слуге, робови, трговци, разбојници, блудници и блуднице. Моји полководци и полкови долазили су на напола освојене земље и градове. Више сам крајева освојио језиком него мачем. Чувајте се, чедо моје, инојезичника. Дођу непримјетно, не знаш кад и како. Клањају ти се и склањају ти се на сваком кораку. И зато што не знају твој језик улагују ти се и умиљавају како то раде пси. Никад им не знаш шта мисле, нити можеш знати, јер обично шуте. Они први који долазе да извиде како је, дојаве другима, и ето ти их, преко ноћи домиле у непрекидним редовима као мрави када нађу храну. Једног дана тако осванеш опкољен гомилом инојезичника са свих страна. Тада дознајеш касно да нису мутави и да имају језик и пјесме, и своја кола и обичаје. Постају све бучнији и заглушнији. Сада више не моле и не просе, него траже и отимају. А ти остајеш на свом, али у туђој земљи. Нема ти друге него да их тјераш или да бјежиш, што ти се чини могућнијим. На земљу коју тако освоје инојезичници не треба слати војску. Њихова воска ту долази да узме оно што је језик освојио. Језик је, чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека слушају. Тамо гдје одзвања наша ријеч, где се још глагоља и гдје се још, као стари златник, обрће наша ријеч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смијењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени дио народа или земље кад-тад вратити својој језичкој матици.

    Reply
  18. • l Наравно, увек треба додати. Срби треба увек да уче и хрватску латиницу и да је знају. Зашто? Једноставно зато што нам хрватска латиница, будући да нмамо лингтвистички исти језик, служи за читање хрватских књига. Да нам није исти језик, та нам латиница не би ничему служила. Нико се стално у свом језику у свету не пребацује с писма на писмо, нити се шизофреничи предвајањем у себи којим ће писмом да пише свој језик. Свој језик нормални народи пишу својим писмом, а туђе језике и туђа писма уче да знају, јер им је то корисно0. Ништа друкчије од тога. Једино неки неписмени Срби мисле да нам нема места у свету без хрватске латинице. Што је бесмислица која не постоји код других народа.

    Reply
  19. Помаже Бог,

    пре свега да похвалим аутора и да га срдачно поздравим. Имам једну малу примедбу, зашто из мог угла срби све мање користе своје писмо – и то без географских разлога јер желимо да будемо део западног света итд.
    Кључно питање за мене: Па одакле хрватима латинциа? Прави хрвати немају никаке везе са овима данас, то је добар део покатоличених срба који се отуђио од свог стабла. Па ми никако није јасно, када не користе хрватски (који нема везе са српским и нико га више не говори) како су дошли на идеју да узму српски језик и да га једноставно „преводе“ на латиницу? Можда је мало глупо питање, али да би разумели зашто ми прихватамо латиницу требало би се прво разговорарати о томе одакле она међу јужно-словенским народима. Можда ту аутор текста може да достави неко објашњење.

    Свако добро,

    заинтресовани

    Reply

Остави коментар.