Ђубре на Фрушкој Гори: јер опште добро није битно

Ништа боље не показује наш немар од односа према природи.

Ђубре по националним парковима, на обалама Дунава и Лима, свињац на месту рођења српског вожда Карађорђа у шуми у Вишевцу, старе веш машине, олупине кола и тракторске гуме у потоцима просто боду очи.

Али у томе нема ничег изузетног: тако се односимо према свему што је у исто време и заједничко и вредно.

Исти немар са којим бацимо кесу и флашу кроз прозор аутомобила, или папирић и опушак док ходамо улицом, показујемо и према свим ресурсима који спадају у опште добро: људима, талентима, успеху, наслеђу…

Моје је светиња, и нико од нас неће бацити опушак на свој тепих, нити бити љубоморан на своје дете. Али наше је сасвим друга прича. О нашој улици и нашој деци нико не брине.

О нашој Србији нико не брине.

Морамо научити да поштујемо опште добро, да чувамо своје и кад је наше, заједничко.

Ђубре на Фрушкој Гори

Повезани чланци

Промоција софт-инцеста у Немањићима и Синђелићима У првих пет минута данашње епизоде Немањића сазнали смо да нису разликовали католичанство и православље, да су са Немцима рушили Византију и...
Нови друштвени уговор Југословенски социолози су још крајем 80-тих говорили о „деци кризе“. Вероватно нису ни слутили шта се спрема. Било како било, криза вреднос...
Не одвајајмо Пупина и Теслу Данас, кад обележавамо 160 година од рођења Михајла Пупина, последње је време да престанемо да раздвајамо два великана. Без Пупиновог модела...

Остави коментар.