Da li živiš bolje od pradede?

Odlomak iz moje knjige „Posle Vučića”.

posle-vucica

Hajde malo da pričamo bez uvijanja. Da li živiš bolje od svojih pradede i prababe?

Seks? Do osamnaeste su bili venčani i mogli da spavaju kako i kad su hteli.

Novac? Bili su vlasnici svoje vode i svoje zemlje, na njoj su podizali svoje kuće i proizvodili svoju hranu. Tako su mogli da zbrinu i sebe i decu i decu svoje dece. Hrana je imala ukus a novac protivvrednost u zlatu. Nisu dugovali nikom ništa.

Prava? Bili su slobodni i nezavisni građani slobodne i nezavisne Srbije, kovači svoje sudbine.

Pre nego što poveruješ u obećanja liberalno-progresivnih prodavaca magle, izmeri njihovim merilima: možeš li da sanjaš ono što je pradeda imao? Redovni seksualni odnosi, stan, hrana? Vlasništvo, nezavisnost, sloboda? Ono što je imao sitni paor: „par jutara zemlje, malu kuću na kraju sokaka, na astalu navek hleba, taman tol’ko kol’ko treba”?

Dobro, priznajem, pradeda nije mogao da masturbira u kupatilu uz protočnu vodu, centralno grejanje i internet pornjavu, ni da objavi selfi s gej parade na Instagramu. Ali šta će nam taj komfor i te slobode ako izgubimo ono osnovno, ono pravo?

Izvinjavam se ako kvarim tvoj savršeni život ili snove o njemu. I meni je trebalo dvadeset godina i svi uspesi koje sam mogao da postignem – čak sam bio i vlast – da bih se probudio i shvatio da sam prevaren, da žena i ja nemamo ni dinara ušteđevine i od dve profesorske plate jedva sklapamo kraj s krajem. Napravili smo troškovnik: najveći deo novca ode hrvatskim tajkunima za hranu, zatim međunarodnim bankarima za kredit za stan. Da ovog trenutka umrem, deci ne bih ostavio ništa, sem ovog računara na kojem pišem (a ni to ne bih imao da nije bilo vas, o tome kasnije).

Osetio sam se kao najslabija karika u porodičnom stablu. Koji od mojih predaka od Adama naovamo, u mojim godinama, nakon dve decenije rada, nije uspeo da obezbedi krov nad glavom za svoju porodicu?

Liberal-progresivizam je postavio ekonomiju iznad svega, iznad politike, iznad nacije. Atlantisti nam uporno ponavljaju da zaboravimo istoriju, bombardovanje i Kosovo, jer to je ništa. Slobodno tržište, kupovna moć i standard života su sve. I?

Država je zadužena, resursi rasprodati, firme zatvorene, proizvodnja ugašena, standard propao, a kad se čudom ukaže prilika da profitiramo izvozom u Rusiju, evroatlantisti nam brže-bolje uvedu prohibiciju. Eto koliko brinu o našem slobodnom tržištu i bogaćenju. Vučić kao Vučić, kao one lutke što umesto kičme imaju oprugu pa stalno klimaju glavom: „Srbija neće podsticati izvoz svoje robe u Rusiju”.

Ali zato podstiče strane gazde, koje su toliko subvencionisane, toliko privilegovane, naša vera u njih toliko slepa, da im tepamo politički korektnim novogovorom „strani investitori”. Pazi samo da ne pobrkaš strane investitore, ambasadore i okupatore.

Oni rovare i buše našu zemlju i nedavno su ispod Bora otkrili najveću žilu zlata na svetu. Zaista je potreban natčovečanski genij stranog investitora da bi se našlo zlato usred srpskog rudnika zlata na čijem području smo rudu vadili još u Vinčanskoj kulturi, pre sedam hiljada godina.

Mi to više ne umemo. Što bi rekao Vučić, polako usvajamo „tu vrstu nemačkog duha”, ali stranac je stranac. Srpska zemlja u svojim nedrima čuva najstariji i najbogatiji rudnik u Evropi, ali Srbin u njemu može da bude samo rudar a Srpkinja sekretarica. Ili obratno, sekretarak i rudarka, ako njegovo veličanstvo strani investitor tako preferira zbog homoseksualnosti i rodne ravnopravnosti.

Samo taj jedan resurs, jedna zlatna žila, mogla bi da otplati veći deo duga Srbije. Ali zalud, i u tu žilu vampir je stigao da zarije zube. To nisu ni strani investitori ni strane gazde, to su strani gospodari. A ovo nije ekonomija, već kuluk.

Subvencije su samo za njih. Naša zemlja, naša voda, samo za njih. Kad nam ne ostane ništa, zadužujemo se samo kod njih. Da bismo otplatili dug, radimo samo za njih. Od crkavice koja nam ostane platimo porez da bi naša država isplaćivala subvencije, samo za njih. Krug je zatvoren.

A seks? Ne ovaj ekonomski, već pravi? Seksualna revolucija nije dovela do većeg, već do manjeg uživanja u seksu. Mladi su usamljeni. Zavladala je epidemija zavisnosti od internet pornografije. Za glumce je pornografija seks bez plodnosti, bez bliskosti, bez ljubavi, bez uživanja. Muškarci dok prodiru drže ruke na leđima zato što je važno samo slikanje, da kadar bude slobodan. Za gledaoce je još gore. Oni drže jednom rukom sebe, drugom mašinu: seks bez partnera. Spajanje je postalo razdvajanje.

Živimo u društvu sluga i drkoša a pradeda je bio gazda i jebač. Ako je to progres, tu me seci!

Andrej Fajgelj, Posle Vučića, 2016.

Preuzmi knjigu besplatno!

Povezani članci

Posle Vučića Ova knjiga je krik pobune, manifest promene, vodič za disidente, protivotrov za političku korektnost....
Trebinje: prvo predstavljanje moje knjige ”Posle Vučića” U Srbiji predstavljanje nije moguće, ali zato jeste u Srpskoj i na internetu. Poslušajte zabranjene misli....
Bio sam uhapšen, zamalo ućutkan, a onda me je narod spasao U naš dom upale su specijalne policijske snage, oduzele moje računare, odvele me pred decom i strpale u zatvor....
Abortus Odlomak iz moje knjige „Posle Vučića”.

6 komentara

  1. Hristos se rodi!

    Ovo sam pročitao u dahu! Sve je istina i sve je odlično napisano, ogoljeno do srži! Ti si (iѕvini što ne persiram) jedini čovek koji u svojim argumentima koristi reči pradeda, voda, i ostale. Dozlogrdili su mi autori koji više zbunjuju nego što osvešćuju. Objavili su mi nekoliko tekstova na NSPM-u, poslednji je „Aleksandar Vučić i privatni sektor – jedna analogija“. Možda moje iskustvo i zapažanja pomognu da formulišeš još tekstova i ubediš još ljudi.

    Reply
  2. Pozdrav gdine Fajgelju,

    poentirali ste u ovom članku, takođe sam pročitala u dahu. Knjigu ću skinuti u elektronskom obliku prosto jer mi je tako lakše da dođem do nje. Ali zanima me da li postoji neki vid naknade za download koji bi mogli elektronskim putem da učinimo za Vas? Makar to bile neke skromne donacije i slično?

    Samo napred, imate podršku, ove godine izlazim na glasanje,
    Jelena

    Reply
  3. Gospodine Fajgelj,
    Nisam od onih koji ce da „udari“ po hvalospevima Vasoj knjizi, reci cu samo da je u malo stranica receno sve ili gotovo sve.
    Moje misljenje i misljenje ostalih koji Vas „prate“ na svim dostupnim mestima je verovatno isto.
    Kako sam davno van granica Srbije, tamo sam samo gost, dajem sebi za pravo da tvrdim kako se sa strane bolje vidi.
    Menjati razmisljanje ( ili kako to Vodja kaze – svest ) narodu srpskom je osnovni zadatak tenutno.
    Najtezi deo posla.
    Svaki put, kad sam u Srbiji, dozivim razocarenje u razgovoru sa ljudima, narod nema glavu, mozak radi na „rezervi“, da se ne trosi, iz njih issijava rijaliti i zadovoljstvo novootvorenim metrima nekih koridora, nekih metroa, novim „stranim investicijama“, ne vide dalje od tv ekrana.
    Srbi vise nisu Srbi, ne prepoznajem te ljude sa kojima sam odrastao.
    Znaci da je cilj liberalnih gazda skoro ispunjen.
    Prestati boriti se bio bi samo jos jedan veliki poen za njih i definitivna kapitulacija.
    Koliko mogu radim to u svom okruzenju ovde i u Srbiji kad sam tamo ali cesto nailazim na zid, na ljude koji ne vide nista osim Vodje i njegovih hvalospeva, obecanja, zalopojki…
    Mozda je grubo, ali mi smo SRANJE od naroda.
    Nadam se da cete uspeti sa skupljanjem potpisa za kandidaturu.
    Od mene i mog blizeg okruzenja cete imati bar dvocifren broj glasova ( kako jednom obecah na fejsbuku ) inadam se da ce to biti bar mali delic u uspehu zajednickog ( ako smem tako da se izrazim ) projekta osvescivanja ljudi.
    Svu srecu i uspeh Vama u Vasem jeko teskom i rizicnom poduhvatu!

    Reply
    • Hvala. Nismo mi sranje od naroda, samo nas toliko zasipaju govnima da se mnogi utope. Biće bolje sigurno. Kada svane, od našeg vremena će ostati samo daleka i ružna uspomena, kao na mrtvu noć bez mesečine, sa svega par zvezdica koje su treperile odbijajući da utonu u tamu.

      Reply

Ostavi komentar.