Да ли живиш боље од прадеде?

Одломак из моје књиге „После Вучића”.

posle-vucica

Хајде мало да причамо без увијања. Да ли живиш боље од својих прадеде и прабабе?

Секс? До осамнаесте су били венчани и могли да спавају како и кад су хтели.

Новац? Били су власници своје воде и своје земље, на њој су подизали своје куће и производили своју храну. Тако су могли да збрину и себе и децу и децу своје деце. Храна је имала укус а новац противвредност у злату. Нису дуговали ником ништа.

Права? Били су слободни и независни грађани слободне и независне Србије, ковачи своје судбине.

Пре него што поверујеш у обећања либерално-прогресивних продаваца магле, измери њиховим мерилима: можеш ли да сањаш оно што је прадеда имао? Редовни сексуални односи, стан, храна? Власништво, независност, слобода? Оно што је имао ситни паор: „пар јутара земље, малу кућу на крају сокака, на асталу навек хлеба, таман тол’ко кол’ко треба”?

Добро, признајем, прадеда није могао да мастурбира у купатилу уз проточну воду, централно грејање и интернет порњаву, ни да објави селфи с геј параде на Инстаграму. Али шта ће нам тај комфор и те слободе ако изгубимо оно основно, оно право?

Извињавам се ако кварим твој савршени живот или снове о њему. И мени је требало двадесет година и сви успеси које сам могао да постигнем – чак сам био и власт – да бих се пробудио и схватио да сам преварен, да жена и ја немамо ни динара уштеђевине и од две професорске плате једва склапамо крај с крајем. Направили смо трошковник: највећи део новца оде хрватским тајкунима за храну, затим међународним банкарима за кредит за стан. Да овог тренутка умрем, деци не бих оставио ништа, сем овог рачунара на којем пишем (а ни то не бих имао да није било вас, о томе касније).

Oсетио сам се као најслабија карика у породичном стаблу. Који од мојих предака од Адама наовамо, у мојим годинама, након две деценије рада, није успео да обезбеди кров над главом за своју породицу?

Либерал-прогресивизам је поставио економију изнад свега, изнад политике, изнад нације. Атлантисти нам упорно понављају да заборавимо историју, бомбардовање и Косово, јер то је ништа. Слободно тржиште, куповна моћ и стандард живота су све. И?

Држава је задужена, ресурси распродати, фирме затворене, производња угашена, стандард пропао, а кад се чудом укаже прилика да профитирамо извозом у Русију, евроатлантисти нам брже-боље уведу прохибицију. Ето колико брину о нашем слободном тржишту и богаћењу. Вучић као Вучић, као оне лутке што уместо кичме имају опругу па стално климају главом: „Србија неће подстицати извоз своје робе у Русију”.

Али зато подстиче стране газде, које су толико субвенционисане, толико привилеговане, наша вера у њих толико слепа, да им тепамо политички коректним новоговором „страни инвеститори”. Пази само да не побркаш стране инвеститоре, амбасадоре и окупаторе.

Они роваре и буше нашу земљу и недавно су испод Бора открили највећу жилу злата на свету. Заиста је потребан натчовечански гениј страног инвеститора да би се нашло злато усред српског рудника злата на чијем подручју смо руду вадили још у Винчанској култури, пре седам хиљада година.

Ми то више не умемо. Што би рекао Вучић, полако усвајамо „ту врсту немачког духа”, али странац је странац. Српска земља у својим недрима чува најстарији и најбогатији рудник у Европи, али Србин у њему може да буде само рудар а Српкиња секретарица. Или обратно, секретарак и рударка, ако његово величанство страни инвеститор тако преферира због хомосексуалности и родне равноправности.

Само тај један ресурс, једна златна жила, могла би да отплати већи део дуга Србије. Али залуд, и у ту жилу вампир је стигао да зарије зубе. То нису ни страни инвеститори ни стране газде, то су страни господари. А ово није економија, већ кулук.

Субвенције су само за њих. Наша земља, наша вода, само за њих. Кад нам не остане ништа, задужујемо се само код њих. Да бисмо отплатили дуг, радимо само за њих. Од цркавице која нам остане платимо порез да би наша држава исплаћивала субвенције, само за њих. Круг је затворен.

А секс? Не овај економски, већ прави? Сексуална револуција није довела до већег, већ до мањег уживања у сексу. Млади су усамљени. Завладала је епидемија зависности од интернет порнографије. За глумце је порнографија секс без плодности, без блискости, без љубави, без уживања. Мушкарци док продиру држе руке на леђима зато што је важно само сликање, да кадар буде слободан. За гледаоце је још горе. Они држе једном руком себе, другом машину: секс без партнера. Спајање је постало раздвајање.

Живимо у друштву слуга и дркоша а прадеда је био газда и јебач. Ако је то прогрес, ту ме сеци!

Андреј Фајгељ, После Вучића, 2016.

Преузми књигу бесплатно!

Повезани чланци

После Вучића Ова књига је крик побуне, манифест промене, водич за дисиденте, противотров за политичку коректност....
Требиње: прво представљање моје књиге ”После Вучића” У Србији представљање није могуће, али зато јесте у Српској и на интернету. Послушајте забрањене мисли....
Био сам ухапшен, замало ућуткан, а онда ме је народ спасао У наш дом упале су специјалне полицијске снаге, одузеле моје рачунаре, одвеле ме пред децом и стрпале у затвор....
Абортус Одломак из моје књиге „После Вучића”.

6 коментара

  1. Христос се роди!

    Ово сам прочитао у даху! Све је истина и све је одлично написано, огољено до сржи! Ти си (иѕвини што не персирам) једини човек који у својим аргументима користи речи прадеда, вода, и остале. Дозлогрдили су ми аутори који више збуњују него што освешћују. Објавили су ми неколико текстова на НСПМ-у, последњи је „Александар Вучић и приватни сектор – једна аналогија“. Можда моје искуство и запажања помогну да формулишеш још текстова и убедиш још људи.

    Reply
  2. Pozdrav gdine Fajgelju,

    poentirali ste u ovom članku, takođe sam pročitala u dahu. Knjigu ću skinuti u elektronskom obliku prosto jer mi je tako lakše da dođem do nje. Ali zanima me da li postoji neki vid naknade za download koji bi mogli elektronskim putem da učinimo za Vas? Makar to bile neke skromne donacije i slično?

    Samo napred, imate podršku, ove godine izlazim na glasanje,
    Jelena

    Reply
  3. Gospodine Fajgelj,
    Nisam od onih koji ce da „udari“ po hvalospevima Vasoj knjizi, reci cu samo da je u malo stranica receno sve ili gotovo sve.
    Moje misljenje i misljenje ostalih koji Vas „prate“ na svim dostupnim mestima je verovatno isto.
    Kako sam davno van granica Srbije, tamo sam samo gost, dajem sebi za pravo da tvrdim kako se sa strane bolje vidi.
    Menjati razmisljanje ( ili kako to Vodja kaze – svest ) narodu srpskom je osnovni zadatak tenutno.
    Najtezi deo posla.
    Svaki put, kad sam u Srbiji, dozivim razocarenje u razgovoru sa ljudima, narod nema glavu, mozak radi na „rezervi“, da se ne trosi, iz njih issijava rijaliti i zadovoljstvo novootvorenim metrima nekih koridora, nekih metroa, novim „stranim investicijama“, ne vide dalje od tv ekrana.
    Srbi vise nisu Srbi, ne prepoznajem te ljude sa kojima sam odrastao.
    Znaci da je cilj liberalnih gazda skoro ispunjen.
    Prestati boriti se bio bi samo jos jedan veliki poen za njih i definitivna kapitulacija.
    Koliko mogu radim to u svom okruzenju ovde i u Srbiji kad sam tamo ali cesto nailazim na zid, na ljude koji ne vide nista osim Vodje i njegovih hvalospeva, obecanja, zalopojki…
    Mozda je grubo, ali mi smo SRANJE od naroda.
    Nadam se da cete uspeti sa skupljanjem potpisa za kandidaturu.
    Od mene i mog blizeg okruzenja cete imati bar dvocifren broj glasova ( kako jednom obecah na fejsbuku ) inadam se da ce to biti bar mali delic u uspehu zajednickog ( ako smem tako da se izrazim ) projekta osvescivanja ljudi.
    Svu srecu i uspeh Vama u Vasem jeko teskom i rizicnom poduhvatu!

    Reply
    • Хвала. Нисмо ми срање од народа, само нас толико засипају говнима да се многи утопе. Биће боље сигурно. Када сване, од нашег времена ће остати само далека и ружна успомена, као на мртву ноћ без месечине, са свега пар звездица које су трепериле одбијајући да утону у таму.

      Reply

Остави коментар.