Цензурисано: Само снајпер Србију спашава

Издао си државу, бићеш стрељан. У Србији је супротно: издао си државу, бићеш њен вођа!

Ковачевићев текст нико није смео да објави у целости. Ја га објављујем, објавите и поделите и ви:

Заиста сам планирао да напишем један оптимистичан и надахњујућ текст. Отприлике би почињао овако: „Баш пре неколико дана, на једној сеоској слави моја деца са другарима безуспешно покушавају да заузму места на великој вртешци – рингишпилу. Четворо их је са уредно купљеним картама, али никако не могу да дођу до слободног места. У хаотичној гужви која настаје при сваком заустављању, увек неки безобразнији и јачи одгурају ову нашу лепо васпитану децу и она остану са стране тужно гледајући како се неко забавља док они стоје у прашини. На тој вртешци је слободно могао стајати натпис: „Србија“. Живот је на овим просторима одавно суров и без правде. Гребатори и лактароши покупише сва места за себе, а културни свет остаде кратких рукава. Не би то било тако фрустрирајуће, када би постојала нека средина, неко међустање којим би се задовољили сви они „нормални“ који немају амбиција да буду први и да због тога газе преко других. Али те средине нема.  Или си у облацима или у блату.  То смо искусили сви, а и деца нам веома рано постају свесна у каквом свету живе. Занимљиво ми је било посматрати шта су они, вођени инстинктом и неким унутрашњим поривом урадили у датој ситуацији. Они су се организовали! Ујединили су се. Направили су план. Пример је баналан, али је веома поучан. Сво четворо су се усредрседили да заузму једно једино место тако што ће неки затварати бочне прилазе а други опет чврсто држати ланац столице, док се само један од њих попне и провоза. Тај је по завршетку вожње исту столицу морао сачувати и предати следећем и тако редом док се сви нису провозали. Организовали су се уз један важан предуслов – победили су своју себичност, нестрпљивост и подредили деловање добробити заједнице знајући да ће када и на њих дође ред и они сами имати користи од тога. Ето решења. Само усмерени, организовани, уједињени сви ми ипак имамо шансу да на културан начин победимо хорду гребатора која нам је окупирала државу и све њене институције закључно са школом, но претходно је потребно неке своје лоше особине исећи. Деца су то веома брзо схватила.“

Планирао сам да тако пишем, али сива стварност ме демантовала. Погледао сам око себе и видео да звучим као неки занесени идеалиста, романтични утописта и да је реално стање ствари далеко од мојих описа. Око нас више није „плима баналности што наш свет запљускује“. Не! Око нас је поплава канализације, потоп од жучи. Ови што заузеше наша места нису само јачи и већи, они су још и наоружани и не само то, још су у разним родбинско-земљачко-страначким везама са органима реда и чак са самим судијама. Колико год да се „нас“ малих организује и уједини, у таквом односу, на жалост немамо реалне снаге да им се супротставимо. Поједоше нам Србију као скакавци, као куга, као помор. Реч коју најчешће користимо да би дефинисали „њих“ јесте – политичари. Ипак тај термин није потпуно исправан. Говорим о људима, са свих идеолошких страна, из разних странака (редовно их и мењају) и са различитим географским пореклом које све повезује једна особина – они немају никакву меру нити било какву границу у остваривању свог циља, стећи богатства и моћи што више и што брже. Најлакше и најбрже је постати део власти и из јавног власништва, на већ уходане и свима познате начине новац, цела предузећа, некретнине или природна богатства отети и окупирати као своје лично. Како год ми то називали: корупција, злоупотреба службеног положаја или организовани криминал, свеједно је, сви знамо како то иде. Они који су из математике имали двојке савршено су научили само једну лекцију – проценат! „Који је ту мој део?“ је чаробна реченица. Знати дати мито и примити мито, данас је напожељнија вештина у српском друштву  и једина довољна  способност за успех. То је постало толико очигледно и свима јасно да више нема потребе описивати, може се једноставно узети као аксиом у даљем размишљању.

Апатија и безнађе у Србији су већ превазиђена стања, пошто је за њих потребно да човек ипак нешто слободно мисли и осећа. Онај део народа који није имао могућност да напусти земљу трбухом за крухом, већ улази у неко клиничко стање локалне, а неки и тоталне анестезије. Вештачким путем нам се одсеца осећај бола и даје нека бедна инфузија, тек толико да се водимо као живи, а при томе се прави узроци патње уопште не решавају. Народ, посматрајући политичку сцену нема више чему да се нада. Немамо шта да чекамо па да нам буде боље. Све опције, све варијанте, све странке су се показале као део једне хоботнице што исисава живот из Србије.

Мени лично никада није падало на памет да се борим за освајање власти. Ја сам обичан човек. Када би сви желели моћ, настао би општи  хаос. Ја само желим правду, желим праведан систем. За неком врстом моћи бих можда посегао само да бих заштитио своју децу од угрожавања њихових права, не ради користољубља. Најкраће речено: желим да ми деца расту у једном ситему у којем постоји основна, за слободан живот потребна, правда.

Важно је разумети разлику између личног спасења кроз појединачни подвиг, спасења народа кроз подвиг веће заједнице и оно о чему директно желим да говорим, очувања државе као једне ипак овоземаљске творевине. Из првог се прелази на друго из другог у треће, у то нема сумње. Кораке не би требало прескакати осим у ванредним сутуацијама. Али баш сада је једна таква ситуација. Једноставно нема више времена да човек буде културан и фин. Није нам вода дошла до грла. Говна нам већ у нос улазе. Број оних који само размишљају о добробити Србије, оних који воле своју земљу и који су спремни да за њу нешто учине је, у односу на публику разним ријалитима (мрзим ту грозну реч) или гласачима једине дозвољене опције (ако вам је посао мио), на нивоу статистичке грешке. Нема ту више много простора за чекање, само за конкретну акцију.  Какву акцију? Добро организовану, смишљену и што је најважније ефектну. Шта може бити ефектно данас у Србији подељеној на гладне и на бахате? Шта може оне који се „Бога не боје и људи не стиде“, како то неправедног судију лепо описује Јеванђеље,  натерати да престану са отимачином, крађом и грабљењем свега онога што припада држави? Да ли ако им неко упорно досађује својим праведним захтевом, као она несрећна удовица? Па они управо уживају у томе, то их чини још више задовољнима собом и још више бахатим. То овог пута не помаже. Систем кажњавања оних који, условно речено – краду, чини кичму и услов постојања сваке државе. Правосуђе. Једноставним речима: мало си украо, бићеш мало кажњен; пуно си украо бићеш пуно кажњен; издао си државни интерес, бићеш стрељан. Другачије не може. У Србији је ситуација дијаметрално супротна: мало си украо бићеш мало награђен; пуно си украо бићеш пуно награђен; издао си државу, бићеш њен вођа! Ако не постоји систем који спречава злоупотребе, уз проверен недостатак савести (страха од Бога) и елементарне културе (стида од људи) распад државе је неминован.

Како мала група људи, заљубљених у своју отаџбину може вратити праведни систем у једно гњило, гнојаво, труло друштво? Једино одсецањем његових гангреном захваћених делова! Другог пута нема. Чега се боје они који поседују целу државу, са свим њеним службама безбедности и правосуђа? Данас ничега. Не постоји апсолутно ништа што ће човека који има прилику да се преко ноћи, на штету заједнице неправедно обогати, спречити да то и уради.

Али, ако би неко можда узео оружје у руке и угрозио њихову безбедност, њихове животе. Онда би се бојали. Онда би било ефекта.

Модерно је данас оснивати владе у сенци. Нама треба судство у сенци! И то судство заједно са установама за кажњавање, не лопова као лопова, већ лопова у власти као противника постојања наше државе. Наглашавам НАШЕ ДРЖАВЕ СРБИЈЕ. Када би само неколико њих добило метак, веома брзо би се страх раширио, а управо страх би чинио ту тренутно непостојећу границу за незасити лоповлук.

Будите искрени, да ли вам срце игра при помисли да ће се једног дана појавити неко, ко ће сваком ко је оштетио државу Србију вратити метком? Не мора у чело. Не. Нека буде у десну руку. Ипак смо ми хришћани. Радујете ли се помисли да ће свако ко има било какву власт и јавну функцију, добро размислити и загледати се у ту своју руку пре него што њоме потпише нешто на штету државе, био то намештени тендер за кошење јавних површина у Малом мокром лугу, или споразум о предавању своје покрајине окупаторима? Тек оног тренутка када „они“ буду свесни да нема недодирљивих и да ће свакога стићи казна, српско друштво ће моћи почети свој опоравак и развој.

Уџбеници историје и књижевности су нам пуни оних јунака који су узели оружје да бране државу, оних који су били сигурни да је њихов суд исправан и да добро чине своме народу, да времена за моралисање више нема и да треба активно деловати за спас народа и државе по цену жртве сопственог живота. О томе ја говорим, не о анархији и тероризму. Постојање такве једне оружане организације би наравно било само привремено али ипак потребно. Као један, од више могућих примера, наводим српске комите који су пред Први светски рат деловали на још неослобођеним територијама јужне Србије. Прави родољуби су своје оружје користили у борби против непријатеља на суров начин, али су били верни краљу и отаџбини и савршено добро знали када престаје потреба за њиховим акцијама – онда када се под освештаном круном учврсти родољубива државна власт. Припрема данашње Србије за ослобођење од злотвора са српским именима и презименима се, нажалост  не може извести без крви.  Сигуран сам да један врсни снајпериста вођен љубављу према својој отаџбини, уз добру логистичку подршку може променити црну судбину Србије.

Марко Ковачевић

Српске комите

Епилог

Постоје покушаји да се овај чланак цензурише чак и на мом блогу: НУНС цензурише овај блог

Нишан

Повезани чланци

Вучић и НАТО: послужио хлеб и со убицама Србије Одавно смо на дну али нам и даље забијају главу у муљ. Време је за устанак.
Цензурисано: Политички завети решење за десницу Александар Вучић је положио заклетву да ће бити посвећен очувању Косова унутар Србије. Хашим Тачи тврди да ју је прекршио....
НУНС и Е-новине цензуришу овај блог (допуњено) Једноумље у класичним медијима више није довољно. Сада ће нас цензурисати и на последњем простору слободе - интернету....
Цензурисано: Успон хомосексуализма Геј лоби покушава да цензурише свако другачије мишљење. Успели су да блокирају објављивање овог текста на интернет издању Политике. Прочитај...
10 одломака из говора Слободана Милошевића пред 5. октобар Три дана пред пети октобар, председник СР Југославије је упозорио да би марионетска власт довела до губитка суверенитета, идентитета и велик...

16 коментара

  1. Ima nekih stvari koje si lepo opisao i sročio, ali ovaj poziv na nasilje je nevidjena sramota. To nije dostojno civilizovanog društva u 21. veku. To nije samo nehrišćanski, već podseca na način razmišljanja onih protiv kojih pišeš. Ti počinješ da se utapaš medju njih, želiš da budeš isti, ali da kažeš sebi kako si drugačiji. Pominjanje metka i snajpera nikad neće da bude ispravan način, već „njihov“ način. To oni rade.

    Reply
  2. @dy, marko, andrej

    Vrlo osetljivo pitanje. Slazem se da je pominjanje metka i snajpera (kao i one liste srbomrzaca pre izvesnog vremena) opasno i nedopustivo, iz jednostavnog razloga. Od ovog teksta ce za dva dana ostati samo taj metak i snajper, ili nesto poput „to je onaj Andrej koji podrzava nasilje“ i slicno, zbog te jedne sporne stvari tekst ce biti upamcen. Niko se nece baviti ostalim bitnim pitanjima koja tekst pokrece.

    Opet, ne mogu se sloziti sa onim delom da je pominjanje metka i snajpera nedostojno, nehriscansko, da je to utapanje u njihov nacin razmisljanja, jer se to ne mora shvatiti kao poziv na ubistvo. Na ubistvo se ne poziva, tu nema apela. Ti kojima je snajper nacin razmisljanja i delanja su perfidni, lukavi, gordi, oni prosto pokazu prstom i to je to. Na primer, takvi su sa Zapada naredili da Zoran Djindjic bude ubijen ili iz Beograda da Slavko Curuvija bude ubijen… Lik koji je ovo napisao nije takav, ovo je pre vapaj coveka koji se davi i gusi u sveopstem ludilu naseg drustva. On je neki savremeni Princip, kom je muka da trpi okove. Ovo je jedan od onih „kafanskih predloga“ koje niko ne uzima za ozbiljno…
    Nije se pristojno tuci, ali nekad je to nuzno, pojedini ljudi razumeju samo jezik pesnica i sile. Ovo je svet u kome ne mozemo svi biti Hristos ili Gandi. Uzgred, nisam neki poznavalac Biblije, ali da li je nasilje ono sto Isus radi kada zatekne trgovce u hramu…da li je nasilje ako prebijem provalnika koji mi krade drva iz dvorista…da li je nasilje ako ubijes nekog ko je uperio pusku u tebe jer ste u ratu.
    Na kraju, iskreno kazem da mi srce zaigra kada pomislim da ce pravda metka stici nekog Solanu ili Sarpinga, jer sam sa njima i sada i sa njima cu uvek biti u ratu, a u ratu je dozvoljeno ubiti neprijatelja koji mase bombama, uslovljavanjem, uranijumom ispred mene. Kad pomislim na te ljude prestaje nekakav hriscanski instinkt „Bog sve vidi, Bog ce svima suditi“. Nekome bi trebalo suditi i pre no sto dodje pred Boga.
    Autor je pokusao da pokaze da mi zaista jesmo u ratu, da smo jos uvek u opsadnom stanju. Ne bi me iznenadilo da neki Solanin ili Biltov konzorcijum kupi Telekom. I danas kao narod placamo danak u krvi samo na drugi nacin. Da se ovaj tekst ne bi pretvorio u jos jedan Memorandum SANUa ili listu srbomrzaca, pozivam autora i Fajgelja da ga zajednickim tekstom razjasne.

    Reply
    • Текст је довољно јасан. Ја га видим као побуну против монопола. Између осталог и монопола на насиље. Нас могу да бомбардују, да нам ваде органе, да нам упадају шмајсерима у теезоре и пале скупштину, да нас остављају на милост и немилост домаћим и страним насилницима. Али ми не смемо да се бунимо и бранимо. Онда одједном насиље постаје нешто неприхватљиво. Двоструки аршини, фолирање и лагање народа.

      Reply
      • Slazem se, samo je poruka iz komentara mnogo jasnija od one iz teksta. Ovo sto ste sada napisali nije dvosmisleno, a tekst se moze interpretirati na razne nacine pogotovo ako to rade profesionalni zastitnici „ljudskih prava“. Inace ce vas „razapeti“ kao u onom Utisku nedelje zbog one slike. Nisam siguran koliko je ljudi shvatilo tada sta ste hteli da kazete.

        Reply
  3. Jos nesto, Kokan Mladenovic je spomenuo u svojim intervjuima da se stanje nece promeniti bez revolucije i prolivanja krvi, nisam primetio da je reagovao NUNS, bila je neka tuzba i to je to. Miodrag Zec koristi izraz „krvoliptanje“. Znaci, jos malo pa smo udarili od dno, i svi se prave ludi. I vreme je da se napravi neki narodni dogovor, sta je cije, sta ce biti cije, sta se sme a sta ne sme. Nekakav brutalni rez koji ce zaustaviti ovaj haos, inace cemo se probuditi uskoro i zaista ce biti rat na ulicama. Ali nazalost, mi nemamo elitu koja to moze da izvede.
    Krv i snajper su teske reci, ali je stanje u kome zivimo ozbiljno. Ovi ljudi su pokusali da kazu da nisu uspavani, da znaju da zive u okupaciji. Slikovito, rekli su naprijatelju „Ne bojimo te se“. Ja licno, uspavan sam potpuno, sedim za racunarom u kuckam komentare ali kad treba otici na protest ili organizovati nesto ja nemam vremena. Takodje, zastrasen sam, kako da pisem protiv politicara kada ce mi od njih zavisiti radno mesto, a nisam zaposlen u struci.

    Reply
  4. Да пробамо и на неки други начин.
    Помажимо један другоме у запошљавању, немојмо своје везе и контакте љубоморно да чувамо.
    Тежимо да сви имамо, ако је могуће, своје приватне послове, да што мање долазимо у ситуацију да нам је нечија неписменѕ тетка или шурак шеф на послу и да нам одређује плату од пар стотина евра док се сама башкари са пар хиљада.
    Помажимо бесплатно једни другима, физички, саветом, услугом итд.
    Али пре свега – препознајмо се и повежимо се!
    Градимо своју будућност на чврстом темељу – слози, љубави, несебичности. Ипак Господ зна свачију меру трпљења а и како ћемо се спасити ако не носимо крст који нам је одређен?

    Reply
  5. Taksista sam i radim ovaj posao prilično dugo. Mislim da sam pravo merilo za situaciju u državi. Posle Tita sam počeo da radim kao taksista. Prvih par godina je bilo dobro, pa je počelo da biva loše. Za vreme Slobodana Miloševića, sam dodirnuo dno. Iz dobrog automobila, vremenom sam vozio sve lošije i lošije krševe. Onda je došao Đinđić i krenulo je na bolje. Njega ubiše i opet je počelo da ide sa pazarima na dole. Od nove godine, 2015, iako radim isto radno vreme, kao i pre deset i dvadeset godna, pazari su mi iz meseca u mesec sve veći. Šta to znači? Znači da je narodu dobro i da bolje živi. Nisu mi pazari ne znam koliko veći, ali su veći. Možda, ako bi se uvoznici, malo zauzdali i žešće oporezovali ili uslovili, da koliko robe uvezu, da toliko otkupe i od domaćeg proizvođač, da bi krenulo još bolje.

    Reply
  6. Оно што је Андреј написао стаје у овај стих:

    Ал’ тирјанству стати ногом за врат,
    довести га к познанију права,
    то је људска дужност најсветија!

    Зато имамо право применити силу и опет ће бити у складу са не само Хришћанским принципима већ и свим другим религијама

    Reply
  7. Ajde da se malo vratimo unazad od ovog teksta a i tvog videa gde si ogorcen na drzavni vrh i sadasnje politicare. A nadam se da ces pustiti ovo, posto se pozivas da NUNS te cencuris, da li ces ti cenzurisati, Svakako cu napraviti printskrinove pa ako ne objavis, da ja objavim tvoju cenzuru.
    Elem, secas li se tvoje zabrane izlozbe u NS-u? Bio si na vlasti. Koje je tvoje obrazlozenje za tvoje ponasanje od tada? Koje je tvoje obrazlozenje za gomilu para koje ste vi iz Trece Srbije oprali? Koje je obrazlozenje da na sajtu Trece Srbije ne postujete autorska prava i kradete fotografije a da niste ni pitali autore da li mozete da objavite? Znate li da za svaku fotografiju ste minimum 100.000 dinara u plusu. Zasto ne sajtu nemate pravu adresu gde vam je smestena politicka stranka?
    I ti dajes sebi za pravo da pretis bilo kome snajperom, da se na bilo sta zalis a sam si krao, sam si zabranjivao. Bio si na vlasti, pa sto nisi menjao? Imao si sansu, bile su ti sladje pare pa si cutao, a to tvoje cutanje tada, koliko je kostalo gradjane Srbije?
    Nemas prava ni za sta da se bunis kada pozivas na ubijanje premijera, ma kojoj on stranci pripadao.
    A i siguran sam da ne gladujes, profesor si u KG-u a zivis u Vojvodini, zasto si uzeo radno mesto nekom profesoru u KG-u?
    Pazi koliko stavki ima koje ti sam krsis a prozivas drzavu.

    Reply
  8. Srbiji treba nesto kao IRA samo za borbu sa unutrasnjim neprijateljom.Zasto?Zato sto je sistem zakazao,zato sto narod ove zemlje ne ume da upotrebi demokratiju jer je ovaj sistem u opticaju tek bednih cetvrt veka.On ne zeli da glasa.Cak i kada glasa on to radi za onoga koji ce pobediti i cija se teleca glava najvise vrti na TV-u.Kao u onoj anegdoti o seljaku i Vuku Draskovicu.Demokratski sistem danas je uzurpiran od strane specificne kaste koja mora da glasa jer im od toga zavisi posao na drzavnim jaslama.Si ostali se prave i gluvi i slepi,kao da se to njih ne tice.Englezi jos u 11 veku imali Magna Cartu,seme demokratije,cije su drvo strpljivo zalivali i djubrili.Nas narod ima seme ali ne zna od cega,ne ume da ga zalije,nadjubri i odbrani od korova.Svakako plodovi ce izostati.

    Reply
  9. andreje cetnici draze mihajlovica su pokazali kako treba sa komunistima i satanistima svih boja sad su na redu globalisti pederi ivucicevi izdajnici Oni koji su uz njega zbog interesa neka ga odmah napuste a oni koji ga iskreno slede neka dobro razmisle o posledicama Slava svetoj Rusiji i Srbiji zajedno do konacne pobede u Konstantinopolju

    Reply

Остави коментар.