Cenzurisano: Samo snajper Srbiju spašava

Izdao si državu, bićeš streljan. U Srbiji je suprotno: izdao si državu, bićeš njen vođa!

Kovačevićev tekst niko nije smeo da objavi u celosti. Ja ga objavljujem, objavite i podelite i vi:

Zaista sam planirao da napišem jedan optimističan i nadahnjujuć tekst. Otprilike bi počinjao ovako: „Baš pre nekoliko dana, na jednoj seoskoj slavi moja deca sa drugarima bezuspešno pokušavaju da zauzmu mesta na velikoj vrtešci – ringišpilu. Četvoro ih je sa uredno kupljenim kartama, ali nikako ne mogu da dođu do slobodnog mesta. U haotičnoj gužvi koja nastaje pri svakom zaustavljanju, uvek neki bezobrazniji i jači odguraju ovu našu lepo vaspitanu decu i ona ostanu sa strane tužno gledajući kako se neko zabavlja dok oni stoje u prašini. Na toj vrtešci je slobodno mogao stajati natpis: „Srbija“. Život je na ovim prostorima odavno surov i bez pravde. Grebatori i laktaroši pokupiše sva mesta za sebe, a kulturni svet ostade kratkih rukava. Ne bi to bilo tako frustrirajuće, kada bi postojala neka sredina, neko međustanje kojim bi se zadovoljili svi oni „normalni“ koji nemaju ambicija da budu prvi i da zbog toga gaze preko drugih. Ali te sredine nema.  Ili si u oblacima ili u blatu.  To smo iskusili svi, a i deca nam veoma rano postaju svesna u kakvom svetu žive. Zanimljivo mi je bilo posmatrati šta su oni, vođeni instinktom i nekim unutrašnjim porivom uradili u datoj situaciji. Oni su se organizovali! Ujedinili su se. Napravili su plan. Primer je banalan, ali je veoma poučan. Svo četvoro su se usredrsedili da zauzmu jedno jedino mesto tako što će neki zatvarati bočne prilaze a drugi opet čvrsto držati lanac stolice, dok se samo jedan od njih popne i provoza. Taj je po završetku vožnje istu stolicu morao sačuvati i predati sledećem i tako redom dok se svi nisu provozali. Organizovali su se uz jedan važan preduslov – pobedili su svoju sebičnost, nestrpljivost i podredili delovanje dobrobiti zajednice znajući da će kada i na njih dođe red i oni sami imati koristi od toga. Eto rešenja. Samo usmereni, organizovani, ujedinjeni svi mi ipak imamo šansu da na kulturan način pobedimo hordu grebatora koja nam je okupirala državu i sve njene institucije zaključno sa školom, no prethodno je potrebno neke svoje loše osobine iseći. Deca su to veoma brzo shvatila.“

Planirao sam da tako pišem, ali siva stvarnost me demantovala. Pogledao sam oko sebe i video da zvučim kao neki zaneseni idealista, romantični utopista i da je realno stanje stvari daleko od mojih opisa. Oko nas više nije „plima banalnosti što naš svet zapljuskuje“. Ne! Oko nas je poplava kanalizacije, potop od žuči. Ovi što zauzeše naša mesta nisu samo jači i veći, oni su još i naoružani i ne samo to, još su u raznim rodbinsko-zemljačko-stranačkim vezama sa organima reda i čak sa samim sudijama. Koliko god da se „nas“ malih organizuje i ujedini, u takvom odnosu, na žalost nemamo realne snage da im se suprotstavimo. Pojedoše nam Srbiju kao skakavci, kao kuga, kao pomor. Reč koju najčešće koristimo da bi definisali „njih“ jeste – političari. Ipak taj termin nije potpuno ispravan. Govorim o ljudima, sa svih ideoloških strana, iz raznih stranaka (redovno ih i menjaju) i sa različitim geografskim poreklom koje sve povezuje jedna osobina – oni nemaju nikakvu meru niti bilo kakvu granicu u ostvarivanju svog cilja, steći bogatstva i moći što više i što brže. Najlakše i najbrže je postati deo vlasti i iz javnog vlasništva, na već uhodane i svima poznate načine novac, cela preduzeća, nekretnine ili prirodna bogatstva oteti i okupirati kao svoje lično. Kako god mi to nazivali: korupcija, zloupotreba službenog položaja ili organizovani kriminal, svejedno je, svi znamo kako to ide. Oni koji su iz matematike imali dvojke savršeno su naučili samo jednu lekciju – procenat! „Koji je tu moj deo?“ je čarobna rečenica. Znati dati mito i primiti mito, danas je napoželjnija veština u srpskom društvu  i jedina dovoljna  sposobnost za uspeh. To je postalo toliko očigledno i svima jasno da više nema potrebe opisivati, može se jednostavno uzeti kao aksiom u daljem razmišljanju.

Apatija i beznađe u Srbiji su već prevaziđena stanja, pošto je za njih potrebno da čovek ipak nešto slobodno misli i oseća. Onaj deo naroda koji nije imao mogućnost da napusti zemlju trbuhom za kruhom, već ulazi u neko kliničko stanje lokalne, a neki i totalne anestezije. Veštačkim putem nam se odseca osećaj bola i daje neka bedna infuzija, tek toliko da se vodimo kao živi, a pri tome se pravi uzroci patnje uopšte ne rešavaju. Narod, posmatrajući političku scenu nema više čemu da se nada. Nemamo šta da čekamo pa da nam bude bolje. Sve opcije, sve varijante, sve stranke su se pokazale kao deo jedne hobotnice što isisava život iz Srbije.

Meni lično nikada nije padalo na pamet da se borim za osvajanje vlasti. Ja sam običan čovek. Kada bi svi želeli moć, nastao bi opšti  haos. Ja samo želim pravdu, želim pravedan sistem. Za nekom vrstom moći bih možda posegao samo da bih zaštitio svoju decu od ugrožavanja njihovih prava, ne radi koristoljublja. Najkraće rečeno: želim da mi deca rastu u jednom sitemu u kojem postoji osnovna, za slobodan život potrebna, pravda.

Važno je razumeti razliku između ličnog spasenja kroz pojedinačni podvig, spasenja naroda kroz podvig veće zajednice i ono o čemu direktno želim da govorim, očuvanja države kao jedne ipak ovozemaljske tvorevine. Iz prvog se prelazi na drugo iz drugog u treće, u to nema sumnje. Korake ne bi trebalo preskakati osim u vanrednim sutuacijama. Ali baš sada je jedna takva situacija. Jednostavno nema više vremena da čovek bude kulturan i fin. Nije nam voda došla do grla. Govna nam već u nos ulaze. Broj onih koji samo razmišljaju o dobrobiti Srbije, onih koji vole svoju zemlju i koji su spremni da za nju nešto učine je, u odnosu na publiku raznim rijalitima (mrzim tu groznu reč) ili glasačima jedine dozvoljene opcije (ako vam je posao mio), na nivou statističke greške. Nema tu više mnogo prostora za čekanje, samo za konkretnu akciju.  Kakvu akciju? Dobro organizovanu, smišljenu i što je najvažnije efektnu. Šta može biti efektno danas u Srbiji podeljenoj na gladne i na bahate? Šta može one koji se „Boga ne boje i ljudi ne stide“, kako to nepravednog sudiju lepo opisuje Jevanđelje,  naterati da prestanu sa otimačinom, krađom i grabljenjem svega onoga što pripada državi? Da li ako im neko uporno dosađuje svojim pravednim zahtevom, kao ona nesrećna udovica? Pa oni upravo uživaju u tome, to ih čini još više zadovoljnima sobom i još više bahatim. To ovog puta ne pomaže. Sistem kažnjavanja onih koji, uslovno rečeno – kradu, čini kičmu i uslov postojanja svake države. Pravosuđe. Jednostavnim rečima: malo si ukrao, bićeš malo kažnjen; puno si ukrao bićeš puno kažnjen; izdao si državni interes, bićeš streljan. Drugačije ne može. U Srbiji je situacija dijametralno suprotna: malo si ukrao bićeš malo nagrađen; puno si ukrao bićeš puno nagrađen; izdao si državu, bićeš njen vođa! Ako ne postoji sistem koji sprečava zloupotrebe, uz proveren nedostatak savesti (straha od Boga) i elementarne kulture (stida od ljudi) raspad države je neminovan.

Kako mala grupa ljudi, zaljubljenih u svoju otadžbinu može vratiti pravedni sistem u jedno gnjilo, gnojavo, trulo društvo? Jedino odsecanjem njegovih gangrenom zahvaćenih delova! Drugog puta nema. Čega se boje oni koji poseduju celu državu, sa svim njenim službama bezbednosti i pravosuđa? Danas ničega. Ne postoji apsolutno ništa što će čoveka koji ima priliku da se preko noći, na štetu zajednice nepravedno obogati, sprečiti da to i uradi.

Ali, ako bi neko možda uzeo oružje u ruke i ugrozio njihovu bezbednost, njihove živote. Onda bi se bojali. Onda bi bilo efekta.

Moderno je danas osnivati vlade u senci. Nama treba sudstvo u senci! I to sudstvo zajedno sa ustanovama za kažnjavanje, ne lopova kao lopova, već lopova u vlasti kao protivnika postojanja naše države. Naglašavam NAŠE DRŽAVE SRBIJE. Kada bi samo nekoliko njih dobilo metak, veoma brzo bi se strah raširio, a upravo strah bi činio tu trenutno nepostojeću granicu za nezasiti lopovluk.

Budite iskreni, da li vam srce igra pri pomisli da će se jednog dana pojaviti neko, ko će svakom ko je oštetio državu Srbiju vratiti metkom? Ne mora u čelo. Ne. Neka bude u desnu ruku. Ipak smo mi hrišćani. Radujete li se pomisli da će svako ko ima bilo kakvu vlast i javnu funkciju, dobro razmisliti i zagledati se u tu svoju ruku pre nego što njome potpiše nešto na štetu države, bio to namešteni tender za košenje javnih površina u Malom mokrom lugu, ili sporazum o predavanju svoje pokrajine okupatorima? Tek onog trenutka kada „oni“ budu svesni da nema nedodirljivih i da će svakoga stići kazna, srpsko društvo će moći početi svoj oporavak i razvoj.

Udžbenici istorije i književnosti su nam puni onih junaka koji su uzeli oružje da brane državu, onih koji su bili sigurni da je njihov sud ispravan i da dobro čine svome narodu, da vremena za moralisanje više nema i da treba aktivno delovati za spas naroda i države po cenu žrtve sopstvenog života. O tome ja govorim, ne o anarhiji i terorizmu. Postojanje takve jedne oružane organizacije bi naravno bilo samo privremeno ali ipak potrebno. Kao jedan, od više mogućih primera, navodim srpske komite koji su pred Prvi svetski rat delovali na još neoslobođenim teritorijama južne Srbije. Pravi rodoljubi su svoje oružje koristili u borbi protiv neprijatelja na surov način, ali su bili verni kralju i otadžbini i savršeno dobro znali kada prestaje potreba za njihovim akcijama – onda kada se pod osveštanom krunom učvrsti rodoljubiva državna vlast. Priprema današnje Srbije za oslobođenje od zlotvora sa srpskim imenima i prezimenima se, nažalost  ne može izvesti bez krvi.  Siguran sam da jedan vrsni snajperista vođen ljubavlju prema svojoj otadžbini, uz dobru logističku podršku može promeniti crnu sudbinu Srbije.

Marko Kovačević

Srpske komite

Epilog

Postoje pokušaji da se ovaj članak cenzuriše čak i na mom blogu: NUNS cenzuriše ovaj blog

Nišan

Povezani članci

Vučić i NATO: poslužio hleb i so ubicama Srbije Odavno smo na dnu ali nam i dalje zabijaju glavu u mulj. Vreme je za ustanak.
Cenzurisano: Politički zaveti rešenje za desnicu Aleksandar Vučić je položio zakletvu da će biti posvećen očuvanju Kosova unutar Srbije. Hašim Tači tvrdi da ju je prekršio....
NUNS i E-novine cenzurišu ovaj blog (dopunjeno) Jednoumlje u klasičnim medijima više nije dovoljno. Sada će nas cenzurisati i na poslednjem prostoru slobode - internetu....
10 odlomaka iz govora Slobodana Miloševića pred 5. oktobar Tri dana pred peti oktobar, predsednik SR Jugoslavije je upozorio da bi marionetska vlast dovela do gubitka suvereniteta, identiteta i velik...
Protest protiv kršenja osnovnih načela demokratije (Zoran Mutaović, Politika, Među nama, 29.12.2014)... Zahvaljujem se g. Mutaoviću što mi je ukazao čast svojom podrškom i poređenjem sa Aleksandrom Derokom. Njegovo jezgrovito pismo je dokaz da ima...

16 komentara

  1. Ima nekih stvari koje si lepo opisao i sročio, ali ovaj poziv na nasilje je nevidjena sramota. To nije dostojno civilizovanog društva u 21. veku. To nije samo nehrišćanski, već podseca na način razmišljanja onih protiv kojih pišeš. Ti počinješ da se utapaš medju njih, želiš da budeš isti, ali da kažeš sebi kako si drugačiji. Pominjanje metka i snajpera nikad neće da bude ispravan način, već „njihov“ način. To oni rade.

    Reply
  2. @dy, marko, andrej

    Vrlo osetljivo pitanje. Slazem se da je pominjanje metka i snajpera (kao i one liste srbomrzaca pre izvesnog vremena) opasno i nedopustivo, iz jednostavnog razloga. Od ovog teksta ce za dva dana ostati samo taj metak i snajper, ili nesto poput „to je onaj Andrej koji podrzava nasilje“ i slicno, zbog te jedne sporne stvari tekst ce biti upamcen. Niko se nece baviti ostalim bitnim pitanjima koja tekst pokrece.

    Opet, ne mogu se sloziti sa onim delom da je pominjanje metka i snajpera nedostojno, nehriscansko, da je to utapanje u njihov nacin razmisljanja, jer se to ne mora shvatiti kao poziv na ubistvo. Na ubistvo se ne poziva, tu nema apela. Ti kojima je snajper nacin razmisljanja i delanja su perfidni, lukavi, gordi, oni prosto pokazu prstom i to je to. Na primer, takvi su sa Zapada naredili da Zoran Djindjic bude ubijen ili iz Beograda da Slavko Curuvija bude ubijen… Lik koji je ovo napisao nije takav, ovo je pre vapaj coveka koji se davi i gusi u sveopstem ludilu naseg drustva. On je neki savremeni Princip, kom je muka da trpi okove. Ovo je jedan od onih „kafanskih predloga“ koje niko ne uzima za ozbiljno…
    Nije se pristojno tuci, ali nekad je to nuzno, pojedini ljudi razumeju samo jezik pesnica i sile. Ovo je svet u kome ne mozemo svi biti Hristos ili Gandi. Uzgred, nisam neki poznavalac Biblije, ali da li je nasilje ono sto Isus radi kada zatekne trgovce u hramu…da li je nasilje ako prebijem provalnika koji mi krade drva iz dvorista…da li je nasilje ako ubijes nekog ko je uperio pusku u tebe jer ste u ratu.
    Na kraju, iskreno kazem da mi srce zaigra kada pomislim da ce pravda metka stici nekog Solanu ili Sarpinga, jer sam sa njima i sada i sa njima cu uvek biti u ratu, a u ratu je dozvoljeno ubiti neprijatelja koji mase bombama, uslovljavanjem, uranijumom ispred mene. Kad pomislim na te ljude prestaje nekakav hriscanski instinkt „Bog sve vidi, Bog ce svima suditi“. Nekome bi trebalo suditi i pre no sto dodje pred Boga.
    Autor je pokusao da pokaze da mi zaista jesmo u ratu, da smo jos uvek u opsadnom stanju. Ne bi me iznenadilo da neki Solanin ili Biltov konzorcijum kupi Telekom. I danas kao narod placamo danak u krvi samo na drugi nacin. Da se ovaj tekst ne bi pretvorio u jos jedan Memorandum SANUa ili listu srbomrzaca, pozivam autora i Fajgelja da ga zajednickim tekstom razjasne.

    Reply
    • Tekst je dovoljno jasan. Ja ga vidim kao pobunu protiv monopola. Između ostalog i monopola na nasilje. Nas mogu da bombarduju, da nam vade organe, da nam upadaju šmajserima u teezore i pale skupštinu, da nas ostavljaju na milost i nemilost domaćim i stranim nasilnicima. Ali mi ne smemo da se bunimo i branimo. Onda odjednom nasilje postaje nešto neprihvatljivo. Dvostruki aršini, foliranje i laganje naroda.

      Reply
      • Slazem se, samo je poruka iz komentara mnogo jasnija od one iz teksta. Ovo sto ste sada napisali nije dvosmisleno, a tekst se moze interpretirati na razne nacine pogotovo ako to rade profesionalni zastitnici „ljudskih prava“. Inace ce vas „razapeti“ kao u onom Utisku nedelje zbog one slike. Nisam siguran koliko je ljudi shvatilo tada sta ste hteli da kazete.

        Reply
  3. Jos nesto, Kokan Mladenovic je spomenuo u svojim intervjuima da se stanje nece promeniti bez revolucije i prolivanja krvi, nisam primetio da je reagovao NUNS, bila je neka tuzba i to je to. Miodrag Zec koristi izraz „krvoliptanje“. Znaci, jos malo pa smo udarili od dno, i svi se prave ludi. I vreme je da se napravi neki narodni dogovor, sta je cije, sta ce biti cije, sta se sme a sta ne sme. Nekakav brutalni rez koji ce zaustaviti ovaj haos, inace cemo se probuditi uskoro i zaista ce biti rat na ulicama. Ali nazalost, mi nemamo elitu koja to moze da izvede.
    Krv i snajper su teske reci, ali je stanje u kome zivimo ozbiljno. Ovi ljudi su pokusali da kazu da nisu uspavani, da znaju da zive u okupaciji. Slikovito, rekli su naprijatelju „Ne bojimo te se“. Ja licno, uspavan sam potpuno, sedim za racunarom u kuckam komentare ali kad treba otici na protest ili organizovati nesto ja nemam vremena. Takodje, zastrasen sam, kako da pisem protiv politicara kada ce mi od njih zavisiti radno mesto, a nisam zaposlen u struci.

    Reply
  4. Da probamo i na neki drugi način.
    Pomažimo jedan drugome u zapošljavanju, nemojmo svoje veze i kontakte ljubomorno da čuvamo.
    Težimo da svi imamo, ako je moguće, svoje privatne poslove, da što manje dolazimo u situaciju da nam je nečija nepismenѕ tetka ili šurak šef na poslu i da nam određuje platu od par stotina evra dok se sama baškari sa par hiljada.
    Pomažimo besplatno jedni drugima, fizički, savetom, uslugom itd.
    Ali pre svega – prepoznajmo se i povežimo se!
    Gradimo svoju budućnost na čvrstom temelju – slozi, ljubavi, nesebičnosti. Ipak Gospod zna svačiju meru trpljenja a i kako ćemo se spasiti ako ne nosimo krst koji nam je određen?

    Reply
  5. Taksista sam i radim ovaj posao prilično dugo. Mislim da sam pravo merilo za situaciju u državi. Posle Tita sam počeo da radim kao taksista. Prvih par godina je bilo dobro, pa je počelo da biva loše. Za vreme Slobodana Miloševića, sam dodirnuo dno. Iz dobrog automobila, vremenom sam vozio sve lošije i lošije krševe. Onda je došao Đinđić i krenulo je na bolje. Njega ubiše i opet je počelo da ide sa pazarima na dole. Od nove godine, 2015, iako radim isto radno vreme, kao i pre deset i dvadeset godna, pazari su mi iz meseca u mesec sve veći. Šta to znači? Znači da je narodu dobro i da bolje živi. Nisu mi pazari ne znam koliko veći, ali su veći. Možda, ako bi se uvoznici, malo zauzdali i žešće oporezovali ili uslovili, da koliko robe uvezu, da toliko otkupe i od domaćeg proizvođač, da bi krenulo još bolje.

    Reply
  6. Ono što je Andrej napisao staje u ovaj stih:

    Al’ tirjanstvu stati nogom za vrat,
    dovesti ga k poznaniju prava,
    to je ljudska dužnost najsvetija!

    Zato imamo pravo primeniti silu i opet će biti u skladu sa ne samo Hrišćanskim principima već i svim drugim religijama

    Reply
  7. Ajde da se malo vratimo unazad od ovog teksta a i tvog videa gde si ogorcen na drzavni vrh i sadasnje politicare. A nadam se da ces pustiti ovo, posto se pozivas da NUNS te cencuris, da li ces ti cenzurisati, Svakako cu napraviti printskrinove pa ako ne objavis, da ja objavim tvoju cenzuru.
    Elem, secas li se tvoje zabrane izlozbe u NS-u? Bio si na vlasti. Koje je tvoje obrazlozenje za tvoje ponasanje od tada? Koje je tvoje obrazlozenje za gomilu para koje ste vi iz Trece Srbije oprali? Koje je obrazlozenje da na sajtu Trece Srbije ne postujete autorska prava i kradete fotografije a da niste ni pitali autore da li mozete da objavite? Znate li da za svaku fotografiju ste minimum 100.000 dinara u plusu. Zasto ne sajtu nemate pravu adresu gde vam je smestena politicka stranka?
    I ti dajes sebi za pravo da pretis bilo kome snajperom, da se na bilo sta zalis a sam si krao, sam si zabranjivao. Bio si na vlasti, pa sto nisi menjao? Imao si sansu, bile su ti sladje pare pa si cutao, a to tvoje cutanje tada, koliko je kostalo gradjane Srbije?
    Nemas prava ni za sta da se bunis kada pozivas na ubijanje premijera, ma kojoj on stranci pripadao.
    A i siguran sam da ne gladujes, profesor si u KG-u a zivis u Vojvodini, zasto si uzeo radno mesto nekom profesoru u KG-u?
    Pazi koliko stavki ima koje ti sam krsis a prozivas drzavu.

    Reply
  8. Srbiji treba nesto kao IRA samo za borbu sa unutrasnjim neprijateljom.Zasto?Zato sto je sistem zakazao,zato sto narod ove zemlje ne ume da upotrebi demokratiju jer je ovaj sistem u opticaju tek bednih cetvrt veka.On ne zeli da glasa.Cak i kada glasa on to radi za onoga koji ce pobediti i cija se teleca glava najvise vrti na TV-u.Kao u onoj anegdoti o seljaku i Vuku Draskovicu.Demokratski sistem danas je uzurpiran od strane specificne kaste koja mora da glasa jer im od toga zavisi posao na drzavnim jaslama.Si ostali se prave i gluvi i slepi,kao da se to njih ne tice.Englezi jos u 11 veku imali Magna Cartu,seme demokratije,cije su drvo strpljivo zalivali i djubrili.Nas narod ima seme ali ne zna od cega,ne ume da ga zalije,nadjubri i odbrani od korova.Svakako plodovi ce izostati.

    Reply
  9. andreje cetnici draze mihajlovica su pokazali kako treba sa komunistima i satanistima svih boja sad su na redu globalisti pederi ivucicevi izdajnici Oni koji su uz njega zbog interesa neka ga odmah napuste a oni koji ga iskreno slede neka dobro razmisle o posledicama Slava svetoj Rusiji i Srbiji zajedno do konacne pobede u Konstantinopolju

    Reply

Ostavi komentar.