Cenzurisano: Politički zaveti rešenje za desnicu

Premijer Aleksandar Vučić je položio zakletvu da će „biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije“. Međutim, po tvrdnjama svog albanskog sagovornika Hašima Tačija, u Briselu je potpisao dokumente koji govore o „Republici Kosovo“ i time praktično priznao njenu nezavisnost. Skupština kojoj se srpski premijer zakleo ćuti kao da se ništa nije dogodilo.

Reč ne znači ništa

Vučić je na vlast došao kao konzervativac a onda je napravio nalevo krug spram svega što je zastupao protekle dve decenije i postao liberal. Glasači ćute kao da se ništa nije dogodilo.

Takođe se zaklinjao „pred Bogom svemogućim“, „svojom pravoslavnom verom, svojim imenom i čašću, slavom svojih predaka i budućnošću svojih potomaka“ da će se bezuslovno pokoravati volji Srpske radikalne stranke. Zatim ju je razbio da bi osnovao svoju stranku. Kada se Vojislav Šešelj vratio iz Haga, svi su očekivali osvetu, ali i on ćuti kao da se ništa nije dogodilo.

Reč je potpuno izgubila težinu u srpskoj politici. Ona ne znači ništa, ni onome ko je daje, ni onome kome se daje.

Uobičajena sredstva za obavezivanje političara – stranački programi, predizborna obećanja, položene zakletve – nemaju nikakvo dejstvo, zato što ni okolnosti nisu uobičajene. Gde još ima da prevareni ćute kao da se prevara nije dogodila?

Potrebne su nove, jače mere ako želimo da obnovimo poverenje između građana i njihovih predstavnika. Rešenje koje predlažem je politički zavet: jasno, napismeno i lično obećanje koje političar daje glasačima i čije ispunjavanje nadziru nezavisni aktivisti.

Prvo, potrebni su ljudi koji ne žele da budu prevareni. Drugo, potrebno je staviti na papir obećanje koje ne želimo da se prekrši.

Politički Kosovski zavet mogao bi da glasi: „Ja, ime i prezime, zavetujem se građanima Srbije da ću se protiviti i glasati protiv svakog pokušaja priznanja nezavisnosti Kosova“. Da smo imali takav papir sa Vučićevim potpisom, ne bi sada Tači mahao svojim papirom sa Vučićevim potpisom.

Zavet suverenosti bi pored toga mogao da spreči i druge odluke koje su po volji stranaca, ali ne i građana Srbije, kao što je ulazak u NATO, naseljavanje migranata ili prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima. Porodični zavet bi sprečavao uvođenje istopolnih brakova i druge radikalne promene porodičnog zakonodavstva. To su neki primeri.

Ko jemči da će politički zavet biti poštovan? Ljudi koji ne ćute na laž. Svi oni čijim vrednostima i interesima odgovara da zavet bude ispunjen – glasači, donatori, poznate ličnosti, organizacije – grade vrednosno-interesnu koaliciju koja zavetu daje uticaj i moć.

Srbija ne oskudeva u omladinskim i studentskim udruženjima poput „Sistema vrednosti“ koja bi mogla da se posvete zastupanju političkih zaveta. Ono u čemu oskudevamo je finansijska podrška. Pošto ovakvi projekti neće dobiti sredstva ni od stranaca, ni od tajkuna, ni iz budžeta, moraćemo da se naučimo da sami odvajamo koji dinar za svoje vrednosti.

Politički zaveti su primer nestranačkog političkog aktivizma. Dok se stranke na prvom mestu bave foteljama i budžetima, aktivisti zaveta se na prvom mestu bave principom koji je jasno iskazan u zavetu. Takav aktivizam ostavlja manje mesta za prevaru i vraća vrednosti u politiku.

Potpis daju političari koji se kandiduju na izborima. Potpisani zavet jače obavezuje od usmenih obećanja a lična odgovornost jače od kolektivne stranačke odgovornosti. Zauzvrat dobijaju poverenje i podršku čitave koalicije. Ukratko, obećavaju isto što bi i inače obećavali, ali imaju veću obavezu prema glasačima i veću podršku glasača.

Politički zaveti (pledge) igraju važnu ulogu u politici SAD. Najpoznatiji je Poreski zavet kojeg već trideset godina zastupa Grover Norkvist, siva eminencija Republikanske stranke. Džordž Buš Stariji je potpisao zavet da neće podizati poreze, dobio izbore, a onda podigao poreze. Na sledećim izborima ga nije spaslo ni što je upravo izašao kao pobednik iz Prvog rata u Iraku. Jedini je američki predsednik od 1981. do danas koji nije osvojio drugi mandat. Američko iskustvo pokazuje da su politički zaveti dobar način da se političari privole da drže reč.

U Srbiji poseban problem sa preletačima ima desnica. Koalicija Čedomira Jovanovića i Vuka Draškovića se zvala Preokret. Zaista, obojica su započeli političku karijeru kao desničari i nacionalisti, a onda se preokrenuli u levoliberalne evropejce i atlantiste. Zoran Đinđić je pokušao preokret u suprotnom smeru. Tri nedelje pre atentata, jasno je zauzeo stanovišta patriotizma i suverenizma. Bio je to njegov poslednji govor i poslednji intervju.

Na ovaj ili onaj način, čišćenje srpske desnice traje već 70 godina. Vučićevo volšebno preumljenje nije ništa novo. Pravi napredak naprednjaka leži u tome što je Vučić za svojim preletanjem uspeo da odvuče čitavu stranku i većinu glasača.

Time je počela nova era u srpskoj politici, era bez identiteta, bez ideja, bez principa. Dok toj eri ne dođe kraj, svaki desni lider je Vučić u najavi. Neko ko će ujahati u fotelju na glasovima desnice a onda odjahati na levicu.

Politički zaveti će vratiti reč u srpsku politiku. Kada se preletanjima postavi granica, veštački vakuum na desnici brzo će se popuniti političarima i glasačima. Procenama analitičara tada će morati da se doda jedna nula. Desnica se neće boriti za 6 već za 60 odsto glasova.

Kada finansijer ili strani ambasador izgovori „Nismo se tako dogovorili“, srpskog političara oblije hladan znoj. Vreme je da se ta moć vrati građanima Srbije.


Cenzura

Ovaj tekst nijedan štampani medij u Srbiji nije hteo da objavi.

Vučić cenzura

Povezani članci

Cenzurisano: Samo snajper Srbiju spašava Izdao si državu, bićeš streljan. U Srbiji je suprotno: izdao si državu, bićeš njen vođa!...
Negativna selekcija U ovom radu pokazali smo da u Srbiji za najbolje nema mesta. Negativna selekcija čini njihov opstanak neodrživim....
Za koga da glasam? Mnogi me pitaju, evo mog odgovora.
Berisavljević: Kulturni centar ‘zaudara’ na svetosavlje Sukob mišljenja dva direktora Kulturnog centra Novog Sada - Živana Berisavljevića i Andreja Fajgelja....
Sloboda, a ne komunizam Ove godine Srbija obeležava 70 godina pobede nad fašizmom i 70 godina od pobede komunizma. Hoćemo li znati da razlikujemo ove dve pobede?...

6 komentara

  1. Zanimljivi su vam napisi i cijenim vaše napore. Samo mi nije milo što insistirate na podjeli na liberale i konzervativce, na lijeve ili desne, kako izvolite. To su riječi koje ne znače više ništa suštinski, garantuju jalovu polemiku i uvoze podjele sa zapada po kojima se mi nismo pocijepali. Odnosno dodatno nas upropašćavaju, jer zamagljuju bit naše propasti. Konzervativci na zapadu su mahom imperijalisti, globalisti ili zagovornici nacionalnih mafijaša u liku banaka i poduzetnika. Tradicija nije isto kod nas i što i kod kolonijalnih perjanica i u SADističkoj kulturi, u kojima sistem živo njeguje tu podjelu čija bučna rasprava garantuje da se niko od učesnika neće dotaći osovina sistema. Ne vidim zašto kod nas uvoziti taj teatar apsurda. Ovdje postoji suverenistička i globalistička struja i to je jedina linija koja realno među nama postoji, to je ona koja odjeljuje Srbe koji rade za Srbiju (i podrazumijeva sva tri gore formulisana zavjeta) od onih koji rade za okupatore ili su odani njihovim idejama, o čemu govore i primjeri iz vašeg teksta.
    Svako dobro!

    Reply
    • Bolje je govoriti o suverenistima. Zato predlažem zavet suverenizma. Ne treba međutim zaboraviti ni da su komunisti počistili desnicu i od onda naš politički sistem hramlje. A liberali su danas najveći globalisti.

      Reply
      • Čini mi se da je tu ključ, komunisti nisu prosto počistili srpsku Desnu političku misao, nego Srpsku političku misao uopšte i čim se ona projavljivala i u tragovima, bilo koje vrste, doživljavana je kao pretnja sistemu. Sve oni koji su se protivili komunizmu su odista raznoobrazni. Sve one koji su se u prethodnom periodu zanimali socijalističkim temama ne bi trebalo grupisati sa titoizmom. A da su titoisti današnji globalisti, to je nesumnjivo tako i po svemu logično. Osim toga srpska istorija svjedoči o osobitom poimanju ličnih sloboda, koje se usljed drugačijeg istorijskog iskustva i ustaničke prošlosti teško uklapa u zapadne kategorije, ponajprije zbog (tom iskustvu inheretnog) drugačijeg poimanja slobode i ličnosti. Budući da ste svojevremeno odbili da se svrstate u jednu od dve nametnute kategorije i nastojali da ukažete na treći put za Srbiju, pomislih da biste i u ovoj stvari mogli da hodite užim i težim putem. Valja prevazilaziti strančarenja, izbjegavati etikete i pričati o rješenjima problema iz koje god škole mišljenja za nas dobro rješenje dolazilo. Izvinite na komentaru ako ga držite za izlišnog. U svakom slučaju nije pisan da biste ga objavili (ne vidim korist od toga), nego kao obraćanje vama od zainteresovanog čitaoca. Pozdrav!

        Reply
  2. Pokret za suverenizam treba dovoljno jasno da se profiliše i kao snaga koja će njihovim gazdama da napomene da bilo kakva obećanja ili potpisi koje daju oni koji možda imaju legalitet (ali ne i legitimitet) neće biti obavezujuća ni na koji način. Na taj način se npr. dobar deo Latinske Amerike rešio dugova (a to su u pitanju samo pare, da ne govorimo o mnogo ozbiljnijim stvarima u našem slučaju).

    Reply

Ostavi komentar.