Апел новинарима Радио-телевизије Војводине

Срушена зграда Радио-телевизије Војводине

Срушена зграда Радио-телевизије Војводине

Обраћам вам се као Новосађанин Новосађанима. Тражим да се 3. маја сетите страдања наше и ваше куће.

На тај дан пре 15 година, зграда Радио-телевизије Нови Сад, данас Радио-телевизије Војводине, срушена је у бомбардовању.

Немојте поновити мук од 24. марта, када годишњица бомбардовања није заслужила ни наслов у рубрици посвећеној годишњицама. Сопственом страдању сте посветили свега неколико секунди програма, није урађен ниједан специјал, ниједна екипа није известила са рушевина некадашњег радног места. У врхунцу цинизма, РТВ је у ударном термину потпуно прећутала бомбардовање Новог Сада, али је говорила о бомбардовању Сарајева.

Можда је тренутна уређивачка политика РТВ слична политици Жена у црном, које ових дана ћуте о српским жртвама а говоре о српским злочинима, и других расиста којима је свако страдање потресно, сем страдања Срба.

Али оставимо сада политику по страни. Немојмо спајати тачке између Санде Савић, Динка Грухоњића, Бојана Пајтића и различитих лобија којима ништа српско није вредно. Заборавимо њихове удружене хајке на оне који мисле другачије.

Упитајмо уместо тога себе, зар је наше страдање заиста неважно? Зар ми нисмо људи? ”Ако нас убодете, зар не крваримо?”, што би рекао Шекспир.

Има нешто труло у држави Србији. И неће нам бити боље док не почнемо да се мењамо.

Трећи мај за РТВ мора бити дан сећања, а не заборава. То је дуг који имате према себи и према Новосађанима, јер смо на тај дан заједно бомбардовани 1999. године. То је дуг који имате према Војводини, која је на тај исти дан проглашена 1848. године. То је дуг према нашој култури, према великанима као што је Јован Јовановић, назван Змај јер 3. мај се тако изговара када се број три прочита као слово. То су, захваљујући Николи Тесли, била и прва слова икада исписана неонским сијалицама.

Најзад, то је дуг који имате према колегама широм света, јер 3. мај је и Светски дан слободе медија. Рушење телевизије на тај дан је скандал планетарних размера и било би нормално да сви светски медији, Европска унија и Уједињене нације брује о томе. Не питајте зашто свет ћути. Питајте зашто ћутите ви, новинари срушене телевизије.

Овај пут не дајте да вас ућуткају ни аутоцензура, ни аутошовинизам, ни апатија. Урадите што је до вас. Инсистирајте да у суботу 3. маја рушење телевизије буде главна тема ваших редовних програма и активности. Предложите ванредне програме и активности да би се годишњице достојно обележиле. Уколико вас уредници одбију, сачувајте доказ о томе.

Уредници ће ускоро бити смењени и заборављени, али ако ми себе заборавимо, ко ће нас се сетити?

У Новом Саду, на месец дана до Трећег маја 2014,

Андреј Фајгељ

#НовиСадПамти #3мај

Повезани чланци

Ер Србија разочарала (додатак: па донекле исправила грешку) Први лет Ер Србијом је био и први пут да останем без пртљага и без икакве корисничке подршке. (додатак: док нисам објавио овај чланак)...
Овако сам прославио слободу Да се окупљамо у слози, а не у неслози и онда ћемо се окупљати у победи, а не у поразу....
Где је сада осуда цензуре? Отказана промоција књиге у Дому Војске! Где су сада повици на цензуру, где борци за слободу говора? Ал’ где ли је боже лањски снег?...
Правда за Давида Правда за Давида! Давид је правда!

1 коментара

Остави коментар.