Ер Србија разочарала (додатак: па донекле исправила грешку)

Први лет Ер Србијом је био и први пут да останем без пртљага и без икакве корисничке подршке. (додатак: док нисам објавио овај чланак)

Углавном користим немачку Луфтханзу и њене партнере, али сам овај пут окушао срећу са новим српско-арапским авиопревозником – Air Serbia. Мало из патриотизма а мало због директног лета за Тел Авив.

У повратку на београдски аеродром чекало ме је изненађење: мог кофера није било на покретној траци.

Био је то први пут да ми је на неком лету нестао пртљаг. На шалтеру су узели податке и рекли да ће ме звати, највероватније у року од три дана, и доставити пртљаг на кућну адресу.

Након недељу дана звао сам да проверим и рекли су ми да мог пртљага нема, да не знају ништа више, и да је то нормално.

Нормално је да останете без пртљага ако летите Ер Србијом?

Можда тако сматра особље (и управа?) Ер Србије и Итихада, али нама, корисницима њихових услуга, није згодно да останемо без пртљага. Нико не носи на пут непотребне и безвредне ствари, нити их враћа са њега. Треба подсетити и да су те ствари наше лично власништво.

Од онда безуспешно покушавам да контактирам надлежне службе, ево већ десет дана, али се више нико не јавља на телефон.

У ту сврху објављујем и овај текст, можда на тај начин допрем до неког одговорног и заинтересованог.

Јавићу шта је до краја било.

Air Serbia

 

Без одговора.

Додатак 13.08.2014:

Сат времена након објављивања, Ер Србија је реаговала на Твитеру.

Двадесет четири сата након објављивања, пртљаг је стигао. Ер Србија је исправила грешку. Остају две замерке:

Прво, зашто се на телефон данима нико не јавља, а блог и твитер одмах реше ствар? Надам се да разлог није што одговорна лица могу да искључе и игноришу телефон, а блогосферу не могу. Јер у том случају, ја сам се извукао, али они који не блогују су надрљали.

Друго, пртљаг је стигао непотпун и у јадном стању. Од бацања се сломила флаша сока од нара, а од стајања се натопљени ранац убуђао заједно са стварима у њему. Недостаје флаша доброг вина са Голанске висоравни, питаћу и Тел Авив и Београд шта се са њим десило.

Оставиш тек распакован ранац, врати се овакав.

Оставиш тек распакован ранац, врати се овакав.

Сладолед панталоне: ред сока, ред влаге, ред буђи.

Сладолед панталоне: ред сока, ред влаге, ред буђи.

Повезани чланци

Културни рат „Уметност ради уметности” – било је гесло уметника који су мислили, као Теофил Готје, да је све што је корисно ружно. Да ли је „мржња ради м...
Честитам Новом Саду, европској престоници културе Честитам свим сарадницима, честитам од свих заборављеној Миланки Бркић, честитам и самом себи, кад већ нико други не сме....
Како смо саградили кућу својим рукама Без предзнања, за годину дана, са 4000 евра.
Поводом враћања Титовог споменика у Ужице: опроштајно писмо убијеног свештеника... Други својој деци остављају у наслеђе новац и палате, а ја, напротив, остављам им моје име и јуначку смрт која је већи капитал него новац и ...

1 коментара

  1. Tako je to u Srbiji. Zavrsis fakultet a oni zaposle maminog sina sto je svojevremeno na tom istom fakultetu prepisivao od mene(uz obrazlozenje da njega profesori nece hvatati jer ima vezu) e a danas se neseca ni mene a ni gradiva…al mama radi u vladi a ja sedim kuci

    Reply

Остави коментар.