Абортус

Одломак из моје књиге „После Вучића”.

posle-vucica

Абортус обара маску људских права са читаве наше цивилизације. Човечанство којем су уста пуна људских и мањинских права, заштите слабих и малих и згражања над страдањем обесправљених, уједно одузима најосновније људско право најмањим и најслабијим људима.

Опет све зависи од тачке гледишта. Чак и ако су те унапред форматирали да одабереш страну, стави се бар за тренутак на место детета. Не би требало да буде тешко, јер сви смо били тако мали, на том истом месту, у утроби своје мајке.

Плуташ, безбедно, а онда твој мехур љубави изненада пробије хладно гвожђе плаћеног убице. Унајмио га је твој рођени отац, мајка је сама раширила ноге. Издан си од најближих, нико није на твојој страни. Пиарови, новинари, адвокати, лобисти и заштитници неће те заштитити. Напротив, сви навијају: „На смрт!”

Беспомоћан си док ти клештима кидају руке и ноге, док ти усисавају очи и мозак из главе. Нем си, као јагње пред оним који га коље (Исаија 53, 7). А да ниси, шта би рекао?

– Мама, зашто? Мама, нисам први дах удахнуо. Мама, нисам први глас пустио. Мама, нисам ти лице видео.

Мајке које не рађају, очеви који не штите, лекари који не лече – већ убијају дете – таква завера није скована од када је изабрани народ убио Бога. Тада су нас пујдали првосвештеници, сада људскоправаши, секуларно свештенство либерал-прогресивизма.

Дошло је до замене темеља. Људска права била су заснована на вредности људског живота, жена је била одређена способношћу давања живота свом детету. По први пут у историји, превагнуло је право одузимања живота. Култура смрти је заменила културу живота. Чедоморство је постало нормално. Једва стасале малолетнице почињу љубавни живот низом абортуса, као да секу нокте. Управо нам мењају законе да о томе не би морале ни да обавесте родитеље.

Либерал-прогресивизам је религија жеље. Оног тренутка кад је жеља проглашена за бога, нежељени су отишли дођавола. То се односи на читаве групе људи: абортиране бебе (нарочито тризомичне, чије систематско истребљење највише подсећа на нацистичку еугенику), еутаназиране болеснике, „самоубијане” старе, али и читаве нације, за шта је најбољи пример управо наша. Абортирана.

Андреј Фајгељ, После Вучића, 2016.

Преузми књигу бесплатно!

Повезани чланци

Чистка по Куртијевом рецепту Почетком године питали смо се чему Аљбин Курти подучава београдску Иницијативу младих за људска права. Како правити Велику Албанију? Како ор...
НУНС и Е-новине цензуришу овај блог (допуњено) Једноумље у класичним медијима више није довољно. Сада ће нас цензурисати и на последњем простору слободе - интернету....
Деманти аутора: Фајгељ јесте спровео у дело постављање спомен плоче жртвама Рације... Љубомир Шћепановић, академски вајар из Новог Сада упутио је отворено писмо јавности поводом реакције на текст који је у октобру месецу био о...
Нови друштвени уговор Југословенски социолози су још крајем 80-тих говорили о „деци кризе“. Вероватно нису ни слутили шта се спрема. Било како било, криза вреднос...

Остави коментар.